Џон Ленон није био сам, ОНИ су већ тада постојали, а многи живе и даље – Шваб је две године старији од Ленона, Гејтс је у шеснаестој чуо „Imagine“…

Џон Ленон (Извор: ФБ страница Spiritual guerilla)

Песма „Imagine“ Џона Ленона (1940-1980), бившег члана групе „The Beatles“ није само велики и свима знани поп-хит, него и credo (симбол вере) читаве једне генерације у знаку Новог доба, Ере водолије, слободне љубави, деце цвећа, опојних дрога, раја на земљи, одушевљавања комунизмом (од Че Геваре до Мао Цедунга), перформанса и хепенинга, модерних мјузикла („Коса“, „Исус Христос суперстар“) итд. Рекло би се – неко давно прошло време, али, у ствари, није тако. Прошла је неповратно само младост, нестала је без трага лепота, минула је свака љубав (или секс, без помагала), а дроге су данас неке друге, али они – ОНИ су још увек ту, Ленонови „сањари“, сада моћни, бексрајно богати, стари, ружни, окорели и макијавелистички изобличени. Некада су жудели да се ослободе од сваке власти, сада жуде да сами владају целим светом и чине све да то остваре по било коју цену, пре свог последњег издисаја.

Пошто случајности реално не постоје (односно по дефиницији су недоказиве), није пука коинциденција него пре злокобни синхроницитет то што је исте, 1971. године када је Ленон објавио „Imagine“, извесни и тада опскурни Клаус Шваб основао оно што ће касније постати познато као Светски економски форум, или краће – „Давос“. Пандемија крајње сумњивог вируса потиснула је у сенку Трилатералну комисију, Билдерберг групу, Римски клуб и Савет за иностране односе САД (о УН и пратећим организацијама не вреди ни причати, јер су одувек чиста фарса), а у први план избацила управо СЕФ/WEF. Из Давоса свечано, као у неком верском ритуалу, матори гуруи – Ленонови исписници, обзнањују какав нас свет чека већ од сутра. Али, не морају се слушати говори Била Гејтса или принца Чарлса, нити читати студије првосвештеника „нове нормалности“ Клауса Шваба, не: довољно је бистрог ума прочитати текст Ленонове песме. Све је (већ било) у њој.

Шта је „Велики ресет“: Како моћници замишљају будућност света

„Imagine“ не почиње позивом да се замисли свет без „пакла испод нас“ (то у логичном продужетку иде који стих касније), него без Небеса (heaven), само са небом (sky). Дакле, свет ослобођен Бога и свега што уз Њега иде. Ленон нас уверава да је тако нешто чак и лако замислити, а за право му је већ те 1971. давала наука (само две године пре тога човек се спустио на Месец, ако јесте). Сасвим противречно, строфа песме која охрабрује на овај смели „прогресивни“ скок завршава се позивом на укидање сваког прогреса, замишљањем целог света који живи само „за данас“ (ништа јуче, ништа сутра).

Друга строфа почиње позивом да се замисли свет без држава (то јест нација), што, по Ленону, такође не би требало да је нарочито тешко. Одмах следи и објашњење зашто је такав свет пожељан: неће бити ничег због чега вреди убити или погинути. Овде се истовремено подмећу две тезе: прва, узрочно-последична, је да је постојање држава/нација (једини) извор убијања/погибија; и друга, којом се убиство (из ма ког разлога) доводи у исту раван са погибијом. У „забрани“ убијања („nothing to KILL or die FOR“) нема ничег оригиналног: она је, заправо, само понављање једне од Божјих заповести које је на Синају примио Мојсије, а касније потврдио Христос. О тим древним изворима свог „хуманитаризма“ Ленон не изриче ни словца, напротив, он инсистира: „Замисли да нема ни религије, такође.“ А осуда „погибије“ („nothing to kill or DIE FOR“) и нехотице открива слабост морала који он заговара: јер, какав је то свет у коме не постоји ништа за шта би вредело погинути? Ако нема ничега за шта би се жртвовало све, па чак и сопствени живот, онда нема ни онога због чега би уопште вредело живети. Строфа се завршава сладуњавим позивом да се замисли како сви људи живе у миру (јер ко би, побогу, могао бити против тога, зар не?), као последици свега већ наведеног.

Пре осврта на рефрен, ваља осмотрити и трећу строфу, која почиње позивом у стилу каквог комунистичког манифеста: да се замисли свет без приватне својине. Е, то већ и Ленон сматра тешким задатком, па стога у продужетку искрено изражава своју сумњу („I wonder if you can“). Како би је код слушаоца развејао, он му представља ружичасту слику некаквог „братства људи“ у којем неће бити „потребе за похлепом или за глађу“. Ово последње звучи, истина, глупаво – ко при здравој памети има „потребу“ да буде похлепан или гладан? – па ће бити да се ту ради само о песниковој жељи да у стих угради плитку риму (need – greed). На крају, ваља нам још замислити како „људи (међусобно) деле читав свет“ (не у смислу на делиће, ваљда, него га деле као заједничко добро… иако имовина не постоји…).

У рефрену, Ленон признаје да може неком изгледати као сањар, али истиче како у свему томе он није сам и изриче своју наду да ће се и слушалац придружити ЊИМА (клубу сањара), те да ће свет постати „један“. То је, у ствари, врло искрено, па чак из данашње перспективе и упозоравајуће: Ленон и није био сам, ОНИ су већ тада постојали, а многи живе и даље (Шваб је две године старији од Ленона, Гејтс је у шеснаестој чуо „Imagine“ итд). То што нико од њих није уњкави певач с гитаром, већ су сви од реда магнати и мултимилијардери који буквално дрмају планетом, никако не значи да су престали да буду леноновски сањари. Напротив, „прва љубав заборава нема“, младалачка визија развила се временом у политичко-економски програм, а данас се завршава као опсесивна утопија која се свим средствима намеће целом свету „за његово добро“. Давос, наиме, предвиђа практично укидање националних држава и приватне својине, као и потпуну маргинализацију/одстрањење сваке религије, а све у име „једног“ света и „братства“ свих људи који неће убијати, неће имати за шта да умру и неће гладовати. Има оних који ће, и после свега реченог, запитати љутито у стилу Грете Тунберг: „Извините, а шта фали свету који је замислио Џон Ленон?“ (Таквима је можда узалуд одговарати, али хајде ипак.) Фали му све: Бог, природа и човек, сва поезија (трагедија и комедија) постојања, сам живот.

Текст песме Imagine

Узгред, Ленон је пропустио да слушаоцима предложи свет у коме неће бити ни „мушког“ ни „женског“, у коме ће прво деца бити изузета од утицаја својих породица, а потом сама институција породице укинута као превазиђена и штетна. Вероватно му је за раменом стајала Јоко Оно (због чије је потраге за отетим и изгубљеним дететом и потегао са њом у САД), па се недостатак тоталног радикализма код Џона може тиме објаснити, ако не баш оправдати. Горка је иронија што је Џон Ленон на крају убијен управо због песме „Imagine“. Он, човек који је сматрао да не вреди погинути ни због чега и ни због кога на овом свету.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla/Духовна герила/Духовна хајдучија)

Categories: Преносимо

Tags: Џон Ленон, Бил Гејтс, Клаус Шваб, Светски економски форум, карусел, Imagine