Библиотека Била Клинтона: Уклањање Милошевића подржао и Путин

Желео сам да знате да је право време да он (Милошевић) напусти сцену, рекао руски председник у разговору са Билом Клинтоном

Владимир Путин и Бил Клинтон током састанка Групе осам на Окинави, јул 2000. (Фото: Винсент Ју/АП)

Библиотека Била Клинтона објавила је нову групу докумената из времена Клинтоновог председниковања.

Међу декласификованим документима налазе се и неки који бацају ново светло на догађаје у Београду од 5. октобра 2000. и њихов карактер.

Сматрало се да је 5. октобар и уклањање тадашњег председника Слободана Милошевића ствар из које стоји само запад, САД, и НАТО. Сада се показује их је у томе подржала и Русија.

Наравно, ово је амерички записник, а постоји и руски за који се не зна шта садржи. Не може да се одбаци и да тренутак у коме су ови транскрипти објављени може да има и актуалну конотацију повезану са српско – руским и српско – америчким и руско – америчким односима.

Амерички председник позвао је телефоном после одржаног првог круга избора у СР Југославији, 30. септембра 2000. руског председника Владимира Путина и замолио да да разговарају о Југославији.

Они су већ раније, на заседању Генералне скупштине УН, 6. септембра разговарали о Југославији. Тада је Клинтон замолио Путина да лично прими Мила Ђукановића како би послао „снажан сигнал“ Милошевићу, да због бојкота избора не покушава да уведе војску у Црну Гору, уведе ванредно стање и одложи изборе.

Путин је рекао да ће се с Ђукановићем срести секретар Савета безбедности, Сергеј Иванов.

У телефонском разговору, Клинтон је рекао Путину да „готово сви прихватају чињеницу да је опозиција победила на изборима“.

Клинтон се онда обратио руском председнику:

„Мислим да је најбоље да покушам да натерамо Милошевића да оде, али мислим да си ти једина особа која то може да учини. Знам да је за тебе тешка ситуација, али оно на шта бих те подстакао јесте да му пошаљеш приватну, а не јавну поруку, са захтевом да желите да оде и јасно ставите до знања да ће Русија подржати вољу људи. Мислим да би то јавно требало рећи. Чини ми се да имамо избор између насилне и мирне транзиције. Једина држава на свету која у томе може да одигра одлучујућу улогу јесте Русија, јер знају да треба да вам се обрате након што се све ово заврши да би наставили да имају солидне односе“.

Слободан Милошевић и Мирјана Марковић на гласачком месту 24. септембра 2000. године (Фото: Срђан Суки/ЕПА-ЕФЕ)

Путин је рекао да ће он бити „апсолутно искрен“ и да неће бити потребно да се проверава даље оно што буде рекао, додајући да је деловао у складу са споразумом који је постигнут на Окинави.

Путин је обавестио Клинтона да је разговарао с немачким канцеларом Шредером и да ће „бити друга особа која сазнаје ове информације“.

„Предложио сам да имамо састанак у Београду између једног од наших високих представника, попут саветника за националну безбедност или министра спољних послова и представника опозиције, али је он (Коштуница) одбио такав састанак. Он је одбио контакт са нама, али у основи ћемо вас обавестити о нашој позицији. Већ смо му јасно саопштили наш став да не желимо да будемо сатерани у угао или да будемо приморани да подржимо посебно недемократска решења ситуације“, рекао је Путин.

Затим је додао да је „право време да Милошевић напусти сцену“: „Желим да буде јасно да не одступамо ни са једног правца у сарадњи са вама као нашим партнером. Али желео сам да знате да је право време да он (Милошевић) напусти сцену. Нисам сигуран да ће то учинити“, закључио је руски председник.

Он је затим разрађивао идеју да опозиција пристане на други круг, али да буде сигурно да ће Коштуница да победи у другом кругу.

„Милошевићу би преостала само једна шанса, то је изборна крађа, а нико не може са сигурношћу да каже да ће покушати да прибегне тој акцији или гарантује да неће“, приметио је Путин.

Он је предложио да Москва пружи веома јасну подршку кандидату опозиције.

„Могли бисмо позвати лидера опозиције у Москву. Тада би се овде с њим састао Иванов, наш министар спољних послова. Вероватно бих и ја могао да га позовем и разговарам с њим телефоном. Док би био овде у Москви, могао би да изјави да је спреман да изађе у другом кругу избора, под условом да Милошевић дозволи верификацију, а можда чак и међународне посматраче, како на нивоу бирачких места, тако и пребројавања гласова. Тај став би имао апсолутно званичну и јасну подршку са наше стране“, рекао је Путин.

