По скоро сваком питању у вези са закључавањем и ковидом показало се да британска јавност знатно мање воли слободу него сама Влада
Улица у Едингбургу током локдауна (Фото: Википедија)
У филмској верзији Робина Худа из 1938, Ерол Флин у једном тренутку изговара да се као „Енглез рођен у слободи“ бори за „слободну Енглеску“.
Ту очито није била ријеч о ставовима у Енглеској из XII вијека, нити је у то ико озбиљно повјеровао, већ о данашњим Енглезима, или Британцима, при чему се са сигурношћу да претпоставити да је у предвечерје Другог свјетског рата замисао о „Енглезу рођеном у слободи“ била моћна.
Сматрало се да је то црта националног карактера. Енглез је вољео слободу, и никад се не би потчинио тиранину.
Али, то је било прије осамдесет година. Ако је икад и била истинита, замисао о Енглезу рођеном у слободи тихо је положена у кревет током пандемије, и раскринкана као празан мит.
Прошлог фебруара, док су нам призори из Кине наговјештавали суморну слику будућности и рађање потпуног ужаса, за тим се митом често посезало. Стално нам је говорено да су Британци раса која одвећ воли слободу да би трпјела сличне мјере самовлашћа.
У том тону говорио је и Борис Џонсон, изјавивши у септембру у Парламенту да
„постоји важна разлика између наше земље и многих других земаља у свијету: наша земља воли слободу… Веома је тешко тражити од становништва у Британији да једнолично поступа по смјерницама онако како је неопходно.“
Ед Вест (Извор: UnHerd)
Стручњаци су прошлог фебруара чак и оклијевали, бојећи се да Британци неће моћи трпјети закључавање сувише дуго. Доћи ће до побуне, помислили су неки.
Али, потпуно су промашили. Док је у Италији и Холандији било озбиљних протеста, британска јавност прихватила је закључавање скоро без икаквих примједби. Можда му се то није свиђало, и можда су у ту сврху ту и тамо прекршени закони, али закључавање је међу становништвом у начелу имало велику подршку, уз њено неминовно опадање током љета.
И не само то – закључавање је омиљено као политички приступ. Неко би рекао и да је становништво презадовољно њиме. Предсједник владе и те како заостаје за британским јавним мњењем у погледу сваког ограничења које је увео, немајући пуно додира са становништвом које, у цјелини, изгледа да баш и не воли слободу.
Despite Rishi Sunak's complaints, the vast majority of the public – including Tory voters – would rather lockdown last longer to significantly reduce COVID case numbers (71%) than open up as soon as the immediate danger to the NHS has passed (19%)https://t.co/ceZQEpfIOu pic.twitter.com/y0hby61E5W
— YouGov (@YouGov) February 4, 2021
По скоро сваком питању у вези са закључавањем и ковидом показало се да британска јавност знатно мање воли слободу него сама Влада.
Јавност је задовољна затварањем граница, и сасвим сагласна са стављањем људи у карантин. Око 70 одсто подржава праћење кретања људи који уђу у земљу.
Јесу ли „вакцинациони пасоши“ крајње контроверзно кршење наших слобода? Па, и нису – већина људи тражи да се користе за посјете ресторанима и хотелима, на послу, чак и приликом друштвених скупова. Уз то, јавност подржава обавезну вакцинацију здравствених радника, без обзира шта они о том мисле.
Више од три четвртине становништва би поздравило продужење мјера друштвеног одстојања до јесени. Влада широка, скоро једногласна подршка за полицијску контролу спровођења мјера.
Већина Британаца чак сматра да је десетогодишња затворска казна за лагање о земљи из које сте стигли одговарајућа, док тринаест одсто мисли да није довољно строга!
Анкете су оповргле сва предвиђања да британска јавност неће трпјети тешке мјере закључавања, показујући да кинеска влада боље осјећа расположење чувене британске јавности него Борис Џонсон.
Лондон током пандемије (Фото: Хенри Николс/Ројтерс)
Насупрот свим предвиђањима да никад не бисмо трпјели надзор ради окончања короне, мислим да би просјечан Енглез са задовољством прихватио да му уграде чип у руку ако би то значило да може у паб.
Тачно је, одавде потиче Велика повеља слободе, и можемо основано тврдити да је овде родно мјесто либерализма, али су идеје Џона Лока имале више утицаја у Сједињеним Државама него у његовој земљи.
И док Америка има Први амандман, Британци су током година прихватили огроман број закона о говору мржње, при чему се по нелибералности нарочито истакла Блерова влада, дотле да полиција тренутно истражује 120 хиљада инцидената повезаних с мржњом који немају везе с криминалом.
Послије Кине, ми смо тренутно држава коју шпијунирају највише на свијету. Лондон је једини град изван Кине међу првих десет градова у свијету по броју надзорних камера. И поред тога, надзорне камере уживају широку наклоност британске јавности.
Можда је разлог томе што Британци воле да шпијунирају људе. А можда и зато што волимо да нас шпијунирају. Сматрамо да смањење стопе злочина, као и смањење броја умрлих од короне, оправдава губитак слободе.
Прозор за посете у старачком дому у Ветербију, Западни Јоркшир (Фото: Викимедија)
Ако је тако, на које се људе онда мисли кад нам се говори да „Британци никад неће прихватити оваква ограничења“?
