Академик Љубомир Максимовић: САНУ има синхронизован приступ решавању питања КиМ

САНУ је једина одржала конференције унутрашњем дијалогу о КиМ и једина је институција у Србији која је издала књигу о тим конференцијама, рекао потпредседник Академије

Зграда САНУ (Фото: Д. Јевремовић)

Љубомир Максимовић, потпредседник Српске академије наука и уметности, тврди да САНУ као институција има синхронизован прилаз решавању најважнијих питања српског друштва и државе, а нарочито актуелне кризе на Косову и Метохији, те деценијама уназад, као и данас, када је председник Владимир Костић, ради много на решавања питања КИМ.

Он истиче да САНУ није политичка већ научна институција.

„Очување српског културног наслеђа на КИМ, доказивање корена нашег народа, инсистирање на правима на нашег народа на КИМ… све су то области и теме у којима САНУ делује на научни начин, а не у оквиру политичког иступања”, навео је Максимовић за Танјуг коментаришући позиве једног дела академика да се ова институција огласи око косовског питања и изјава председника САНУ Владимира Костића о КиМ.

На констатацију да се у јавности стиче утисак да је рад академије недовољно транспарентан, па и да информације о ономе што се догађа у академији и међу академицима на неки начин контролишу управљачка тела САНУ и њен председник, Максимовић одговара – „Зар то што разговарам са вама није довољан доказ да то није тачно?”

„Секретар САНУ и један од чланова Извршног одбора Академије такође су ових дана комуницирали са медијима”, упућује Максимовић.

Љубомир Максимовић (Извор: Новости)

Он наглашава да САНУ није политичка организација и додаје да је сигуран да јавност разуме ту разлику.

Када је реч о ангажману око, како каже, актуелне кризе на Косову и Метохији, објашњава да САНУ издаје Косовско-метохијски зборник, угледно периодично издање, да се одржавају научни скупови…

Максимовић подсећа и на време када је председник Александар Вучић 2018. године изашао са предлогом за унутрашњи дијалог о КиМ.

„САНУ је једина одржала конференције по том питању и једина је институција у Србији која је издала књигу о тим конференцијама. Ту свако може да пронађе изјаве чланова САНУ који су се осетили позваним да коментаришу питање Косова и Метохије. Многе ће зачудити да је само један академик, од свих који сада афирмишу да се сви чланови САНУ изјасне о питању Косова и Метохије, учествовао у настајању те књиге.

То је академик Предраг Пипер, казао је Максимовић и нагласио да је прошле године у САНУ основан Одбор за српско питање што су многи у јавности дочекали као настајање „пузећег Меморандума САНУ”.

Учешће САНУ у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији

Како каже, у плану је први велики симпозијум Одбора за српско питање, али је пандемија вируса ковид-19 омела организацију тог скупа.

„Нема сумње да су Косово и Метохија срце и душа нашег народа и државе, али сложена питања се не решавају покличима већ научним радом и храбрим доношењем одлука. Немам одговор на питање зашто није видљивији рад САНУ, али резултати нашег рада су доступни свим заинтересовани људима и институцијама” казао је Максимовић.

Предлог академика Матије Бећковића, да се сви чланови САНУ изјасне по питању Косова и Метохије Максимовић види као начин деловања неке скојевске или партијске организације из времена кад је било обавезно појединачно изјашњавање о Информбироу или позицији Александра Ранковића.

„Верујем да се такав начин јавног појединачног изјашњавања о било ком питању не може очекивати од чланова САНУ. Састав САНУ је веома различит по струкама, по политичким и друштвеним погледима њених чланова. Сигуран сам да су чланови САНУ и припадници свих већих политичких партија у Србији, што је сасвим легално и очекивано. Са друге стране, ти људи не делују у САНУ према својим политичким уверењима. У САНУ се не улази да би неко био у друштву истомишљеника и по политичким заслугама већ на основу научног или уметничког рада”, казао је Максимовић.

Матија Бећковић: Цела САНУ да се изјасни о Косову и Метохији

За њега нема дилеме да се Бећковићев предлог о изјашњавању чланова САНУ морао наћи у неком допису Извршном одбору САНУ.

„Бећковић је тај предлог могао да изнесе на седници неког тела САНУ. Не приличи да за такве предлоге чланови САНУ сазнају из штампе. Не свиђа ми се идеја да неко у сопственој кући не може да поразговара са колегама шта нам ваља чинити”, казао је Максимовић.

Према његовим речима, постоји стално понављање у јавности да је један научни скуп о Косову и Метохији забрањен, и да је једна изложба о Јасеновцу такође забрањена.

„САНУ је пружила доказе да то није тачно, али се то стално понавља у јавности”, казао је Максимовић.

На констатацију да је у јавности било критика како ова институција, која има најбројније одељење медицинских наука, није изашла ни са једном конкретном анализом око ширења и сузбијања пандемије вируса ковид-19, Максимовић напомиње да САНУ није извршна институција која може да се бави било којом здравственом кризом.

„У САНУ нема института и лабораторија који би представљали основу за научно деловање. Епидемиолози и инфектолози који су уједно и чланови САНУ се баве пандемијом у другим институцијама. Са друге стране, три члана САНУ учествују у европским пројектима везаним за сузбијање пандемије вируса ковид-19. Нико ниједног момента није позвао представника САНУ да учествује у раду Кризног штаба за сузбијање пандемије у Србији”, објашњава своје виђење Максимовић.

Повлачење кандидатуре редитеља Емира Кустурице за чланство у САНУ Максимовић објашњава констатацијом да су избори за нове чланове САНУ јако стресна ситуација за ову институцију.

Емир Кустурица и Мило Ломпар одбили кандидатуру за чланство у САНУ

„Нема сумње да је САНУ врло угледна институција, али је по чланству изузетно стара и мала. На сто хиљада становника у Србији, САНУ има 1,8 чланова. Црногорци имају 7, а све остале државе на простору некадашње Југославије и њихове Академије су негде између”, казао је Максимовић.

Како каже, у последњих 30 година у изборима чланства САНУ је превагнуло бирање кандидата из егзактних дисциплина и дошло је дотле да је равнотежа озбиљно поремећена, због чега се у два изборна циклуса предузимају статутарне мере да се то исправи.

„Једноставно не можемо дозволити да у нашој академији једно одељење чини половину од укупног чланства, а да сви остали буду потиснути” казао је Максимовић, не прецизирајући да је реч о одељењу медицинских наука и одељењу за физику, математику и гео-науке које имају по 24 члана.

Он наводи да у свету по Академијама седе или научници или уметници, а у САНУ заједно, што доводи до проблема јер на релативно мали број места конкурише велики број људи.

Како каже изборни процес у САНУ јесте компликован, али он истовремено омогућава да се избегну утицаји са стране и протежирање кандидата чији је значај везан за политичко деловање.

Светомир Арсић Басара: САНУ исписује црне странице историје

Одељења САНУ расправљају о кандидатима три месеца, а кандидати постају тек у априлу, а тек када одељења САНУ изгласају кандидате онда Скупштина САНУ одлучује о њиховом чланству у Академији, казао је Максимовић и додао да се у јавности барата именима кандидата који заправо то званично нису.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 3. 3. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар