Синиша Љепојевић: Брегзит револуција

Књига „Брегзит револуција“ Синише Љепојевића представља изузетно важно штиво без кога се неће моћи писати историја ових догађаја, рекао Миша Ђурковић

Представљање књиге Брегзит револуција (Фото: Институт за европске студије)

У понедељак, 28. септембра 2020. године, у организацији Института за европске студије у Београду одржан је разговор поводом недавно објављене књиге Синише Љепојевића под насловом Брегзит револуција. Синиша Љепојевић је познати српски новинар и публициста, дугогодишњи дописник Танјуга из Лондона, те један од ретких домаћих аутора који изузетно дуго и студиозно прати дешавања у Уједињеном Краљевству. Дугогодишњи боравак у овој земљи допринео је томе да Синиша Љепојевић буде један од најбољих српских познавалаца друштвених и политичких прилика на Острву. О књизи су поред аутора, говорили др Слободан Рељић, Александар Павић, као и уредник књиге Јово Вукелић. На почетку разговора, окупљеној публици обратио се др Миша Ђурковић, научни саветник и директор Института за европске студије. Он је напоменуо да ова књига, без обзира на то што је њен аутор публициста, по својој концепцији, али и научној апаратури, има научне претензије. Она садржи прегршт занимљивих података које је аутор прикупљао годинама, бавећи се праћењем бројних друштвено-политичких феномена везаним за процес изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније. Оценивши је својеврсном хронологијом процеса Брегзита, Ђурковић је напоменуо да се ради о изузетно важном штиву без кога се неће моћи писати историја ових догађаја.

Синиша Љепојевић (Фото: КТВ)

Затим се обратио Јово Вукелић, уредник књиге. Он је истакао да се ради о једној виспреној студији непосредног и непристрасног посматрача процеса иступања Велике Британије из ЕУ. Такође, ово дело је својеврсно сведочанство борбе која се последњих година води између присталица и противника Брегзита. Она открива велике игре британске политичке и бизнис елите, али са друге стране, говори и о великој победи народне воље упркос огромног новца уложеног у пропаганду, односно политичке спинове и лажи усмерене против већинског расположења. Брегзит револуција представља за њега, повратак идеје суверенизма (и слободе и националног поноса) која је успела да победи вишедеценијску диктатуру либерализма. Назначивши да ће ова књига развејати многе заблуде, још једном је подвукао како темељних, социјалних и политичких промена не може бити све дотле док елите не схвате да у њима учествују.

Александар Павић на почетку је истакао да се ради о првој књизи написаној о Брегзиту на српском говорном подручју, уз то, од стране човека огромног знања и изузетног животног искуства. Кроз призму Брегзита аутор је приказао рат послератних елита против сопствених народа. Овај сукоб постојао је и 50-тих година прошлог века, у периоду зачетака европских интеграција. Међутим, претходних година споменути рат се распламсао до те мере, да је добио паневропске размере. Последица тога је спровођење различитих агенди мимо воље народа. Па је тако, Уједињено Краљевство без референдума приступило ЕУ, без да је ико консултовао бирачко тело. Са друге стране, како је Брегзит изненадио добар део елита, оне покушавају да спрече сличне покушаје у другим европским земљама у којима влада слично расположење, попут Данске, Холандије, Италије итд. Стога је значајан део књиге посвећен борби за поништавањем народне воље.

Др Слободан Рељић нагласио је да је аутор написао изузетно интересантно штиво, пре свега, из разлога што је током писања имао два увида. Не само да је Љепојевић читао и проучавао овај феномен, он је и дуго живео у УК, те је изградио и одређени критички став према британском друштву. Важност овог дела види и у квалификовању Брегзита као револуције, што је термин који код нас углавном има негативну конотацију. Отуђеност и осионост елита оставља народу само један избор, а то је побуна. С тим у вези, без обзира на покушаје бриселске и лондонске бирократије да блокирају процес иступања УК из ЕУ, овај процес је неповратан. Но, као један од главних ризика за реализацију Брегзита, Рељић види пандемију корона вируса.

