Владан Ивковић: Зашто протестују Срби у Њујорку

Нема изгледа да ће се протести прекинути, јер досадашњи преговори не показују спремност владике Иринејa (Добријевићa) да сагледа и разумије интересе парохије

Протест Срба у Њу Рошелу (Фото: Фејсбук страница Владана Ивковића)

Послије три седмице протестних вожњи испред резиденције источно-америчког епископа Иринеја и неколико неуспјелих “рунди“ преговора између парохијског одбора и епископа, послије низа писама угледних парохијана епископу и Синоду, послије таласа подршке Србима Њујорка из других парохија, епархија, па и континената, деси се да јавно гласило објави чланак чији наслов каже да се њујоршки Срби “отимају око 88 милиона долара“.

Упркос томе што је овај чланак портала Објектив био заиста објективан, и уз пуно разумијевање за потребе интернет новинарства заснованог на сензационализму и потурању клик-мамаца, страх од чињенице да већина данашње публике не чита даље од наслова тјера познаваоца (не)прилика у њујоршкој парохији да рашчисти забуне и пободе заставу, која се вијори над протестима Срба у Њујорку, тамо гдје јој је мјесто.

Подршка проти Живојину Јаковљевићу није само подршка попу, него човјеку коју се усудио да стане пред гусјенице политике владике Иринеја.

Православни Срби Епархије Источно-америчке нису у протесту против владике Српске православне цркве ни због 88 милиона долара, нити бране позицију неког свештеника којег владика премјешта мимо њихове воље.

Не, Србе њујоршке парохије узнемирила је вишегодишња безобзирна политика владике Иринеја Добријевића, у чије су старање допали, а подршка проти Живојину Јаковљевићу није само подршка попу, него човјеку коју се усудио да стане пред гусјенице владичине политике.

Патријарх Иринеј и епископ Иринеј (Добријевић) богослуже у Мајамију, на Флориди (Фото: Сајт СПЦ)

Дакле, парохијани су устали у одбрану проте Јаковљевића пошто га је владика без основа смијенио и премјестио по потреби службе, и то у претешком тренутку за све православне Србе, док је патријарх Иринеј лежао болестан, пред упокојењем.

Коме је потреба да једног од најпоштованијих и најобразованијих свештеника у читавој Сјеверној Америци шаље из пострадале њујоршке парохије у Џонстаун, стари индустријски градић од 20.000 становника, у Пенсилванији?

Подмеће се и да је воду замутио прота Јаковљевић, а не владика Иринеј, да би се оставио утисак да је смјена Јаковљевића ствар заслуге, а не инструмент владичине политичке амбиције, којој су парохијски интереси сметња, а свако ко их брани и заступа – опасност.

Да владика Иринеј већ није покушао прогон проте Јаковљевића, па и да повјерујемо у ту некакву потребу. Али притисак на Јаковљевића траје већ најмање годину и по дана.

Да владику Иринеја није у Епархију допратила лоша репутација о којој бруји читаво Српство, од неславног помињања у депешама Викиликса, недостојним једног српског православног владике, до аустралијских скандала, па да и повјерујемо да су његови њујоршки потези само потреба службе. Али, нажалост, владика није дошао у џаку, него с дебелим досијеом у свијести српског православног народа, који је, опет нажалост, наставио да дебља у Америци.

Депеше „Викиликса“ о епископу Иринеју Добријевићу (2006)

Међутим, њујоршка парохија не протестује ни због депеша Викиликса, ни због Аустралије, па ни због нелегалних уставних промјена и регистрације паралелних црквених структура, због којих је у Америку долазио и блаженопочивши патријарх Иринеј, него зато што је она сама нападнута.

Свакоме ко познаје прилике у парохији и ко је испратио мучна догађања започета трагичним пожаром који је прогутао цркву Светог Саве на Менхетну на Васкрс, 2016. године, јасно је да је Јаковљевић уклоњен јер већ скоро двије године брани уставом загарантована права њујоршке парохије од апсолутистичких накана владике Иринеја.

То треба да се подвуче, да не би било забуне.

А забуну намјерно производи шачица парохијана и чланова Повјереништва блиских владици, ширећи по друштвеним мрежама подметања и замјене теза. Наиме, у јавним иступима Душице Протић, чланице епархијског правног савјета, те интерним писмима Жике Томића и Зорке Милић, напада се сама личност проте Јаковљевића и његове пастирске и предводничке способности и учинак, да би се оправдала смјена по потреби службе.

