Сви који су пре интернета учили енглески језик знају за „Речник“ Мортона Бенсона, али не знају да га је написала Биљана Шљивић Шимшић
Биљана Шљивић Шимшић (20. јануар 1933. – 4. октобар 2019)
Прошле недеље навршило се годину дана од одласка Биљане Шљивић Шимшић, професора српског језика и славистике на Универзитету Илиноис у Чикагу. Њен живот и рад може да послужи као узор како се љубављу, упорношћу и радом у свакој струци може постићи међународни успех и стећи велико поштовање.
Биљана Шљивић је рођена у Београду 20. јануара 1933. у породици Бранка Шљивића, чувеног професора анатомије, чији је уџбеник из те области познат свим послератним студентима медицине у Србији. После стечене дипломе на Филолошком факултету, постала је асистент професора Михаила Стевановића (1901–1993), редовног члана САНУ и аутора познатог двотомног Савременог речника српскохрватског језика, на предмету Историја српског језика.
Приликом посете Југославији једног од најпознатијег лингвиста 20. века, Романа Јакобсона (1896-1982), Биљана је добила задатак да га провоза по црногорском приморју. Јакобсон јој је тада предложио да се пријави на постдипломске студије на Харварду, и она је убрзо примљена. Тако се разведена мајка осмогодишњег детета 1962. године упутила са дететом преко океана.
На Харварду је већ следеће године магистрирала, а 1966. и докторирала из србистике. Као што свако може претпоставити, око професора српског језика у Америци не отимају се богате корпорације, али захваљујући својим високим интелектуалним способностима и вредном раду, Биљана Шљивић остварила је завидну каријеру. „Мислим да свако треба да се бави оним што га највише занима“, говорила је, „и онда има највеће шансе за успех“. Професорка Шљивић је целу себе уложила у проучавање свих фонолошких и морфолошких законитости и одлика словенских језика, а нарочито свог матерњег, српског, и у преношењу свог знања и искуства млађим генерацијама.
Сви који су пре појаве речника на интернету учили енглески језик знају за Енглеско-српскохрватски и српскохрватско-енглески речник са граматиком Мортона Бенсона, али не знају да га је написала Биљана Шљивић Шимшић, која је пет година радила као Бенсонов асистент на Универзитету Пенсилванија. Професор Бенсон јој се на трећој страници само захваљује на помоћи приликом израде речника.
На Универзитет Илиноис у Чикагу, смештен у модерним зградама надомак градског језгра, професорка Шљивић стиже 1973. године, и ту проводи остатак своје каријере. Прво ванредни, па редовни професор, она је дуго година била и шеф Катедре за словенске и балтичке језике и књижевности. На 16. спрату највише зграде на кампусу са којег је пуцао поглед на чикашке небодере и западна градска предграђа, радила је са још двоје професора из Београда. Никола Моравчевић (рођ. 1935) био је професор српске и руске књижевности, као и аутор бројних историјских романа на српском језику, а Олга Недељковић (рођ. 1936), професор руског језика, бавила се изучавањем текстова на црквенословенском и староруском језику. За своје заслуге за допринос науци, после пензионисања 2008. године, професорка Шљивић стекла је звање професора емеритуса.
Међу бројним књигама које је написала, једно од најзапаженијих места заузима обимни уџбеник за учење српског језика. У њему она излаже неке одлике нашег језика, као што је редослед енклитика, чији значај само дугогодишњи предавач странцима упознат са највећим тешкоћама при савладавању српског може да схвати. Један је од оснивача Северноамеричког друштва за србистику (NASSS), била је и њен дугогодишњи председник.
Живела је са пријатељицом Флоренс у мирном северном предграђу Чикага са пуно зеленила, из кога је свакодневно возом путовала на посао. Кћи Љубица удала се за Енглеза и преселила у Лондон, где сада живе и њена три одрасла унука. Осим лингвистике, највеће задовољство представљало јој је дружење са занимљивим људима, путовања и узгајање цвећа.
У сећању бројних студената и колега професорка Шљивић остаће упамћена као весела, опуштена, самоуверена и духовита особа. Њен дубок глас и широк осмех са растављеним зубима пленили су саговорнике и разоружавали сваког опонента. Била је културна, увиђавна, широко образована али скромна и, изнад свега, великодушна и незлобива жена.
Categories: Стражњи дућан С. Поштића
Оставите коментар