Мирослав Здравковић: Мантра о „структурним реформама“

Србија је смањила удео и пољопривреде и индустрије, а највише је повећала удео трговине и професионалних, научних, техничких и других услуга

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Структурне промене у европским економијама 2008-2019.

У Србији се 20 година мантра о „структурним реформама“. То су чаробне речи, мистичног значења. А можда и нису? Структурна промена представља промену у структури неке појаве. То значи да ли је промењен удео неког састојка у укупној појави. Повољна структурна промена је уколико у килограму сарме уместо 300 грама купуса, 600 грама пиринча и 100 грама меса имамо 100 грама купуса, 300 грама пиринча и 600 грама меса.

Економска криза из 2008. је требало да нас научи, и не само нас, већ све земље са дефицитом текућег рачуна, САД и УК пре свих, да би требало да преструктурирамо привреду ка већем уделу индустријске производње и мањем уделу увозно-оријентисаних сектора. Честа отварања фабрика у Србији требало је да нас одведу у том правцу.

Шта нам кажу подаци о структурним променама?

Евростат је издао илустративно саопштење (овде) о неким структурним специфичностима чланица ЕУ. Има података и за Србију и интуитивно, под утицајем овог честог отварања фабрика, сам пожелео да пронађем податак како је Србија једна од европских земаља које су највише повећале удео индустрије у укупној додатој вредности.

Александар Вучић отвара фабрику у Лебану, 28. 12. 2017. (Фото: Димитрије Гол/Танјуг)

Али, што би рекли у мом крају, „цврц Милојка“, мада не знам које је изворно значење овог народног израза, Србија је смањила удео индустрије у БДВ-у (бруто додатој вредности, до БДП-а се стиже када се додају порези и умање субвенције) за 3,8 структурних поена, са 27,8% на 24%. Већу структурну промену, на штету индустрије, имале су само Шведска, Румунија, Финска, Малта и Норвешка.

Важно је погледати и ко је највише добио у овим структурним променама. У Румунији је то управа, војска, полиција, образовање и здравство, код којих је удео повећан са 10,4% на 15%. Румунија сада има преко 50% веће зараде у односу на Србију, а 2008. нисам баш сигуран да ли је имала веће. Али, лако је то проверити. Србија је, осим индустрије, смањила удео јавних делатности са 15% на 13,5% и у Европи само Ирска и Албанија имају мањи удео од Србије, Ирска због релативно велике индустрије, а Албанија због пољопривреде.

Која је разлика између субвенционисања страних инвеститора у индустрији и повећања зарада у јавном сектору? Драстична, рекли би у надреалистима пре више од 30 година.

Узмимо да је мотивација страног индустријског произвођача да премести један производни процес у Србију као део стратегије смањивања укупних трошкова у пословању, а што је слично некадашњим лон пословима, када су наше домаће компаније (што и данас чине, данас су то послови оплемењивања и послови након оплемењивања) радиле за италијанске и немачке партнере делове процеса производње, највише у текстилној индустрији. Њен удео локалних трошкова производње своди се на радну снагу и то у уделу од 2% до 5%. Онда такав произвођач значајно утиче на индекс физичког обима производње, још значајније на нашу статистику спољне трговине, али пораст извоза за 100% доприноси расту додате вредности за 2 или 3 посто од тог раста вредности извоза.

Шивење Ли Купер панталона у СФРЈ (Фото: Твитер)

Измислимо, ради илустрације, једног страног инвеститора: запошљава 1.000 радника са месечном зарадом од 500 евра бруто и добија од Србије 50 милиона евра при очекиваном трошку изградње индустријског (монтажног) објекта од 60 милиона евра. Годишњи фонд зарада износи 6 милиона евра, вредност извоза 100 и увоза 94 милиона евра.

Овакав, измишљени, индустријски произвођач добија бесплатну радну снагу на 8 година и 4 месеца, повећава вредност наше спољне трговине за споменуте износе и води се у статистикама производње да се нешто (ново) производи у Србији.

Ефекат оваквог доласка на тржиште у Србију је тренутно смањење додате вредности индустрије за 50 милиона евра, за износ субвенције и наредних 8 година и четири месеца доприноси додатој вредности Србије по 6 милиона евра. Уколико се у Србији и задржи у том периоду. Значи, држава даје паре одмах, а користи од те субвенције је могуће видети у далекој будућности. Могуће и да их не буде, уколико индустријска фабрика одлучи да смањи број запослених, кроз трансферне цене крене да књижи губитке у Србији и на низ трећих и четвртих и петих начина (тражи додатне субвенције да не би напустио Србију).

