Објављен списак министара у Влади Србије

После седнице председништва СНС-а, којој је присуствовао и председник Србије Александар Вучић, мандатарка Ана Брнабић саопштила је састав нове владе

Ана Брнабић и Александар Вучић после седнице председништва СНС-а (Фотографије: Танјуг/Тара Радовановић)

После седнице председништва СНС-а, којој је присуствовао и председник Србије Александар Вучић, мандатарка Ана Брнабић саопштила је састав нове владе:

  • министарство финансија Синиша Мали
  • министарство привреде Анђелка Атанацковић
  • министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић
  • министарство заштите животне средине Ирена Вујовић
  • министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић
  • министарство рударства и енергетике Зорана Михајловић
  • министарство трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић
  • министарство правде Маја Поповић
  • министарство државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић
  • министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић
  • министарство унутрашњих послова Александар Вулин
  • министарство одбране Небојша Стефановић
  • министарство спољних послова Никола Селаковић
  • министарство за европске интеграције Јадранка Јоксимовић
  • министарство просвете, науке и технолошког развоја (чека се одлука СПС)
  • министарство здравља Златибор Лончар
  • министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић
  • министарство за бригу о породици и демографији Ратко Дмитровић
  • министарство омладине и спорта Вања Удовичић
  • министарство културе и информисања Маја Гојковић
  • министарство за бригу о селу Милан Кркобабић

Кадровска питања за места потпредседника владе и министара без портфеља решиће се накнадно.

Досадашње функције нових министара

Синиша Мали, министар финансија

Пре него што је постао министар финансија, Мали је био градоначелник Београда од 2014. до 2018. године, а за време његовог мандата у граду је покренут и спроведен програм финансијске консолидације, чиме је преполовљен дуг града и значајно смањен буџетски дефицит.

Синиша Мали у Народној скупштини (Фото: Тања Валич/Танјуг)

За време његовог мандата Београд је по први пут добио кредитни рејтинг, који према извештају рејтинг агенције Мудис износи БА3. Пре него што је постао градоначелник, био је специјални саветник за привреду и финансије у влади тадашњег премијера Александра Вучића.

Претходно је био финансијски саветник у приватном сектору, где је радио у неколико приватних предузећа која су се бавила саветовањем у области финансијских услуга

Анђелка Атанацковић, министарка привреде

Најбољи менаџер југоистоичне Европе за 2017. годину биће на челу Министарства привреде. Атанацковић је директорка „Прве петолетке – наменска” из Трстеника, за коју је председник Александар Вучић рекао да је „жена змај” јер је оживела ту фабрику која је за две године остварила приход од 137 милиона евра.

Она је у Сарајеву 2017. примила награду за најбољег менаџера југоисточне Европе, према мишљењу Асоцијације комора. На новој функцији замениће досадашњег министра привреде Горана Кнежевића.

Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде

Недимовић, од августа 2016. године обављао је дужност министра пољопривреде и заштите животне средине, а од јуна 2017. године министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије. Пре тога је био градоначелник Сремске Митровице и ту функцију обављао је у два мандата- од 2008. до 2016. године.

Био је први на изборној листи „Александар Вучић – За нашу децу” на изборима 21. јуна ове године, а спекулисало се и да је кандидат за место премијера, као и један од три кандидата за новог градоначелника Сремске Митровице. На почетку пандемије корона вируса постављен је на чело кризног Штаба за нишавски и топлички округ.

Недимовић је међу српским сељацима задобио симпатије већ на почетку министарског мандата 2016. године, када им је издиктирао свој број телефона и позвао их да му се јаве кад год имају неки проблем.

Током досадашњег мандата залагао се за нове мере аграрне политике, међу којима су комасација, велики државни пројекат у оквиру Програма Србија 2025, градњу система за наводњавање, куповину нових трактора.

Ирена Вујовић, министар за заштиту животне средине

Досадашња председница општине Савски венац замениће на министарском месту Горана Тривана из СПС. Била је посланица у Скупштини Србије, а након избора 2014. године, у мају тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали именовао је за помоћницу градоначелника задужену за област друштвених делатности.

Ирена Вујовић (Фото: Студио Б)

Од 2015. године је на челу Савета за родну равноправност. Заменица је председника Савета за права детета и политички је представник Београда у мрежи великих европских градова.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике

Михајловић је од 2014. била потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а пре тога од 2012. министарка енергетике, развоја и заштите животне средине.

У ресору којим је руководила од 2014. изграђено је више од 200 км нових аутопутева, реконструисано више од 200 км пруга, започете су реформе јавних предузећа и направљен велики искорак у усклађивању домаћег законодавства у области саобраћаја и грађевинарства са правилима која важе у ЕУ.

Посебно достигнуће представљају спроведене свеобухватне реформе у области грађевинарства, које су резултирале напретком Србије са 186. на 10. место на свету по издавању грађевинских дозвола на Дуинг бизнис листи Светске банке и побољшањем укупног рејтинга земље на листи са 91. на 43. место за три године.

