Дан словенске писмености и културе прославља се 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма – глагољице

Извор: N1

Савет Европе прихватио је да уврсти Руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе, рекао је професор Виктор Савић са Филолошког факултета и један од предавача на предмету Историја српскога књижевног језика и сарадник Института за српски језик САНУ.

„У ову културну руту Светог Ћирила и Методија не улази само оно што је директно везано за Ћирила и Методија већ и оно што је њихово наслеђе код нас. Навели смо и неке од важнијих локалитета, на првом месту Сирмијум – Сремска Митровица, овде у Београду Саборна црква са зградом Српске патријаршије и Музејом Српске православне цркве, затим Сремске Карловце, фрушкогорске манастире и наравно српске манастире на Косову и Метохији“, казао је Савић на конференцији „Дан словенске писмености и културе – Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа – где је данас српски језик?“.

Савић је истакао и да морамо више бринути о језику и да српски језик добије достојно место у образовном систему.

„Закон о језику и писму треба да садржи само једну одредбу, у преамбули, српски језик не подлеже идеолошким и политичким променама него се развија у складу с природним законитостима, о којима пре свега воде рачуна стручњаци за српски језик, између осталог то су и историчари језика, јер и они обезбеђују стабилност у језичком систему изучавајући историју, језичку вертикалу, јер и овај тренутак где ми сада стојимо део је те вертикале. И ово ће у неком тренутку бити прошлост којом се занимају историчари језика. Да закључим, српски језик као и сви језици заслужује дужно поштовање“, додао је он.

Дан словенске писмености и културе традиционално се прославља 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма – глагољице. Тај дан је празник у читавом словенском свету, а одлуком Владе Републике Србије од 2019. године обележава се и код нас.

Ћирило и Методије

Дан Ћирила и Методија, када се присећамо темеља словенске писмености, наводи нас да се запитамо колико смо писмени данас, у времену брзих промена и великог утицаја друштвених мрежа.

Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије у Министарству културе и информисања рекао је да је ово значајан датум за све словенске језике, а посебно за српски језик.

„На неки начин, умни људи свој језик и писмо доживљавају као своју домовину, чије границе треба да чувамо, ширимо, непоколебљивом потребом за ширење знања и умећа за добробит читаве српске нације“, рекао је Јокић.

На питање да ли се језик мења и колико је то важно, Јокић је одговорио „да прихватајући тезу да је језик једнако мишљење и обрнуто то нас само по себи упозорава да нема развоја мишљења без развоја и очувања језика.

„Друга ствар која је такође за добро и пажљиво промишљање, то је да се језик мењао, мењало се и мишљење, односно мењале су се и културе и начини живота. Ми сада имамо ту прилику и тај луксуз да видимо тај темпо, карактер и начине како се он преобликовао, а суочени смо са убрзаним и изузетно великим бројем информација и поставља се питање колико смо у могућности да сагледамо утицај ове количине информација, брзине, њихових карактера, на промену језика и промену нашег начина живота“, додао је.

Опрема: Стање ствари

(N1, 24. 5. 2021)

Categories: Вести над вестима

Tags: Ћирило и Методије, Виктор Савић, САНУ, Савет Европе, Сирмијум, културно наслеђе