Духовна хајдучија: Наука vs. магија или Даринка vs. Западњак

Баба Јелу могу најурити из села ако се испостави да је нешто погрешила и да „не баја добро“, док се Западњак не сматра кадрим за критички став о струци 

Производња ММР вакцине (Фото: Википедија)

Данас ћемо често (посебно у ово доба пандемије) чути људе како кажу да „верују у науку“ или „верују науци“. Насупрот тој, утемељеној вери, поставља се „магијски начин мишљења“ који не познаје логичке законе, успоставља нејасне узрочно-последичне везе и карактеристика је „крезубог света“ (који је замена за некадашње „примитивне народе“ у доба колонијализма. За неоколонијализам, важно је и у суседству ископати и обележити „примитивце“).

У антропологији је одавно познато да стварне дистинкције између магијског и логичког мишљења – нема. Крезуби примитивац није заробљеник прелогичког мишљења у којем се појаве без стварне везе повезују простом сличношћу (имитативна магија) или додиром (контагиозна магија). Међутим, и данас се задржало овакво гледање на „мање образован свет“ и његову склоност да учествује у црквеним обредима, верује у астрологију, алтернативну медицину, и да обилази траваре, видовњаке и гатаре у потрази за решењем животних проблема и спасом. Насупрот њима смо „ми, који верујемо у науку“.

Најпре, „веровање у науку“ није исто што и „познавање науке“. Научник који поставља хипотезу, проверава је експериментима или истраживањем и на основу тога је потврђује или одбацује,може да прати логички след на основу којег се закључак изводи. Остали, који су кроз образовање делимично упознати с разним гранама науке, могу тек да се ослоне на ауторитет с одређеним поуздањем да он то заиста и јесте.

Вирусолошка лабораторија, фотографија из 2017. године; једна од неколицине П4 епидемиолошких лабораторија у свету опремљених за рад са патогенима четврте категорије, опасним вирусима за које постоји висок ризик да се преносе са човека на човека (Фото: Џонатан Исли/АФП)

За сваког човека, био он припадник народа без писма или западне цивилизације, знање о свету представља скуп података сакупљених непосредним или туђим искуством. Разуме се да не могу „сви знати све“ већ се у одређеној мери ослањају на вештаке и стручњаке за одређенe области.

Претпоставимо да се појавила нека нова, непозната болест од које свима прети опасност. Западњак ће веровати медицинској струци и уздати се у њену моћ да му помогне; Даринка ће веровати баба Јели која лечи травама и бајањем. Струка ће с мас медија препоручити одређене мере заштите (маске, дезинфекцију), док ће баба Јела припремити заштитна средства – апотропајоне (црвено конче, бели лук, огледалца, мазање нечистим материјама), чиме ће се опасност одбити или јој се „скренути пажња на другу страну“. Западњак „зна“ о постојању микроорганизама који су узрочници болести (али, често, сасвим површно и без идеје о томе где се могу наћи, колико задржати и на који начин продрети у тело). Даринка „зна“ да постоји супстанцијални или енергетски пренос злих сила које се онда могу примити у себе. Западњак носи маску и када је потпуно сам, у аутомобилу, у парку, на улици – у страху да не „покупи“ вирус који контаминира ваздух или тле трајно, таман као и Даринка која се чува да „не нагази“ и тако на себе навуче несрећу. Уколико су се заразили – Западњак ће веровати да „није доследно поштовао мере“; Даринка ће веровати да нису поштоване мере у изради апотропајона и избегавању нечистих места.

