Драгослав Пакић: Смрт fashion-изму, слобода народњацима!

Чувени команданти јагњећих бригада су обожавали младе и лепе овчице док су на овнујски лој углавном били гадљиви. Због линије. Партијске

Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

Двадесети век је почео 1914, Првим светским ратом, а завршио се падом Берлинског зида. Они који су изгубили два Рата, победници су Двадесетог века.

Двадесет први је почео ковидом-19. Трећим светским ратом и огавном сексуалном револуцијом. Победници ће опет изгубити све, али ће веровати да су освојили право на живот. Или ће бар веровати да је дошло време да се маске скину. И да се престане са скидањем младих, лепих и наивних полазница школа за обликовање уметничких душа.

Губитници ће, међутим, као што је то историјски ред, доказати да су се победници опет преварили.

Зато, капа доле победницима победника! Ношење капа ионако више није у моди, није fashion.

Смрт fashion-изму, слобода народњацима.

Дошло је време масовне вакцинације широких народних маса и нарочито заштите права широких женских удруга. Немамо слободне изборе али је зато слобода избора вакцина и приватних школа неограничена. Цепива су тренутно на великој цени.

Долазак руске вакцине Спутњик Ве у Србију (Фото: Танјуг/С.А.)

Цепа се све што се стигне.

Поцепала нам се Југа, цепа се Србија, јавно се цепају и лажни докторати, чак се и Америка поцепала на елиту, с једне стране, и „багру достојну сваког презрења“, са друге, како рече бивша прва дама за коју рекоше да је прва можда и била, али дама сигурно није. Ипак је остало забележено да се у земљи демократије чак и багра презире са посебним достојанством.

Све је то глума! – кажу аналитичари свега што нас окружује. Нарочито изборна трка. И пандемија корона вируса је академија глуме. Зналачки организована.

Носиоци супротног мишљења, без обзира што не располажу медијима са националном фреквенцијом где би могли да снесу своје ставове, тврде да су од народног израза за глуму „шатро Пера, Мика, Лаза“ остали само глумоучитељ Мика и кризни штаб за борбу против сексуалног насиља. Бар док се не оформи министарство за изборе у коме би министри били претежно учитељи глуме.

Нашег глумоучитеља оптужују да је од своје школице за глумице мале направио овални салон Била Клинтона.

Рашчлањивање Била (Фото: Твитер)

А човек је од нечега морао да живи. Тим пре што није био ни професор на неком универзитету, ни директор, ни Јутка.

Колико ли је само студенткиња положило испита у креветима цењених професора?! У моје време чак ни асистенти нису били имуни на ту врсту едукативних активности само се тада то звало силовање на добровољној бази.

Узнемиравајућа сведочења, која нам долазе из пробуђеног и побуњеног Сарајева од бивших студенткиња разних уметничких наука, скидају са Срба ничим заслужену љагу о зверским силовањима. Неки тамошњи професори су изгледа били много активнији и агресивнији на том бојном пољу.

Директори, нарочито генерални, генерално су били веома активни заводитељи реда и рада у пословима сексуалних принуда. Њима је, поред шофера, мерцедеса и кабинета, припадала и пословна пратиља за кућевну употребу и давање топлих облога после преждеравања и прекомерне употребе вискија сумњивог квалитета.

Чувени команданти јагњећих бригада су обожавали младе и лепе овчице док су на овнујски лој углавном били гадљиви. Због линије. Партијске.

Некада су, не може се порећи, учитељи били први људи у селу а овај је данас у притвору од тридесет дана са изгледима да ту и остане најмање за следећих двадесет година. Изузев ако се не уважи његова одбрана да је невин за што има и необорив доказ – није у другом стању.

Појављују се и адвокати који износе стручно мишљење да ће тужиоцу бити тешко да оптужи Перу, Мику, Лазу јер, за разлику од Мике, не располаже чврстим и опипљивим аргументима. Ситуација се даље усложњава што су жртве у питању по занимању глумци(е) а код њих се, ако су врсни интерпретатори наученог текста, никада са сигурношћу не може тврдити да ли говоре истину, или само глуме.

Мирослав Мика Антић (Фото: Владимир Шпорчић/Курир)

Нешто као кад се баве политиком.

Јер код глумаца, као и код новинара, када почну међусобно да се уједају, човек никада не зна шта је права вест – да ли када пас уједе човека, или човек пса.

На крају је испало да је у животу ипак најбоље бити Србин. Демократе су у Америци све Србе који су, приликом задњих председничких избора, гласали за председника губитника, прогласили за терористе. Тако се броји да данас у САД живи око осамдесет милиона Срба.

Мало ли је?

Да је уча следио мој пример распитао би се да ли постоји неки факултет где би се могла купити диплома да се буде Ђоковић. Ја сам такав упит послао у Министарство финансија јер знам да у тим пословима имају доказано искуство и сада мирно чекам одговор и ни на крај памети ми није да отварам неке школе. Није ни на почетку памети где сам одмах схватио да од школе, осим слободе и муке мишљења, човек никакву другу фајду не може имати.

Учити, учити и само учити, говорио је Лењин због чега су га балсамовали да би га лакше избацили из маузолеја у Кремљу.

Волети, волети и само волети, говорио је глумоучитељ Мика, због чега је, бар за сада, добио јавну опомену.

Пре него што буде балсамован.



Categories: Сатиристика

Tags: , , ,

Оставите коментар