Бил Клинтон и Владимир Путин 2000. године(Фото: Tim Sloan/AFP)

„Уколико Милошевић одбаци такав став, тада ћемо без икаквог оклевања осудити његове поступке. Сама чињеница да је лидер опозиције био у посети Москви и овде водио разговоре на највишем нивоу, показала би нашу врло јасну подршку и вероватно би му донела пет до седам одсто гласова. Мислим да у таквој позицији немамо шта да изгубимо, али добици су врло јасни. Желео бих поново да подвучем са наше стране, ово би се свуда сматрало врло јасном и недвосмисленом подршком опозицији“, прецизирао је Путин.

Након што је Путин још детаљније елаборирао ове идеје, Клинтон је упитао:

„Значи, верујете да би га, ако га позовете и он то прихвати, то послало јасан сигнал подршке поштеним изборима и да вам није проблем да он постане председник?“

Путин је одговорио: „Апсолутно“.

Клинтон: Да питам и ово. Мислим да ово има вредност, све док не даје времена Милошевићу да украде изборе. Али желим да ти поставим још једно питање. Како ћемо га извући одатле?

Путин: Мислиш, како да га склонимо?

Клинтон: Да. Ако се плаши да оде с власти?

Путин: Мислим да могу попричати с њим и пренети му да међународна заједница неће ово замерити и неће бити акције против њега. Али желео бих да разговарам о овоме даље и мислим да му ово треба поново објаснити.

Клинтон: Али да ли би могао да остане у Србији? Да ли би га пустили негде другде?

Путин: Мислим да би било боље да остане у Србији.

Клинтон: Да, и ја такође, само не знам каква је тамо клима.

Путин: Искрено, не знам, наравно, али можда би желео да оде. То је могући потез с његове стране, али не знам. Ми не желимо такав поклон. Зашто га не бисмо послали у Америку?

Клинтон: Да, знам на шта мислиш. Да размислим о овоме. Једино због чега се бринем је да касније не желимо да изгледамо као да смо преварени да бисмо му помогли да украде изборе. Такође не бих му пружио то као изговор да уведе војно стање, па морамо убедити војску да не пристаје на то. Ако би желео да нападне Црну Гору, то је други изговор за одлагање избора. Велики проблем је…

Путин: (Прекидајући): Верујем да сте у праву што таква опасност заиста постоји. Међутим, сматрао бих да ако лидер опозиције дође овде и Русија изрази свој став без икаквих неизвесних израза, да се Милошевић не би усудио на такав план или акцију са своје стране.

Пети октобар 2000. године (Извор: Спутњик)

Клинтон: Па, слажем се да би било теже, отежао би му крађу избора.

Путин: Па, као што сам рекао, наравно да не можемо да гарантујемо ово сто посто, али оно што можемо је да му поставимо захтеве и ако се он не повинује, тада ће опозиција имати више оправдања у одлуци да не изађе на други круг избора. Моћи ћемо да кажемо „Да, захтеви опозиције су сасвим оправдани“. То би било апсолутно у складу са нашом унутрашњом политичком позицијом. На нашим изборима опозиција би била присутна у свим фазама избора, укључујући бројање гласова.

Клинтон је потврдио да би „сигурно помогло“ то што предлаже руски председник. Путин је посумњао да ће поновни разговор с Милошевићем „резултирати да добровољно пристане на поновно бројање и повуче се. Верујем да за то нема шансе“, закључио је руски председник. Онда је навео да му је „Коштуница рекао да ће поново покушати да увери Милошевића да је потребно поновно бројање гласова“, Путину се то чинило као узалудан покушај.

Клинтон је рекао да га охрабрује то што је чуо и да је важно да зна (Милошевић) да му Русија неће дозволити да се извуче са крађом избора.

Путин: Важно је да не буде у могућности да то искористи као кеца из рукава и да покушава да спекулише са нашим ставом. Важно је да сви у Југославији стекну јасну слику о нашој позицији. То је важно.

Двојица председника су се на крају договорила да остану у контакту овим поводом и да проуче још нека решења, тако да је могућно да ово није последњи разговор о Милошевићевој судбини и догађајима од пре 20 година, 5. октобра 2000.

Драган Бисенић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 7. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

16 replies

  1. Милошевић је учинио тако велику услугу Русији и слободном свету, да ће кад-тад бити канонизован. Ово је понајпре западњачки спин.

    15
    3
  2. Напустио Словенију, Македонију, Хрватску, Босну, Крајину, Косово…

    Учврстио Мила, и обезбедио губљење Црне Горе.