Слободан Рељић (Фото: Интермагазин)

Напослетку, окупљенима се обратио и сам аутор, Синиша Љепојевић. Како је сам рекао, доста је незахвално писати о процесима који су још увек у току. Стога је ову књигу означио као један сегмент феномена Брегзита, који покушава да расветли његове узроке и позадину. Као лајтмотив провејава беспоштедна борба између безочне и агресивне пропаганде владајућег естаблишмента, са једне, и народа, са друге стране. На успех победе народа утицало је и то што свака пропаганда има своје лимите. Иако је инфраструктурна и уопште економска међузависност УК и ЕУ значајна, већина Британаца била је спремна да плати цену изласка из Уније. Поједини накнадни покушаји притиска Брисела на Лондон да промени одлуку, пре свега преко Шкотске, по Љепојевићевом мишљењу не могу дати резултате, из разлога што се обе елите (и британска и бриселска) боје последица евентуалног изигравања народне воље. Притисци преко Шкотске не могу бити озбиљни, јер, како истиче, ова историјска земља према Закону о деволуцији нема механизама да утиче на евроинтеграционе процесе. Како је подршка Брегзиту након референдума искључиво расла, британске политичке вође, које би вероватно и поклекле пред уценама из Брисела, ипак неће смети да изиграју вољу бирача, у страху од излива народног незадовољства. Покушаје ЕУ да отежа живот Британцима, аутор види не толико у контексту одмазде Брисела према Лондону, колико у демонстрирању моћи према оним земљама у којима постоји већинска воља за излазак из ЕУ. Иначе, развејава заблуду по којој је УК прва држава која је изашла из европских интеграционих оквира. Наиме, то су до сада учинили Алжир након стицања независности, као и данска провинција Гренланд.

Књига Брегзит револуција

У сваком случају, мишљења је да ће УК иступити из ЕУ до 31. децембра ове године са или без споразума са Бриселом. Ипак, Велика Британија постала је последњих деценија дубоко фрустрирано друштво, у међувремену је дошло до кидања социјалног ткива, губљења идентитета, нарочито религијског, али и смене елита. Наиме, традиционалну британску аристократију потиснула је умногоме финансијска олигархија. До великих промена дошло је и у бирачком телу. Радничка класа, некадашња база лабуриста, последњих година листом подржава конзервативце, док богатији слојеви гласају за либерале и лабуристе. Иначе, успеху Брегзит револуције допринео је и део елита, који је осетио народно незадовољство због десуверенизације њихове државе. Зато и не чуди што је део финансијске закулисе лондонског Ситија заједно са британском краљевском породицом стао на страну већине грађана. Владајући енглески кругови покушавају да контролишу стварање Новог светског поретка (који може само наизглед бити националистички и антиглобалистички), тако што ће међу првима повлачити одређене геополитичке потезе, у циљу стварања окружења у којима ће моћи да дефинишу правила игре, а не да им се прилагођавају. Индикативно је то да је Лондон данас главни светски центар за куповину кинеског јуана, а са друге стране, Ротшилди су по први пут своју берзу злата преместили у Шангај.

Фото: Институт за европске студије

Имајући у виду преокрет који се догодио у Великој Британији 2016. године али и друге процесе који свет воде у правцу формирања Новог поретка, нешто другачијег од оног глобалистичког ког смо очекивали, можемо извући одређене закључке. Народни гнев против либералне диктатуре ослабиће глобалистичке структуре какве данас познајемо. Међутим, симбиоза Лондона и Шангаја, пре свега у финансијском погледу, као и готово општи консензус у злоупотреби тренутне пандемије корона вируса, између наизглед супротстављених страна, оставља нам бојазан у погледу борбе против отуђених елита. У сваком случају Брегзит револуција даје наду обичном човеку да је могуће победити владајући естаблишмент.

Душан Илић, Институт за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , , , ,

Оставите коментар