Желидраг Никчевић: Емоције су врло практичне

Наша вјековна везаност за Србију и Русију уопште није ирационална, није романтична, него напротив – чврсто заснована на практичном искуству и здравом разуму

Желидраг Никчевић (Фото: С. Гарић)

У нашој политици свакодневно се наглашава непремостива разлика између такозваног емотивног приступа, који је наводно оптерећен магловитом историјом, и такозваног рационалног приступа, који се наводно руководи конкретним животним и економским интересима. Срце и новчаник.

Емотивни приступ, наравно, аутоматски се приписује националистима, па се онда закључује да су такви Срби непоправљиво анахрони, да уопште не воде рачуна о реалности, него искључиво о гуслама и Косову – сад, ево, и о Русији – а рационални, модерни и практични су они други, јер они не троше драгоцјено вријеме на мртву традицију, него су окренути будућности и гледају од чега ће народ живјети.

Та подјела је глупа, опасна и бесмислена. Наиме, наши претходници, наши понајбољи преци, који су се залагали за јединство српског народа и чврсто савезништво са Русијом, нису то чинили из чиста мира, из некакве необразложене, ирационалне љубави, нити на своју штету, него је тај судбински избор и тај стратешки национални правац формиран управо као резултат свакодневног животног искуства и праксе, која је показивала да је тако боље и корисније.

Наш народ је током своје компликоване историје опробао, научио и запамтио да је управо такво заједништво рационално, да је живот у том заједништву у сваком погледу квалитетнији, да се брже и лакше споразумијевамо, школујемо и лијечимо, да ефикасније послујемо, да смо тако безбједнији од спољашње опасности… може се набрајати унедоглед.

Према томе, наша вјековна везаност за Србију и Русију уопште није ирационална, није романтична, него напротив – чврсто заснована на практичном искуству и здравом разуму нашег народа, на његовим реалним животним потребама и свакодневним економским интересима.

Та емоција, због које нам и сад приговарају, није пала с неба, него је стрпљиво изграђивана кроз дугу и тешку историју. А нашу историју не чине само добијене или изгубљене битке, дивне народне пјесме и духовна меморија, него свакодневни напори милиона наших сународника, њихов стрпљиви рад, њихове идеје о бољем животу, њихов домаћински осјећај и економска рачуница – и све је то непогрешиво упућивало на заједништво са Србијом и Русијом!

Зашто се тако једноставна истина у нашој данашњој политици упорно превиђа, не питајте мене. Само кажем… Ако неко још слуша…

Опрема: Стање ствари

(Искра, 12. 3. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар