У случају да неко од кандидата оспори резултате, умешаће се Врховни суд
Трамп током предизборне кампање (Фото: Твитер)
И поред упозорења да поједини политичари одвраћају бираче од гласања, данашњи председнички избори у Америци могли би да се испоставе као једни од најмасовнијих – превремено је већ гласало две трећине бирача са прошлих избора.
Око 93 милиона Американаца искористило је ово своје право, на биралиштима или поштом, и пре званичног дана избора. Аналитичари предвиђају да ће, уколико се тај тренд одржи, гласати 150 милиона Американаца, што би била највећа излазност (65 одсто) од почетка прошлог века. Како преноси Си-Ен-Ен, на Хавајима и у Тексасу увелико је премашен укупан број бирача са претходних избора, а широм земље Американци чекају у дугачким редовима да би искористили своје грађанско право.
Према истраживањима, симпатизери републиканског председника Доналда Трампа склонији су томе да гласају на сам дан избора, док подржаваоци некадашњег демократског потпредседника Џоа Бајдена углавном гласају „унапред”. Због тога се верује да је досадашња велика излазност ишла наруку Бајдену, али да би данас то донекле могло и да се промени.
Фото: Сајт Амбасаде САД у Луксембургу
Иако су Американци и раније могли да свој глас пошаљу поштом, ове године је то далеко распрострањенији вид гласања због епидемије вируса корона. Шеф Беле куће се успротивио пракси масовног гласања „на даљину”, тврдећи да ће она довести до крађе гласова. Пошта, на чијем се челу налази директор кога је поставио председник, упозоравала је да не може да гарантује да ће на време доставити десетине милиона гласачких листића. Трамп је позвао своје присталице да стражаре на бирачким местима да би се уверили да поједини грађани неће двапут гласати. Због тога је Демократска странка последњих неколико месеци оптуживала Трампа и републиканце да обесхрабрују бирачко тело. Либерали апелују на пошту да на време достави све бирачке листиће, а на републиканске „патроле” да не „застрашују” грађане на бирачким местима. Током викенда се догодио и инцидент кад су Трампови подржаваоци џиповима окружили аутобус из Бајденове кампање на ауто-путу у Тексасу. Из изборног штаба демократског кандидата саопштавају да су џипови присилили аутобус да успори и да су чак хтели да га зауставе. Бајден је због тога прекинуо кампању у Тексасу, а случај је преузео ФБИ.
Трамп је за последњи дан кампање заказао митинге у Мичигену, Пенсилванији, Висконсину и Северној Каролини. То су кључне државе за победу на изборима јер имају готово подједнак број гласача обе партије. Анкете показују Бајденову предност у овим и у другим одлучујућим срединама, мада се може чути и да Трампови бирачи не желе да анкетарима искрено кажу за кога ће гласати. Бајден је јуче проводио дан у Пенсилванији и Охају, посебно међу афроамеричким бирачима, мотивишући их да се појаве на биралиштима. Истраживања су показала да је већа излазност досад одговарала Демократској странци јер су се нередовни бирачи углавном одлучивали за либералне кандидате. Међу неодлучним бирачима који ретко излазе на изборе има много припадника мањина, које су Бајденова циљна група.
Мајк Пенс и Доналд Трамп на завршном митингу у Гранд Рапидсу, Мичиген, 2/3. 11. 2020.
Информативни сајт „Аксиос” је јавио, позивајући се на неименоване изворе, да је Трамп рекао сарадницима да ће прогласити победу ако му први резултати буду давали макар и најмању предност, не сачекавши крајње збрајање гласова. Лидер Западног крила је то демантовао, али је додао да је „ужасно” то што ће гласови поштом стизати и данима после званичног дана гласања. Иако је држава од које би могао да зависи победник, Пенсилванија је најавила да њени резултати можда неће стићи данас или чак ни до краја недеље. Трамп је због тога позвао Врховни суд да нареди да се сви гласови преброје у изборном дану и да се не рачунају они пристигли касније.
Неке државе прихватају само листиће који су стигли до дана избора, друге и гласове који су послати тог дана, треће су у ходу промениле правила пред ове изборе. То би могло да изазове збрку због које неће бити јасно ко је победник ни у изборној ноћи ни данима после тога. Може се догодити да први резултати покажу Трампову предност и да он одмах прогласи победу, али да касније, због гласова пристиглих поштом, Бајден претекне председника.
Џозеф Бајден (Фото: Патрик Семански/АП фото)
У случају да неко од кандидата оспори резултате, умешаће се Врховни суд. То се догодило 2000, кад је демократа Ал Гор тражио да се поново преброје резултати на Флориди, где је републиканац Џорџ Буш водио са малом разликом у гласовима. Није могло да се каже ко је нови председник док се није видело шта је било на Флориди. Иако је већ почело поновно пребројавање, Врховни суд је наредио да се престане са тим па је проглашена Бушова победа.
Јелена Стевановић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар