Ана Брнабић: Ранија власт продала све, ми штитимо ресурсе

Од 2014. ми смо само у постројења за одсумпоравање у термоелектране уложили око 600 милиона евра, рекла Ана Брнабић

Пуних 17 година је „Рио Тинто” на Дрини, 2012. издато је решење за узимању узорака, бушотином великог пречника (Фото: С. Ћирић)

Премијерка Ана Брнабић истакла је данас да је питање заштите животне средине тема у вези које је влада од 2014. много урадила.

Брнабић је, за ТВ Пинк, упитана да прокоментарише захтеве вођа покрета „Одбранимо Стару планину” и рок да до 1. маја одговори на захтеве „еколошког устанка”, навела да је имала дуг састанак са националним конвентом управо на тему заштите животне средине, преноси Танјуг.

Нагласила је да је то једна од три кључна приоритета њене владе.

„Нема боље теме која показује небригу претходних власти, чије представнике видимо у наводним еколошким устанцима. Од 2014. ми смо само у постројења за одсумпоравање у термоелектране уложили око 600 милиона евра”, објаснила је она.

Брнабић је подсетила да је Александар Вучић, када је дошао у владу 2014. почео да гради први филтер за одсумпоравање у термоелектрану Костолац, а после тога у електрани Никола Тесла блок А, а актуелна влада је 1. децембра покренула изградњу у Блоку Б.

Када је реч о „Рио Тинту”, објаснила је да је та компанија у Србију дошла 2004. године, и да су тада добили дозволу за геолошко истраживање на територији Лознице.

„Пуних 17 година је „Рио Тинто” на Дрини, он није ту од јуче, нити тек од када смо ми на власти. Од 2004. до 2012. издато је девет решења о проширењу истраживања, а 1. фебруара 2012. издато је решење где се одобрава да крену у извођење радова по узимању узорака, бушотином великог пречника. То је одобрио тадашњи министар Оливер Дулић”, подсетила је Брнабић.

Указала је да тадашње власти нису разговарале са Рио Тинтом о инвестиционом уговору, који би регулисао шта ће Србија добити ако нешто нађу, а нису ни плаћали никакву накнаду за истраживање.

Накнада је уведена тек 2012, а на озбиљан начин 2016, додала је она.

„Данас када видите Млађана Ђорђевића или читате шта пише о екологији, Драгана Ђиласа, Маринику Тепић, Зорана Лутовца кажете чекајте ви сте дали све те дозволе. Нисте тражили ни један динар за Србију, за локалну заједницу где су вршена истраживања. Све то је урађено тек када је одговорна власт дошла, а сада нас оптужујете за „Рио Тинто”. То је лицемерје невероватних размера”, поручила је Брнабић.

Прокоментарисала је и захтев да се прекину уговори о коришћењу водоизворишта.

„Сва права на експлоатацију наших вода су продате у периоду између 2002. и 2011. Прва су продата 2002. словеначкој „Колинска” која је стекла власништво над паланачким Кисељаком, а 2005. „Кока кола” за 21,5 милиона евра купила је српску фабрику „Власинка”, која је производила минералну воду „Роса”. Све то је урађено без јавне расправе, а сада нама спочитавају”, казала је премијерка.

Брнабић је истакла да је сада у ситуацији да неко од ње тражи да национализује нешто, чиме би послала поруку да је наша држава нестабилна и несигурна.

„То од мене тражи неко са улице ко је све то продао”, констатовала је она.

Рекла је да се не стиди ниједне ствари коју је урадила, јер је све што је њена влада радила било у интересу грађана, заштити грађана и наших ресурса.

Указала је да ова власт није продала ни београдски аеродром, већ га дала за велике паре у закуп, са обавезом да компанија која га је узела у закуп изгради нову писту, модернизује аеродром, и после 25 година га врати нашој држави.

„А они су сва наша водоизворишта продали за 60 милиона евра”, закључила је Брнабић.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 27. 4. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

1 reply

  1. Добрано је, изнутра, урађено на девастирању ресурса, тј. природних добара, од стране домаћих политичара и оних интересних група коме су ови подастрли Србију, на начин: ево, па бирај, шта волиш и где можеш да протераш профит; а нама, од те приче, толико! Корупција као интегрисани феномен политичког деловања, владања.

    Зашто су Тито, и КП – ти, дрски, безобразни, окрутни, пропагандисти социјализма, једнакости – летовали на Брионима, док народ СФРЈ, већински, није могао, осиромашен, насиљем престрашен, ни доћи до Пуле, Истре, чак ни са обале посматрати острво!

