Драгослав Пакић: Ком обојци, ком корона, ком осиромашени U!

Сва је срећа што осиромашени U нема никаквог утицаја на здравље људи. За такву тврдњу се узима као круцијални доказ судбина ирачке деце која су отишла на онај свет сва здрава као дрен

Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

Мантра људских права је превазиђена. Напушта се са образложењем да није људска. Не могу је наметати нељуди. Људоправаши, као некад и људождери, признали су – обратите сад пажњу на ово – да није људски да се у име људских права бомбардују и убијају људи. Исплатљивије је, видећемо касније због чега, да уместо људи буду деца.

Разлоге за бомбардовање, сложили су се, потребно је тражити на другој страни. Њиховој, односно, нашој.

Зато се прелази на еколошке мантре као продуховљеније и, пре свега, чистије.

Наши бомбардери ће убудуће, поручују борци за чување човекове околине, из чисто еколошких разлога бомбе са осиромашеним уранијумом бацати из једрилица са погоном на ветар. И то не било који и било какав ветар. Наш ветар ће, кажу, бити прави је*иветар. Успут ће, у улози ветра развигорца, активно доприносити оплодњи тек расцветалих воћака због чега се ветар тако и зове и због чега се бомбардовање и упражњава тамо далеко и негде почетком пролећа, када први зраци априлског сунца измаме мноштво грађана у излетишта и на пропланке доступне голом оку пилота ветропира.

Фото: ЦИНС

Следећа фаза борбе за градску и сваку другу чистоћу биће употреба обновљиве енергије (вода, ветар, сунце, ватра, земља и остали елементи који се не троше и ничему не служе због чега су тако и јефтини).

Затим долази декарбонизација намењена рушењу термоелектрана на угаљ и коришћењу течног гаса. Њиховог, јер га ми немамо. То је онај течни гас до кога се долази једноставним технолошким поступком, који се стручно зове прелаз из течног у гасовито с*ање ствари.

На крају долази фаза одсумпоравања гасова да би могло лакше да се дише и нормално живи од ваздуха. Чистог.

Из истих разлога се укида даља употреба термина осиромашени уранијум под шифром U-235 јер домоспремаче и домоспремачице из наше најближе околине доводи до неспокоја и нарушава им душевно здравље. Пре свега, придев „осиромашени“ поред светог знака U па још тако скроман и ситан број 235, подаци су који се ни у лудилу не би могли довести у везу са бројкама из Јасеновца, и поред тога што је и сам Јасеновац био најобичније лудило. Или, на пример, пола милиона страдале ирачке деце за чију смрт, поново актуелна дама, својевремено рече да се „ипак исплатило“ – поготову што је цена била на снижењу и без икакве савести као могућег анекса уз уговор о убијању Бога у деци, односно амандмана на убијање дужника који су, као деца, а priori, недужна.

Авион А-10 гранатира уранијумом

У том смислу су у кошмарним сновима и на малим екранима наших ТВ апарата почели да се појављују – мислили смо – давно заборављени политичари, познати рукољупци времешних, а по габаритима и по моралу, сићушних дама.

Сећамо га се по уљудној сервилности и пружању нежних услуга у виду лоповских мердевина како би недорасла дама успела да достигне Тачијеве висине да би му уручила страствени пољубац.

Дама, од недавно, као што рекосмо, поново актуелна, фина је госпођа за коју се, због ирачке деце не би могло рећи да је бездетна, зрачи добротом, љубазношћу и осиромашеним уранијумом.

Сва је срећа, међутим, што осиромашени U нема никаквог утицаја на здравље људи и тако даље. За такву тврдњу се узима као круцијални доказ судбина поменуте ирачке деце која су отишла на онај свет сва здрава као дрен. На њих није могла имати утицаја ни толико пута безнадежно употребљавана мантра о људским правима, јер, као што се зна, деца, по неким тумачењима, још увек нису људи, па су васпитне мере сваке врсте, не само дозвољене, него су и пожељне.

Један други наш борац за шпанска права, још један политичар из ружних снова, Коча па још богаташ и надасве Поповић, а песник надреалиста, као очевидац надахнут поетиком бомбардовања Лесковца и Врања, поштујући стил поетске моде оног времена, вероватно би на све поменуто рекао – башибозук, багра и брабоњци (допуните сами до ш), ништа боље и не заслужује.

И само захваљујући политичарима који клече, дамама које љубе ближњег свога, и попишмањеним борцима за људска, мањинска, родна и тако даље права, захваљујући њима и њиховим мудрим главама ми напуштамо неуверљиве и неостварљиве доктрине о људима и прелазимо на борбу за екологију и обавезно вакцинисање.

Па ком обојци, ком корона.



Categories: Сатиристика

Tags: , , , ,

Оставите коментар