Зорана Михајловић (Извор: РТВ/Јарослав Пап)

Ауторка је и коауторка четири књиге из области енергетике и одрживог развоја. Објавила је више од две стотине радова о проблемима и могућностима развоја српског енергетског сектора.

Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација

На нову функцију долази са места државног секретара у Министарству трговине, туризма и телекомуникација на које је постављена јула 2012. године.

На министарском месту замениће свог шефа Расима Љајића, председника Социјалдемократске странке Србије, министра у више Влада од 2000. године, а који је неколико пута најављивао повлачење.

Маја Поповић, министарка правде

Међу женама које ће чинити половину кабинета Ане Брнабић биће и правница, бивши судија, која ће на министарску функцију доћи са места саветника директора БИА Братислава Гашића. Поповић је била и шефица кабинета првог човека агенције Александра Ђорђевића.

На новој функцији замениће досадашњу министарку Нелу Кубуровић.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Ново Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, водиће Гордана Чомић, бивша дугогодишња функционерка и посланица ДС. У сукоб са руководством демократа ушла је након што је прекршила одлуку странке о бојкоту рада парламента, чијим је седницама наставила да присуствује.

Гордана Чомић (Фото: ТВ Фонет)

Уочи избора, које је ДС бојкотовала, Чомић је предложила да на свакој изборној листи мора бити заступљено бар 40 одсто жена, што је скупштина и усвојила. На изборе 21. јуна изашла је на листи Уједињене демократске Србије, која није прешла цензус.

Чомић је рођена 1958. године у Новом Саду, а по занимању је дипломирани физичар. У скупштинском сазиву од 2008. била је потпредседница Народне скупштине, као и у сазивима 2012-2014. и 2014-2016. године. Удата је, мајка четворо деце, говори енглески, немачки и француски језик.

Александар Вулин, министар унутрашњих послова

За директора Канцеларије за КиМ изабран је у августу 2012. Ту функцију је обављао до септембра 2013, када је именован за министра без портфеља задуженог за КиМ. На тој функцији је остао до априла 2014. године.

У априлу 2014. именован је за министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У јуну 2015. именован је за председника Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова, коју је формирала Влада Србије. У августу 2016. године добио је нови мандат на челу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. На дужности министра одбране је од јуна 2017. године.

Небојша Стефановић, министар одбране

Стефановић је од јула 2012. до априла 2014. године обављао функцију председника Народне скупштине Републике Србије и председника Одбора за права детета. За министра унутрашњих послова изабран је априла 2014. године, а од августа 2016. године уједно је и потпредседник Владе Републике Србије.

Небојша Стефановић

Новембра 2017. године именован је за секретара Савета за националну безбедност, а истовремено обавља и функцију шефа Бироа за координацију служби безбедности.

Никола Селаковић, министар спољних послова

Некадашњи министар правде и државне управе Никола Селаковић долази на место шефа дипломатије. До сада је обављао функцију генералног секретар председника Србије Александра Вучића.

На новој функцији у влади замениће Ивицу Дачића који је изабран за председника.

Златибор Лончар, министар здравља

Досадашњи министар здравља, наставиће да води тај ресор и у наредном мандату, у сред кризе изазване пандемијом вируса корона, која је обележила последњу годину његовог мандата.

Запослен је на Клиници за Ургентну хирургију, Ургентног центра КЦС, од 2010. године обављао је функцију начелника Интензивне неге, на одељењу Хирургије 1, а функцију директора Ургентног центра и помоћника директора КЦС за медицинска питања, вршио је од августа 2012. године.

На место начелника Одељења за трансплантацију постављен је 2013. године. Говори енглески језик. Ожењен је, отац једног детета.

Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Дарија Кисић Тепавчевић је широј јавности постала позната од марта ове године као члан републичког Кризног штаба за сузбијање заразне болести КОВИД-19. На то место дошла је као епидемиолог и заменик директора Института „Батут”.

Дарија Кисић-Тепавчевић (Фото: Бета/Влада Србије)

Кисић је дипломирала, докторирала и магистрирала на Медицинском факултету у Београду. Недуго након стицања дипломе, постала је 2002. године сарадник у настави на том факултету, а 2007. године изабрана у звање асистента.

Крајем 2010. године изабрана је у звање доцента, а 2017. године постала је ванредна професорка на Катедри епидемиологије Медицинског факултета Универзитета у Београду. Једна од водећих улога јој је поверена током епидемије малих богиња која је Србију погодила током 2017. и 2018. године. У досадашњој каријери је објавила више од 120 научних радова.

Ратко Дмитровић, министар за бригу о породици, деци и демографији

Дугогодишњи новинар, после 5. октобра 2000. постао је саветник потпредседника Владе Србије Небојше Човића. Професионалну каријеру почео је 1981. године. Од 2008. године је редовни колумниста листа Печат на тему српско-хрватских односа.