    Сто хиљада мртвих. Економија уништена.

    Када га канонизујете?

    Јави Дуле!

    5
    10
  3. @Vуле Λека
    Милошевић је био Председник Србије!
    Какве он везе има са Словенијом, Македонијом, Хрватском, Босном…?
    “Учврстио Мила“, а овај му окренуо леђа, издао га – напустио СРЈ!
    Сто хиљада мртвих?!
    Одакле та бројка?
    Економија уништена – санкцијама /економским ратом/ и оружаним ратом!
    Срби из Босне нису садејствовали/помогли Србима у Крајни, а могли су!
    Због КиМ и ултимативног става НАТО – да може да вршља по територији
    Србије, мимо важећих закона у Србији – Милошевић је био принуђен
    да прихвати наметнути рат,рРуско руководство је поступило на
    исти начин као и Стаљин када је Хитлер напао Краљевину Југославије
    без објаве рата 1941.

    7
    6
  4. Милошевић је редовно контролисао бар 50% Врховне команде оружаних снага СФРЈ, јер је у њу делегирао представнике Србије, Војводине, Косова, а Мило Црне Горе.

    Војска је НАРЕДБОМ његових делегата од 19. повучена најпре из Словеније. Словенцима је остављено брдо наоружања, артиљерије, и оклопа, што је прослеђено Хрватима.

    Затим је НАРЕДБОМ повучена војска из Хрватске, Македоније и Босне. Остављено је брдо наоружања у Вараждину и осталим касарнама. Ту су његови делегати контролисали Армију тотално, јер Хрват, Словенац и Босанац нису нити долазили на седнице.

    Затим је НАРЕДБОМ повучена војска са Косова.

    ”Какве он везе има са Словенијом, Македонијом, Хрватском, Босном?”

    Он очигледно никакве:

    https://twitter.com/IvanVrsac/status/1100661010401296385/photo/1

    Када га канонизујете, господо другови?

    10
    5
  5. Бил Клинтон, децоубица, педофил и лажов.

    7
    1
  6. „Милошевић је редовно контролисао бар 50% Врховне команде
    оружаних снага СФРЈ, јер је у њу делегирао представнике Србије,
    Војводине, Косова, а Мило Црне Горе.

    Војска је НАРЕДБОМ његових делегата од 19. повучена најпре
    из Словеније. Словенцима је остављено брдо наоружања, артиљерије,
    и оклопа, што је прослеђено Хрватима

    Милошевић није био Врховни командант ЈНА – тачка!

    Одакле та флоскула – “контролисао бар 50% Врховне комнде“ –
    јел` то из дневника “Баба Јулиног пука“?
    Зашто се ЈНА повлачила из Словеније и Хрватске?
    Зато што су се исте одцепиле од СФРЈ, а врли Запад то аминовао!
    У саставу ЈНА је био претежно србски официрски и војнички кадар,
    бар на територији Словеније и Хрватске, и дошло је до јавног
    испољавања непријатељства и бојкота свега што је србско
    на тим дојучерашњим “бртаским републикама“ и још “братскијим
    народима“.

    Зар у Словенији не побише више десетина војника ЈНА?
    И шта је требало чинити – оставити да их све побију, јел` тако?
    Требало је извући људство, пре свега, а технику колико и како
    се могло.
    ЈНА није извршила своје Уставну обавезу – да сачува територијални
    интегтритет и суверените СФРЈ, а не Слободан Милошевић?
    Да ли је неко бранио предтсвницима Словенаца, Хрвата или Босанаца
    да учествују на састанцима Врховне команде?
    Није нико, а понајмање – Слободан Милошевић.
    Бато, буразеру,@ Vуле Λека, они су издали СФРЈ, они су се већ
    одцепили, и шта је ту требало да уради преостали део Врховне
    команде, већ да спасе, пре свега, људство од подивљалих
    СЛОВЕНАЧКИХ, ХРВАТСКО/УСТАШКИХ И БОСАНСКИХ
    ФАШИСТА.

    6
    6
  7. „Зашто се ЈНА повлачила из Словеније и Хрватске? Зато што су се исте одцепиле од СФРЈ, а врли Запад то аминовао!“

    Опа, ботино!

    Војска једне државе извршава наређење СВОЈЕ државе, без обзира на то што се правиш блесав, па то као не знаш.

    Оружане снаге СФРЈ су извршиле НАРЕДБУ Врховне команде од 18. Јула 1991, и напустиле Словенију, оставивши јој масу најсавременијег наорућања, које су Словенци проследили Хрватима.