Ауторитети науке и медија саопштавају да је пронађено средство – вакцина – које може заштитити од болести. Западњак је током школовања (можда) стекао магловито знање о вакцинама уопште и томе како оне функционишу: о овој конкретној, не зна ништа поуздано, зна да је сачињена новим поступком и нема података – јер их не може ни имати – о томе да заиста делује; нити да ли има некаквих нуспојава које би могле бити и опасне. Баба Јела Даринки може препоручити тешко и потенцијално опасно бајање или лек, на чије ће је опасности упозорити – и зато што на тај начин саопштава важност и величину сила које се позивају у помоћ, и на важност прецизности током спровођења бајања (од Даринке се може тражити да буде ритуално чиста, да дође у тачно одређено време и припреми одређене предмете). Даринка сматра да ће, после спроведеног бајања, уколико је све изведено како треба, бити заштићена. Баба Јели се обраћа као ауторитету који је кроз генерације предака-вештака изучио ову материју и показао се, рецимо, тиме што је нечије дете захваљујући њој излечено, а нека нероткиња остала трудна. Разуме се да тек с извесним поуздањем верује да ће у овом конкретном случају бити од помоћи, али се евентуални неуспех може објаснити непоштовањем правила, или тиме да је видарка изгубила способност.

Фото: USA Today

У случају Западњака, наступа потпуна конфузија: верује да ће бити заштићен, али нема потврду за то; верује да неће бити нуспојава но нема потврду ни за то; и упркос свему, мораће наставити поштовати мере заштите и „социјалне дистанце“ и убудуће, на неодређено време, док ауторитет не саопшти другачије. Премда сматра да је заштићен, ваља да и даље верује да није и понаша се као да није. Он има избор да ту заштиту схвати или као присилу која се не може избећи, или да је – без свести о логичком следу који је и не потврђује – прихвати у форми ако-онда („Ако се вакцинишем, моћи ћу на море или у иностранство.“)

Баба Јелу могу најурити из села ако се испостави да је нешто погрешила и да „не баја добро“; а у сваком случају могу престати ићи код ње. Западњак се не сматра кадрим за критички став о струци јер би то довело у питање основе његовог мишљења: позитивизам, поверење у науку, став да је демократија идеалан политички систем, став да власт и наука раде у његовом најбољем интересу. Зато се он чешће одлучује да слуша, пристаје на поступке и мере чак и када сумња да оне нечему корисном служе. Но, како сумња није добар градивни материјал за послушног грађанина, владари света ће заиграти и на емоције, темељно и систематично; тако, кад га питате зашто се вакцинише, рећи ће – зато што је важно да будемо одговорни и солидарни, морамо мислити на друге, морамо поштовати препоруке, морамо бити дисциплиновани…

Даринка би на слично питање лаконски одговорила – „ваља се“.

Исто то, заправо, мисли и Западњак, с исто толико основа колико и Даринка за своје поступке.

Даринка, на срећу, може баба Јели да се обрати и ради бајања „од страха“. Западњаку нема помоћи.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla/Духовна герила/Духовна хајдучија)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Испод кревеца метнути какву црвену тканину. Ради урока.
    Запљунути чедо више пута говорећи – Исти отац. Ваља се.
    Грчеви?! Ништа док не прође четр’ес дана. Тако мора.
    Саливати страу преко црвене мараме врелим оловом. Баба Јела то ће најбоље да сврши.
    Дај боквицу! Не треба ракија, само боквица, пљуни приде и готово…
    Комовица, лист купуса, мекиње на табане, каква црна температура!
    На млад месец теби ће нана да одброји за те брадавице, дођи, не дош’о, да те нана обрише, мусав си, аветињо – запљуну бака крај од мараме, па обиђе три круга око уста и по рупицама на образима… Сад си леп, да те жени нана, роде…
    -Е, оволики крушков трн ја виђела нисам! Није од наше караманке, ‘де си крао крушке, чума те украла, рђо детиња! Дођи, извадићемо трнак, не кукај, ја ти кукала, женско ниси! Ево, готово, дела сад запишај стопало, да буде к’о руком однешено…
    Недостајеш ми, Јелисавета, нано моја, вило добра са Дурмитора, што пред “ шпањолком “ у Ваљево дође, а Господ Сведржитељ у животу те одржа… Без науке и меЕцине гајила си нас, нано…

    26
    2

Оставите коментар