Прота Јаковљевић се у овим нападима карактерише као слаб предводник који у чланство парохије није могао да сабере више од 150 парохијана, при чему се малициозно игноришу двије чињенице: прво, ни у далеко боља времена, кад су Срби у Њујорку имали цркву, парохија у просјеку није имала више чланова; а друго, од децембра 2016. до септембра 2019., учлањивања није ни било јер није било одржавања парохијске скупштине, не по вољи проте Јаковљевића, него по вољи владике Иринеја.

Црква Светог Саве у Њујорку (Фото: Борба за веру)

Подмеће се и да је воду замутио прота Јаковљевић, а не владика Иринеј, да би се оставио утисак да је смјена Јаковљевића ствар заслуге, а не инструмент владичине политичке амбиције, којој су парохијски интереси сметња, а свако ко их брани и заступа – опасност.

Да ли би парохија устала да брани слабог и недораслог пастира од доброг владике?

Да ли би се српски православни вјерници Њујорка и околине без пријеке потребе и велике наклоности према свом духовнику усудили да уличним протестима негодују против одлука свога владике?

Да ли би се друге парохије у којима је служио Живојин Јаковљевић дизале у хришћанској солидарности са њујоршком парохијом и излагале већ оштро запријећеној казни владике Иринеја, да је Јаковљевић слаб пастир и недорастао духовник?

Ко мисли да се њујоршка парохија дигла из бијеса и да би светогрдила, тај превише себи даје за право и треба много боље да упозна парохијане чије поступке осуђује зарад милости владике Иринеја.

Из предочених захтјева је јасно да владика Иринеј тражи да му се парохијани склоне с пута и да се не петљају у управљање својом парохијом.

Подсјетимо, од децембра 2016. парохија нема свој Управни одбор, него њоме управљају Повјереништва која владика поставља и смјењује. Владику је и прошлог прољећа побуна парохијана приморала да закаже парохијску изборну скупштину, али је, упркос том обећању, обновљени притисак парохијана био неопходан да подсјети владику шта је обећао и да га примора да заиста одобри одржавање скупштине у септембру ове године. Кад је пред септембарску скупштину покушао да из списка кандидата избаци парохијане које није одобравао, парохија је запријетила бојкотом скупштине, што је владику поново приморало да прикочи.

Данас, скоро три мјесеца од избора, тај изабрани парохијски одбор стоји без функције за коју је биран, а пред владичиним ултиматумом: пристаните да се не мијешате у свој посао, па ћу вас благосиљати. Другим ријечима, из предочених захтјева је јасно да владика Иринеј тражи да му се парохијани склоне с пута и да се не петљају у управљање својом парохијом.

Епископи Максим, Иринеј и Лонгин (Фото: Србист)

Владика нарочито инсистира на томе да он, тј. његови људи, воде преговоре о продаји тзв. ваздушних права градње, која су у власништву парохије и процијењена су на 88 милиона долара. Владика на челу тог подухвата жели да остави горепоменутог Томића, који је, узгред буди речено, изгубио изборну трку за мјесто предсједника парохијског одбора од Вељка Добриловића.

Срби Њујорка се надају да се нови патријарх и Синод неће оглушити о њихове молбе.

Трошење парохијског новца је ем неконтролисано ем парохија нема увид у те токове и уопште није битно да ли се ради о 8 милиона, колико је, према наводима Управног одбора досад потрошено без контроле и надзора парохије, или о 88 милиона, колико износи сума понуђена од стране купца ваздушних права градње с којим се тренутно преговара, такође без учешћа парохије.

А о томе ко се отима за паре говори и чињеница да се највећи дио владичиног ултиматума парохијском одбору састоји од захтјева да се одбор не петља превише у финансије парохије и да аминује досадашње финансијско пословање, без могућности да најприје добије увид у њега. Практично, владика Иринеј захтијева од одбора да одустане од своје намјене, смисла постојања и законске обавезе, да буде марионета, глинени голуб или можда жртвени јарац, у случају да нека будућа истрага изнесе на видјело штетне радње.

И док одбор бије своју битку са владиком, парохијани се не само окупљају у све већем броју, него је и подршка на друштвеним мрежама све гласнија, а све је више храбрих парохијана који личним иступима кураже и оне мање куражне. Све је мањи страх од пријетње да ће владика Иринеј избацивати вјернике из парохијског чланства, по чему је познат, иако су неки парохијани убијеђени да се у епархијским канцеларијама спискови кандидата за избацивање већ увелико састављају.