    ”Милошевић није био Врховни командант ЈНА – тачка!”

    Наравно да није, ботино. Само је, попут Вучића, који издаје каманде Брнабићки, ”замолио” своје делегате у Врховној команди, да изда наредбу да Армија напусти Словенију.

    Исто је поновљено априла 1992. за Хрватску, Македонију, Босну, и Косово.

    Љуби те брат, одговори:

    Када канонизујете, Светога Слободана, господо другови?

    9
    5
  8. Пардон, с’извињавам, наредба за напуштање Косова је издата 1999.

    У међувремену је најсавременија ПВО остављена Нато-у у Босни (Волхов), далекометна (Двина) је пензионисана ”из еколошких разлога”, 29-ке саботиране (класичим саботажама) и Неве (наредбама да зрачењем траже крстареће ракете), а 21-цама експлицитно забрањено да лете.

    Међутим, ово мене занима:

    Када кононизујете другове Словодана и Михаила (Горбачова), господо другови?

    9
    5
  9. @Vуле Λека
    „Оружане снаге СФРЈ су извршиле НАРЕДБУ Врховне команде од 18.
    Јула 1991, и напустиле Словенију, оставивши јој масу најсавременијег
    наоружања, које су Словенци проследили Хрватима.“

    јуна 1991 Словенија је постала независна држава, а Врховна команда
    неређује напуштање Словеније јединицама ЈНА месец дана после
    проглашења независности Словеније /18. јул 1991./ – здушно признате од
    НАТО банде.
    За тих месец дана – колико је побијено војника ЈНА – то не говориш???
    То је политичка наредба, јер би у противном то било објављивање рата
    једној независној држави, коју је признала НАТО банда, а земља у
    распадању свакако није била спремна за рат – због расула и издаје у
    командној структури ЈНА!!!
    Оно што је остављено у Босни, сматрало се да се Босна неће отцепљивати,
    а осим тога – зар нема тамо Срба???
    Да много тога није остављено – чиме би се борили Срби у БиХ и Срби у
    Крајни ?
    Добро сте обавештени, као да сте били део командне структуре ЈНА,
    “виђени лик“, и када је требало и могло да се уради оно што је требало –
    “смакнуће“ Милошевића по варијанти – “СИПА“ – ћутало се и
    чекало, да би се сада лелмудило и кривица бацала на једног
    човека.
    Колико је само сада официра /генерала, пуковника, потпуковника…/
    који се претворише у “аналитичаре“, о догађајима у којима су и
    они учествовали, али нису имали муда да ствар заврше до краја,на
    војнички начин – ситемом “СИПА“ у уклоне онога који смета.
    Братац, зна се како се поступа са издајницима – злим људима,а из
    твоје приче испада да је Милошевић био издајник!
    Шта би ти урадио да си био на његово место???

    4
    6
  10. „Јуна 1991 Словенија је постала независна држава…“

    Када чујем да овакви патриотишу око Косова, смучи ми се.

    Почетком јула 1991 Армија заузима граничне прелазе, словеначки парламентарци се унеређују од стра, и суспендују властиту одлуку о независности у скупштини. А то је подржала и Европска Заједница, што је вама слобистима нарочито битно.

    Крајем јула 1991, гром из ведра неба – Слоба налаже повлачење.

    ”То је политичка наредба…”

    Ма шта ми рече. За такве ”политичке наредбе” су прописи налагали стрељачки строј. Иначе, позната ми је нешто та конструкција. Чини ми се да је било неке приче о томе да издаја Косова није противуставна, јер су Бриселски споразуми политичка одлука. То је та кухиња.

    ”Земља у распадању свакако није била спремна за рат…”

    Ово су права лица ДБ-ових патриота што урличу ”Не дамо Косово”.

    Тако је, друже, мир је владао, а оних 30 000 Срба избачених из строја се 1995. дигло, отресло прашину са себе, и отишло кућама. Колоне из Книна и Сарајева су имали Канаду ако им се код Слобе не свиђа, шта има да се жале. А немачким коњушарима је остало 1000 км Јадрана.

    Зато је земља била спремна за рат 1999, са трулом ПВО, након деценије санкција.

    Него, другови православци, када је та канонизација Светог Слобе? Нестрпљив сам!