Фото: А. Васиљевић/Политика

Узмимо за пример да држава повећа субвенције пољопривреди (не великим компанијама, већ индивидуалним пољопривредницима, свима, а не само регистрованим), и/или да повећа плате у споменутим јавним делатностима.

У пољопривреди је око 50% од бруто вредности производње новостворена вредност. Субвенционисањем произвођача: (1) штити се њихово материјално стање, (2) спречава напуштање сеоских средина, (3) мотивише домаћа производња и спречава њено обустављање.

Повећање зарада у војсци, полицији, управи, здравству и образовању (култури…) директно повећава БДВ ових делатности. Осим што повећава њихов БДВ утиче и на повећање укупне домаће тражње (у зависности од маргиналне склоности увозу), спречава одлив мозгова из здравства и образовања у иностранство, смањује регионалне разлике у развијености (као и субвенције пољопривреди), и шта још не.

Раст зарада у јавним пословима требало би да је у некој вези и са учинком институција јер се јавно износе сумње у рад одређених. Али то је посебна тема, веома удаљена од ових структурних промена.

У приложеној табели државе, и окупирано Косово и Метохија, су рангиране према апсолутној промени структурних процената, а додао сам и колону о индексу додате вредности у 2019, у односу на 2008.

Интуитивно очекивање, које је и потврђено позитивним коефицијентом корелације од 0,475, је да су веће структурне промене повезане са бржим економским растом. Мале структурне промене су очекиване код ниског економског раста или његовог одсуства. Ово је сасвим логично. На пример, када уђем у стање хибернације, како бих смањио пушење, значајно смањим број потрошених цигарета, али цена тог смањеног пушења је одсуство живљења. Сваки спољни надражај  доводи до повећане активности, али и потрошње цигарета. Ово је лош пример и бољи би био да посматрамо активног спортисту и његове резултате у складу са тренинзима и променама мишићне масе.

Највеће структурне промене у Европи, у посматраном периоду, имале су Ирска, Норвешка и КиМ, док су без медаља, празних шака, остале Албанија, Румунија, Малта, С. Македонија, Црна Гора, Бугарска и Кипар, пре Србије.

Узгајалиште дагњи на албанској обали (Фото: Викимедија)

Код сваке од ових земаља, и нашег Косова, треба пажљиво погледати које су делатности имале највеће промене. На КиМ је пољопривреда смањила удео за 8,3пп а највећи раст је имала трговина. Да ли је ово повољна структурна промена? Не верујем.

Албанија је повећала удео и пољопривреде и индустрије а смањила грађевинарства чак за 8,3пп. Овде је већ упитно шта је то са грађевинарством и из чега је огромна активност 2008. финансирана: из дознака, штедње, узгајања нелегалних биљака?

Србија је смањила удео и пољопривреде и индустрије, а највише је повећала удео трговине и професионалних, научних, техничких и других услуга. И док се раст ове последње може сматрати позитивним, и међу најбржим у Европи, раст трговине није неки предзнак светле будућности.

Грчка је брутално сломљена од међународних институција и европских партнера. Највећи пад удела имало је грађевинарство а највећи раст пословање некретнинама. Уместо да се гради у Грчкој се прерасподељује власништво над некретнинама.

Пуно тога се може из приложених података сазнати и научити. Ако се жели.

Табела: Мирослав Здравковић/кликните табелу за увећани приказ



Categories: Не само о економији

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Најјача наша привредна грана је ЗАДУЖИВАЊЕ.

  2. Све што су грађани радили у претходних 20 година водило је ка томе да Вучић дође на власт. Сада кад је на власти, он води рачуна да испуњава наређења западних господара. Ако је наређење да се смањује број запослених у јавном сектору, Вучић ће да изврши наређење. Он је видео како је завршио председник Србије који није био кооперативан са западним господарима. Срби су таквог једног испоручили странцима иако је у уставу писало да не смеју ниједног грађанина испоручити странцима. Срби су једини народ који је учинио тако нешто. Пошто је Вучић то видео он сад зна коме треба дати приоритет, народу или страним господарима Србије. И то му не можеш замерити. Ако ће народ окренуту леђа лидеру, зашто би лидер био сентименталан према народу.

    1
    1

Оставите коментар