Био је и генерални директор и главни уредник компаније „Новости”, а пре тога и главни и одговорни уредних у Франкфуртским вестима. На парламентарним изборима 21. јуна 2020. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије, као кандидат Српског патриотског савеза чији је председник Александар Шапић.

Маја Гојковић, министарка културе

У Немањину 11 долази са функције председнице парламента, коју је обављала од 2014. године. Била је градоначелница Новог Сада, а медији су од раније већ спекулисали да би могла да буде министарка културе уместо Владана Вукосављевића.

Маја Гојковић беседи (Фото: Раде Прелић/Танјуг)

Милан Кркобабић, министар за бригу о селу

Један до оснивача Партије уједињених пензионера Србије и њен председник, до сада је обављао функцију министра без портфеља задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Син политичара Јована Кркобабића, био је и заменик градоначелника Београда до 2008. године, од 2012. до 2016. године генерални директор јавног предузећа „Поште Србије”, а последњих година се посебно бавио сеоским задругама, преноси Танјуг.

Александар Вучић: Министарство одбране није утешна награда

Председник Србије и Српске напредне странке (СНС) Александар Вучић изјавио је данас да министарство одбране није „утешна награда”, јер је он после те функције постао председник Србије.

„Мерили смо ко шта може да уради у напредном периоду”, рекао је Вучић после седнице председништва СНС на којој је предложен нови састав владе, у којој досадашњи министар унутрашњих послова Небојша Стефановић преузима ресор одбране, док Александар Вулин који је водио то министарство, преузима дужност министра полиције.

Александар Вучић и Ивица Дачић (Фото: ФоНет/Ненад Ђорђевић)

Говорећи о новој влади Вучић је навео да му је најважније да се поставе јасни циљеви како би се резултати измерили и крајем 2021, ако странка добије поверење, и у новој влади направе измене.

Он је рекао да је инсистирао на борби против организованог криминала да Србија, како је нагласио „не била као Колумбија са мафијашким убиствима, као што је била 2002-2003. године”.

Такође је истакао да је Србија наглашено на европском путу и да жели да испуни све потребне вредности Европске уније, али да Србији као држави не могу да се намећу неке које то нису.

Он је најавио и да ће до марта наредне године бити одржана скупштина СНС-а због потребних темељних промена у друштву као и странци, што подразумева и кадровске промене, преноси Бета.

Сузана Пауновић нови генерални секретар председника

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће нови генерални секретар председника бити досадашња директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Вучић је навео да доскорашњи генерални секретар Никола Селаковић иде на место министра спољних послова, док људска и мањинска права преузима Гордана Чомић кроз своје министарство.

„Зато ће нови генерални секретар бити Сузана Пауновић”, рекао је Вучић и додао да ће се видети ко ће бити генерални секретар у Министарству спољних послова, преноси Бета.

Предлог састава нове владе није усвојен једногласно

У наредној влади има доста промена, али ће то бити и влада континуитета, приметио је данас председник Александар Вучић и додао да на седници Председништва СНС предлог састава нове владе није усвојен једногласно.

„Усвојен је огромном већином, али је било несугласица. Била су два гласа против и један уздржан”, рекао је Вучић новинарима.

Председник је пожелео успех новој влади, да се избори са свим изазовима, додајући да ће је храбрити и бранити када буде потребе, а критиковати када заслужи, и то све чланове, без обзира на чланство у странци.

Вучић је изразио задовољство што ће проценат жена у Влади Србије бити изнад европског просека, који је 25-26 одсто, – 47,8 или 50 одсто.

„Ја нисам неко ко подилази ‘кључ варијантама’, да неко буде министар само зато што је одређеног пола, али мислим да смо бирали енергичне, вредне жене, а лично сам инсистирао да буду прихваћене две које нису функционерке СНС – Дарија Кисић и Анђелка Атанацковић”, рекао је Вучић.

Он је појаснио да је на Атанацковић инсистирао, јер зна шта је готово ни из чега успела да направи од Прве петолетке, зна проблеме привреде и има, како каже, страховиту енергију која се ретко налази. То исто, додао је, важи и за Дарију Кисић Тепавчевић.

Вучић је истакао да Тома Момировић, кандидован за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, не би требало да буде изненађење.

Момировић, каже, не само да долази из успешне компаније, већ је био спреман да прими ударце различитих политичких, а посебно економских незналица, чак и када се противио повећању минималне зараде.

То противљење повећању минималца је био разлог што није добио сектор за рад, али се од њега очекује да брине о бизнису, да преговара о пословима у области инфраструктуре, да буде тврд и чврст, као у преговорима око минималне зараде.

„Он је тада рекао ‘ја сам послодавац, исплаћујем плате и за мене је тешко да повећавам минималац’. Једини је који је то признао, док су други ћутали”, рекао је Вучић и изразио уверење да ће Момировић успешно водити министарство у које се полажу велике наде, и због програма Србија 2025, преноси Танјуг.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

Оставите коментар