    6
    3
  11. @Vуле Λека
    „Ма шта ми рече. За такве ”политичке наредбе” су прописи налагали
    стрељачки строј.“

    Па, друже, што га не изведе пред срељачки строј?
    Ниси имао мда да то урадиш, а лелдиш и другога сврставаш у ботове!
    Којој си партији припадао?
    Јеси ли, братац, био њиов, па си се пресалдумио и другима подмешећ?
    Добро валадш подацима, познајеш њихову организацију, методе рада,
    познат ти је њихов “мени“, а то, братац, може само онај који је њима
    припадо “од главе до пете“, па када је видео да су га заврнули, окреће ћурак.

    @Vуле Λека

    “Зато је земља била спремна за рат 1999, са трулом ПВО, након деценије
    санкција“?!

    А, зар је Краљевина Србија била спрмена за Први светски рат, после Првог
    и Другог блаканског рата, а пре тога економски блокирана од Аустро-Угарске?
    Једнако је била спремна као и Србија 1999-е, али тада је целокупан политички
    и војни врх, војнички састав и народ – био ПРАВОСЛАВАН, и духовно сродан
    својим прецима, за разлику од политичког и војног врха, старешинског и
    војничког састава и већина народа, одрођених од својих православних предака,
    петокракама, српом и чекићем и “лопатама“, као надгробним облежјем уместо
    Православних Крстова, како то беше у Првом светском рату.
    Што се тиче ироничног питања – када ће бити канонизован Слободан
    Милошевић? – одговор је у Хагу!
    Хаг није могао да га оптужи ни живога ни мртвога и тиме га уврстио у
    – ПРАВЕДНО НЕОСУЂЕН, а шта је то – до “политичко-правна канонизација“
    Мрзели су га /а он је само синоним за мржњу према Православном Србском
    Народу/, мрзе га и мрзеће га, а они сагорети у тој мржњи, али осудити га никако
    не могу – ни на овом а ни на “оном свету“.
    Твој крајње мрзизељски и иронични став према Слободану Милошевићу,
    слови у психологији као – “померена агресија“.
    За свој политички, идеолошки, духовни промашај налазиш задовољство у
    кривици другога /Слободана Милошевића/, а своју саодговорност за погрешан
    лични одабир пребацујеш на другога, и не признајеш личну одговорност.

    3
    3
  12. Молим коментаторе @Vуле Λека и @Драган Славнић (тим редом!) да се са поштовањем односе према Другом и Другачијем.

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

  13. Не преостаје ми ништа него да одам поштовање према Другачијем.

    Свака част фалсификатима новије историје изнетим у овој дискусији.

    Свака част вређању наведених српских жртава.

    Свака част на ниподаштавању несрпских жртава (ово је Другачије и од Другачијег).

    Свака част алтернативном православљу и Светом Слободану.

    Нема шта, то је нешто ”completely different”, потпуно сте у праву.

    Риспект!

    4
    2
  14. Русофили, ди сте, да сте,тео би` да знам?
    После свега овог,
    Путку грош не дам,
    О овоме ћути,
    Ни реч да прозбори….
    Нека прича бајке
    о љубави вечној,
    будућности срећној,
    коза лаже?
    рог не лаже!

    4
    1
  15. У овом чланку Драган Бисенић је навео америчке документе који показују да је Владимир Путин подржао уклањање Слободана Милошевића.

    5 октобра је више стотина хиљада грађана изашло на улице Београда и мирно и достојанствено, без иједне жртве, показало свету да им је доста деспота који је уништио српску економију, посвађао Србе са целим светом и повео их у рат и сигуран пораз.

    5 октобар је последица избора одржаних 11 дана раније на којима је Коштуница добио 50.24% а Милошевић 37.15% гласова. Постоји теза да је 6 октобра у Београд слетео руски министар спољних послова Игор Иванов, који је српском врху пренео поруку Владимира Путина. После чега се Милошевић сетио унука : “Управо сам добио извештај Савезне изборне комисије по коме је Коштуница победио у првом кругу. Честитам му на победи а ја одох да се играм са унуком”.

    4
    1
  16. Када се год нађе неко од нормалних Срба да разобличи ”патриоте” Милошевића и компанију, ту се нађу и разни Н1, Б92, часописи Време, итд, који их подрже, и на тај начин им руинирају крадибилитет.

    Иста је прича и са Деда Ђолетима овде. Није му нити на памет пало да подржи моју аргументацију о томе да је споразум из Рамбујеа укључен у Резолуцију 1244.

    Не, ту је срцепарајућа прича о петом октобру.

    А овај коментар ”случајно” оде у запећак:

    https://stanjestvari.com/2020/10/16/irinej-kosovo-i-metohija-vucic-izdaja-nije-pocinio/#comment-164202

    Живео ти мени Друже Ђоле, Другачији Један Ђеде!

    1
    1

Оставите коментар