Главна покретачка снага у британској психи није слобода, већ правичност. У овој земљи људи мрзе гребаторе, али постају врло болећиви по питању бесплатних оброка у школи, јер не подносе да неко вара систем.
Наша политичка историја и срећан географски положај подарили су нам вијекове умјерене политике, без идеолошких кошмара кроз које је прошао наш комшилук. Али то не значи да живимо у слободи, већ да смо, у најбољем случају, самозадовољни што нас је досад пратила срећа.
Већина британске јавности и даље је на страни Робина Худа против шерифа из Нотингема, али не зато што им је стало до слободе, већ што им је стало до правичности. Они неће слободну Енглеску – они хоће правичну Енглеску.
Ед Вест (Ed West), уредник UnHerd-а
С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари
Categories: Посрбљено
London, grad sa najvise kamera za nadziranje na svetu. Engleska kraljica je najbogatija zena na svetu, poseduje cak nekoliko jahti. Zemljom upravljaju i dalje lordovi koji su najveci zemljoposednici. Sve to u slobodoljubivoj engleskoj XX veka.
Извини @Сармат, али Енглезима не сметају ни камере, ни богатство краљице и лордова.
Грађани Енглеске још увек живе у слободној, уређеној и у свету врло поштованој земљи.
Непокореној – више од девет векова. Од битке у Хестингсу, 1066 године.
Jeste nepokorena zemlja od 11 veka ali odtada svi vladari su im stranci. Vilijam Osvajac je bio Francuz i svi ostali su bili njegovi potomci. Kva dinastija sada je od Hanovera iz Nemacke…
Посвећено браћи Сарматима, брату @sarmatu и сестрама сарматским
Предметна госпођа/династија, што се некретнина тиче, поседује добар део појединих континената (Канада, Аустралија) мада јој се Бил Гејтс приближава крупним корацима у Северној Америци. Што се друге имовине тиче може се видети рецимо овде: https://stanjestvari.com/2021/02/09/gardijan-kako-kraljica-elizabeta-krije-bogatstvo/. Дал’ је Астра-Зенека, дал’ су лабудови, враг ће га знати.
Док су по Сарматима последњи пут тукли бомбама, по главама свопствених поданика тукли су управо оним чиме се управо сада туче по сарматским главама (” Британци су током година прихватили огроман број закона о говору мржње, при чему се по нелибералности нарочито истакла Блерова влада.”).
Отуд ето у Сармата и камера, и неОлибералности, антифе и још штошта истородно приде. Постоји мали проблем са учитавањем тренутно модерног (анти)расизма али ради се на томе.
Да приметимо и грозну чињеницу да се овде између нелибералности и неОлибералности може ставити знак апсолутне једнакости, како сам у први мах и прочитао. Ипак је то духовна колевка и стваралачко седиште, како Орвела и Маркса/Енгелса, тако и симбола вере читаве једне генерације: света без Небеса, само са небом изнад нас (https://stanjestvari.com/2021/02/20/duhovna-hajducija-lenonovi-sanjari/). Додао бих (по исказу непосредних сведока) да децу од малих ногу, чим кроче у школску заједницу, подстичу на потказивање.
А кад су по Сарматима претпоследњи пут тукли бомбама примењен је сличан барутно-политичко-пропагандни, “острвски комплекс”, са оним темама које су тада биле од значаја и користи.
Примењен је толико брутално и крваво да нам ево и после 80 година, уз једну репризу додуше, по сарматским главама и даље одзвањају питања да ли смо и за шта смо уопште способни (https://stanjestvari.com/2021/03/02/nikola-varagic-da-li-smo-toliko-nesposobni/). У исто време док се последња сарматска династија налази код острвске у избеглиштву, поданици остврске (са подизвођачима) темељно разарају оно што јој је од куће остало.
С тим у вези (о ироније, црње и од најцрњег острвског хумора), острвски војни аташе Ник Илић припремио је и, пред остатцима остатака Сармата, спроводи изложбу (https://stanjestvari.com/2021/01/29/izlozba-britanci-i-drugi-svetski-rat-u-jugoslaviji/#comment-167243). На претходни коментар “наше (сарматске) горе лист”, на жалост, није одговорио. Иако ништа овде наведено не потпада под “фејк њуз”, осим оног горе поменутог “острвског комплекса”, у необавештеност се с разлогом се може сумњати.
Зато овај пут не наведох Флору Сандс, нећу ни Мис Ирби, Шекспира ни Честертона, нисам их се одрекао ја, него се питам: има ли међу овим чињеницама места да се каже (да цитирам В. Димитријевића) да је Гилберт Кит Честертон “енглески заточних преславног чуда”? Има ли места да се уз ово помену тамошњи древни православни храмови или “сарматски” топоними о којима је писао Црњански?
Пре ће бити да би опијумски ратови, исламске револуције у Индији и Египту и утицај на уцртавање граница на Блиском Истоку у овом контексту били прикладнији. Читави фељтони постоје и о утицају на стварање дубоке државе (да, оне најпознатије, https://www.strategic-culture.org/) и значајно би било да се некад посрбе.
Узгред, предметна династија пореклом не да није британска него своје (еу)генско порекло врло пажљиво негује. Како је дошло до тога да јој баш ово острво послужи за одскочну даску такође је занимљиво питање. Можда зато што је тада било највеће доступно за ширење, а можда се радило и о некој врсти оновремене (само)изолације. Опет, враг ће га знати.