    Велики утицај стигао је и споља, од стране ЕУ, како би политичка сцена Србије била ојађена, безалтернативна, стављена под контролу, тако да су, олако, могли своје интерес протурити и задвољити. Народна скупштина, дивно академистичко здање, архитектонске сублимности, испуњено је толиким људским просташством, једноставношћу, интелектуалном плиткошћу (непостојаношћу), моралном утрнулошћу, да је ниво парадокса на нивоу незаустављивог пута у амбис. Чиме проветрити скупштинску салу од толике устајалости, нискости, нељудскости!

    Ако је толико тога лошег објашњавано, неуморно, већ деценију владавине, скоро, претходницима, њиховом катастрофалном политиком, вођењем државе, рађа се једно лепо, из последичне логике актуелног дискурса, ненадмашно питање: а шта ће, они, сироти, унапред јадници, несретници, који дођу после вас: не преорасте само друмове, већ покушавате, марљиво и неодступно, и умове људи. Да можете и, зелену, Саву бисте преусмерили да вам под терасом протиче.

    Нема значајне разлике у уништавању и непланском, кратковидом, третирању ресурса, као и изостајању – услед неспособности, недораслости, послушности, покорности, непоштовања националне суштине и њених интереса – идеја, развојних перспектива, планова, уназад век читав, између свих политичара. Комунисти су уништили, до темеља, читаву, тада велику, виноградарску делатност. Она мањина, која је претекла, могла је гајити винову лозу, то јест убирати плодове (гроздове), али под условом да се продају, једино, Навип-у. Бар ови са Фрушке Горе. Следеће власти, демократске, напале су село и сељаке, воћарску делатност, повртаство, замљорадњу, а довукли стране инвеститоре, сељаке отерали са њихових њива, да се гуше у фабричким пословима, репетиције рада. Актелна власт, утртом стазом, тера до незамисливих висина експлоатацију сопственог живља, мењајући им животе, зарад политичке презентације довођења, разних, инвестиција: инвестиција јесте, али у њиховом, страном, интересу, у оквиру које се сав профит извлачи у државе из којих долазе.

    Трагично је да премијер толико има простора у медијима, а да, након толико причања, изговорених реченица, ништа паметно, поучно, нема за рећи: фашизам неће победити; ДС развалио Србију, Ђилас лопов… Политичари не желе Србији добро, не осећају ни промил од патње и сирмаштва у којима се народ гуши, као риба на сувом. Остаје убеђење да следећи премијер, макар истоветан у послушности и слугањском карактеру, мора бити макар мало интелектуалнији од актуелног.

    Данашња владајућа гарнитура има читаву државу, скоро све градове, да све одговорне, који су се огрешили о државне интересе, имовину, процесуира. Има на располагању целокупне државне ресурсе – преостале, непродате, ако се усвоји као тачно, то, да су претходни лоше радили (у то бар не треба сумњати, али и рећи: нисте ви ништа бољи, штавише…) – већ више од 8 година, а да ништа не ради: запарложене њиве, парцеле, постале су још обраслије коровом, рудно и енергетско богатство се, шапатом, препушта Албанији, сељак се не субвенциониште у вези узгоја домаћих животиња и ратарских култура: семеном, ђубривом, механизацијом, јефтинијом нафтом. Уместо рада само прича и прича, празна, оптуживачка, а пресуда нигде.

    Велика је куга, политичка, запосела Србију, дуго, дуго, већ, тако да шака политичара, увек на власти, и увек спремна за сваку партију и идеологију, као крпељ, исисва виталност народа и његово надања: направили су хорде летаргичних људи, у смртоносном загрљају фатализма да боље не може бити, да су крива небеса, звезде, Колумбо, Ђилас и други.

    Како је Холандија, Низоземска, успела пар година пре зацртаног рока, да обезбеди покретање читавог шинског саобраћаја, у држави, из обновљивих извора енергије: ветропаркови и соларни панели! Да ли неком није јасна таква једноставност и искоришћавање онога што је свакодневно присутно, неспутано, непроменљиво, да ли треба нека премудрост, видовитост, или јака идеја, спремност, решеност, дугорочни план, како би замишљено постало стварност. Нису Холанђани, Низоземци, нека супериорна нација, већ одговорна (према себи самима и сопственом народу), окренута будућности, практичности, пратећи развојне моделе и перспективе које ново схватање, истраживање, простора нуди, како би живот постао толико близу утопије.

    7
    3

Оставите коментар