Нема изгледа да ће се протести прекинути, јер досадашњи преговори не показују спремност владике да сагледа и разумије интересе парохије.

Многе су очи упрте и у Београд, гдје ће апостолски жријеб за пар мјесеци устоличити новог патријарха Српске православне цркве. Срби Њујорка се надају да се нови патријарх и Синод неће оглушити о њихове молбе.

Опрема: Стање ствари

(Србист, 15. 12. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

5 replies

  1. Нама, оваквима какви смо, други непријатељи нису ни потребни.

  2. За ту цвећку – Иринеја Добријевића, који је Аустралијско-Новозеландску епархију
    у црно завио, једни лек је само и само – МОТКА!

    12
    1
  3. @ Драган Славнић
    За ту цвећку – Иринеја Добријевића, који је Аустралијско-Новозеландску епархију
    у црно завио, једини лек је само и само – МОТКА!
    ++++
    Обична, или ?
    Е Драгане, тако би ти, да дигнеш мотку на великог јунака.
    Мислиш ли, да је њему било лако да постане то што јесте ?
    Знаш ли ти кроз које је муке он прошао ?
    ………Кандидат за монаха прво треба да проведе део живота као искушеник, што обично траје од 3 до 5 година (најдуже на Светој гори), онда постаје јерођакон, а најчешће (ако је амбициозан) за 5 до 8 година бива унапређен и у чин јеромонаха. Овај период од просечно 10-так година владика Иринеј (Мирко) Добријевић је прошао за 9 (словима девет) дана или 216 сати :
    https://balkanskageopolitika.com/2019/10/04/vladika-irinej-dobrijevic-obrazovani-plemic-ili-slobodni-zidar/

    Да постане епископ му је било потребно 11 година, али постао би и раније да није три пута на саборима од стране “национално оријентисаних” владика одбијан.

    Али, како то бива у животу, у четвртом покушају хиротоније, у историји србске Цркве није ми познато да је забележено, коначно је наишао на правог.
    Новопредстављеног митрополита црногорско-приморског из чијих је руку примио као његово духовно чедо владичанско жезло и духовну поуку шта ће и како даље.

    https://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:185816-Хиротонисан-владика-Иринеј

    Обоје знамо, како се мучио са оним безобразним србима као епископ Аутралијско-Новозеландски који су више волели своју црквену имовину од свог владике.
    И када је видео да више за њега нема посла, скочио је преко баре тамо где се и данас налази.
    И мучи се сиромах у његових 1000 и нешто квадрата.

    https://vidovdan.org/info/ovako-izgleda-dvor-vladike-dobrijevica/

    А ти би мотком на њега ? А знаш ли где је ? у винском подруму ? зноји ли се јадан у теретани ? или пушта пацере да га побеђују у билијару ?
    Још нешто си заборавио, али, врло важно.
    Дигнеш ли мотку на њега ? ударио си и на једну веома опасну „ службу „.

    https://stanjestvari.com/2020/12/04/depese-vikiliksa-o-episkopu-irineju-dobrijevicu-2006/

    На крају, али искрено, жао ми је наше браће и сестара у Христу због њихове наде. ……………….. „Срби Њујорка се надају да се нови патријарх и Синод неће оглушити о њихове молбе „.
    Једина нада, треба да им буде, Онај ко је Пут, Истина и Живот.

    11
    1
  4. … па треба и Бајден негде да се причести. За то је потребан неки „кооперативнији владика“.

    6
    1
  5. Ova trojica na slici su trojica izdajnika i neprijatelja nase srbske crkve. To su unijati, saradnici americkih specijalnih sluzbi, spijuni, koji rade sa se srbska crkva u Americi potcini Americkoj pravoslavnoj crkvi i da mi Srbi izgubimo sva nasa nacionalna prava, da Beograd ne bude centar nase crkve, da se utpoimo u nekakvu bezlicnu crkvu i veru, kao sto su americke protestantske. Strasno je sto to dovodi do cepanja nase crkve, osipanja clanova crkve, napustanje….Irinej je anti-srpski Juda Iskariot, Maksim je postao unijat u Grckoj, ali sam iznenadjena za Longina! Ili su ucenjeni?

Оставите коментар