Владимир Радомировић: Власти одговара да „Политика“ нема утицај

Највећи утицај на „Политику“ и даље има држава. То је разлог зашто су на челу овог дневног листа последњих година вршиоци дужности, сматра председник УНС-а

Вест да је на месту вршиоца дужности главног уредника Политике изабран Марко Албуновић, уместо досадашњег в.д. уредника Жарка Ракића који је отишао у пензију, изненадила је стручну јавност али и запослене у овој кући.

Албуновић је у протекле четири године био Ракићев заменик, али је мало познат у новинарским круговима па и међу колегама у Политици. Нико од запослених није желео јавно да говори о променама на врху најстаријег листа на Балкану, али интересантно је да је и он, као и његов претходник, у в.д. стању.

Марко Албуновић именован за в. д. главног и одговорног уредника „Политике”

Власничка структура у Политици је годинама замршена и нетранспарентна, али највећи утицај и даље има држава. То је према мишљењу Владимира Радомировића, председника УНС-а, али и некадашњег заменика главног и одговорног уредника Политике, разлог зашто су на челу овог дневног листа последњих година уместо главних и одговорних уредника, вршиоци дужности те функције.

– Власти одговара оваква ситуација као и да Политика нема никакав утицај, истиче Радомировић за Данас. Он подсећа да је Политика а.д. фактички државна фирма, а да она има 50 одсто власништва у Политици новине и магазини (ПНМ).

– Колико знам, Скупштина ПНМ-а, која једина може да изабере главног уредника, није се састала годинама и зато Политика има само вршиоца дужности главног и одговорног уредника што није добро ни за тог уредника ни за редакцију. Пошто Влада Србије још контролише удео у власништву Политике, ова ситуација је и показатељ односа Владе према најзначајнијим српским новинама, истиче наш саговорник, указујући на и даље нетранспарентну власничку структуру у компанији.

– Половина је државно власништво, других 50 одсто је некад је било Вацово, па су они за време Тадића продали удео фантомској фирми из Москве. И даље није јасно ко је власник те руске фирме али мислим да је Мирослав Богићевић признао да је у време преузимања била његова, каже Радомировић.

Владимир Радомировић (Извор: ИН4С)

Компанија Политика новине и магазини основана је 2001. када је ВАЦ, медијски издавач из Немачке, постао сувласник дневног листа Политика. Међутим, због незадовољства пословањем у Србији, Вац је 2012. продао свој удео непознатој руској компанији East Media Group. Продаја Политике десила се у прелазном периоду одласка са власти Демократске странке, а месец дана пре него што је формирана нова Влада на челу са Српском напредном странком. Према наводима Цензоловке, тајанствени нови сувласник Политике био је до тада јавности непознати човек по имену Александар Трбовић, који је купио 50 одсто удела преко фирме East Media Group са седиштем у Москви. Касније се испоставило да је он био само власник на папиру а да је прави купац Политике заправо бизнисмен Мирослав Богићевић из Шапца.

Недуго затим у јавности испливава сукоб два бизнисмена – Мирослава Богићевића и Александра Родића, тадашњег власника Adria Media групе која издаје дневне новине Курир. Обојица су тврдили да су они прави власници Политике и један другог оптуживали за рекет, те је Тужилаштво за организовани криминал у јулу 2015. године покренуло поступак због сумње да су извршена кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица и пореска утаја у случају Политике. Случај до сада није добио судски епилог. У септембру 2018. године, према писању Центра за истраживачко новинарство, у Русији је покренут процес за гашење East Media Group, тако да је власничка структура Политике потпуно замршена и нетранспарентна, упркос обећањима Александра Вучића још у време када је био први потпредседник Владе да ће грађани у најскоријем року бити упознати са свим детаљима.

Фото: Стање ствари

Простор за утицај политике

Тамара Филиповић Стевановић, генерална секретарка НУНС-а, каже за Данас да не би да коментарише избор Марка Албуновића да ли је то добро или није добро персонално решење за Политику, јер не зна много о његовој каријери и квалитету рада. „Знам да је готово целу своју каријеру провео у Политици, да је био једно време заменик главног и одговорног уредника, те да је избор можда био логичан. Међутим, то што се већ четири године уредници Политике бирају и остају у в.д. стању није ништа ново, односно то је карактеристично и за друге фирме које су потпуно или делом у државном власништву. То отвара простор за недозвољени утицај, у случају Политике конкретно, на уређивачку политику тог медија“, истиче Филиповић Стевановић.

Катарина Живановић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 2. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

1 reply

  1. Уобичајена пракса српске власти је постављање ВД ДИРЕКТОРА. Такав ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ је лако смењив, чим откаже послушност.

    Као и увек, ПОЛИТИКА је блиска власти. Предпостављам да због финансијских тешкоћа, има све више чланака “како наводи Танјуг”. То су често монолози Вучића, Дачића и Вулина – непотписани чланци из непостојеће новинске агенције.

    Крајем 20 века ПОЛИТИКА је била у власништву државе. Под контролом тадашњег председника Слободана Милошевића и његове супруге, штампала је једносмерне ратнохушкачке чланке, као и слични дневници у ХР и БиХ, на пример. Стигла је професионално до дна. И коштала 100 милијарди динара за време инфлације, Дафине и Језде.

    Изгледа да ПОЛИТИКА данас има два власника :
    -Држава 50%
    -Мирослав Богићевић (руска комп. East Media group) 50%
    И да поштује правило : Не уједај руку која те храни !

    1
    1

Оставите коментар