Јелена Тасић: Сабор СПЦ о новом патријарху 18. фебруара, неке владике почеле да хвале Вучића

Према тренутној ситуацији, право гласа на Изборном сабору имаће 43 архијереја – епархијских и викарних, док њих 34 испуњава услове да буду бирани

Сахрана патријарха Иринеја (Фото: ФоНет/ МОД)

То је одлучено јуче на седници Синода, првој после опоравка од ковида 19 председавајућег „црквене владе“ митрополита дабробосанског Хризостома (Јевића), незванично сазнаје Данас у високим црквеним изворима.

Уколико се овај датум испоштује, нови поглавар СПЦ бираће се у уставном року од три месеца од упокојења патријарха Иринеја који је, како је званично саопштено, преминуо 20. новембра.

Према тренутној ситуацији, право гласа на Изборном сабору имаће 43 архијереја – епархијских и викарних, док њих 34 испуњава услове да буду бирани – минимум пет година стажа у самосталном вођењу епархије.

Извор: СПЦ

„Пензионисане“ владике немају ни право гласа ни право да буду бирани. За тројну кандидатуру у другом кругу биће потребна најмање 22 гласа.

Сваки од потенцијалних кандидата теоретски има шансе да буде изабран за патријарха, али у црквеним круговима незванично тврде да у предизборну комбинаторику за „белу пану“ треба урачунати и разне планове и амбиције при попуњавању преостале две упражњене епархије колико већ у мају на редовном пролећном Сабору.

Упражњеном Архиепископијом београдско-карловачком, у складу са црквеним Уставом, управља поглавар СПЦ.

Поред патријарха Иринеја, од последица вируса корона преминули су и митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) крајем октобра и епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) почетком априла.

Иако у црквеним круговима подсећају да последња два пута за поглавара нису изабрани „фаворити“, у медијима су се већ појавила имена архијереја којима се дају највеће шансе да седну на трон Светог Саве.

Владике на прошлогодишњем заседању највишег црквеног тела (Фото: СПЦ)

Продржавни медији у први план стављају митрополита загребачко-љубљанског Порфирија (Перића), који је раније негирао спекулације да је „државни пројекат за новог патријарха“.

Такође исти извори помињу и митрополитовог духовног оца епископа бачког Иринеја (Буловића), портпарола и члана Синода СПЦ.

У црквеним круговима, многи предност дају епископу будимљанско-никшићком Јоаникију (Мићовићу), тренутно и администратору Митрополије црногорско-приморске, због чека неки мисле да је он потребнији у Црној Гори него у Београду.

Данасови извори процењују да је однос снага у Сабору уравнотежен, што можда даје за право појединим црквеним сајтовима који прогнозирају да ће проћи „кандидат“ који буде прихватљив за све стране и ту виде шансу за епископа браничевског Игнатија (Мидића).

Епископ Игнатије (Извор: Друштвене мреже)

До изборног Сабора биће још времена за озбиљнију „предизборну кампању“, коју не треба очекивати пре патријарховог четрдесетодневног парастоса и евентуално божићних празника.

Мада, иако је Црква још у жалости, неке владике, попут епископа бихаћко-петровачког Сергија (Карановића) већ су почеле да објављују ауторске текстове са похвалама председнику Србије Александру Вучићу.

У политичким и црквеним круговима нико нема дилему да ће Андрићев венац 1 бити можда и најважнија адреса које ће покушати да утиче на изборе у СПЦ, чему треба придодати и друге спољне утицаје, као и унутрашњу сложеност односа у самом Сабору српских архијереја.

У уторак парастос патријарху Иринеју

Синод је јуче одлучио да се заупокојена саборна света литургија и четрдесетодневни парастос патријарху Иринеју служе у уторак, 29. децембра у Храму Светог Саве на Врачару. Литургија би требало да почне у девет сати, а парастос после ње око 11 сати.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 25. 12. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. Погледајмо шта је Вучићев режим до сада урадио, а и они пре Вучића:

    Велеиздаја на КиМ
    Општи криминал и корупција
    Пљачка Срба у име „страних инвестиција“
    Бесомучно задуживање
    Општа педеризација укључујући све перверзије које иду уз педеризацију
    Сомализација, арабизација и циганизација

    На све ово, ту и тамо, понекад, можда једном годишње, неки владика, као, стави неку примедбу. Ако је то до сада био однос СПЦ према оваквој политици, ништа избор новог патријарха ту неће променити. Питање је само колико ће лојалност Вучићу бити јавно изражена.
    Кандидата по Вучићевој мери има на претек.

    10
    1

Оставите коментар