Политика: Шта се крије иза историјски ниске незапослености у Србији

Економисти очекују њен раст у наредном периоду, а до повећања ће доћи кад престану сезонски послови у пољопривреди и грађевинарству

Статистички мање запослених и незапослених (Фото: Политика/Н. Марјановић)

У Србији је пре неколико година стопа незапослености износила 26 одсто, а тренутно је на историјска 7,3 процента, недавно се похвалио министар финансија Синиша Мали. Послодавци нису имали потребе да отпуштају раднике због кризе, будући да их је држава, подсетио је, ослободила плаћања пореза и дала им минималну зараду, што је очито прави разлог због којег је стопа незапослености у Србији у односу на претходни квартал смањена за 2,5 одсто.

Ипак, економисти подсећају да је позната ствар да у периоду економских криза раст незапослености почиње тек нешто касније него пад привредне активности, па се поставља питање како ће се број незапослених кретати у наредном периоду. Ипак, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, у другом кварталу ове године у Србији није смањена само стопа незапослености већ и стопа запослености, и то за 0,5 одсто, па сада износи 48,2 одсто. Запослених је мање за 33.200, и то у неформалном сектору, а незапослених за 87.400. Анкета показује да је у другом кварталу број запослених био 2.844.200, а незапослених 222.900.

Економиста Милан Р. Ковачевић подсећа да постоје две методологије за праћење запослености и незапослености, које су у великој колизији.

– Свако ко је, према званичној статистици, платио доприносе сматра се запосленим, а ко је пријављен на бироу, незапосленим. Та статистика није у директној вези са статистиком о укупном броју становништва, с тим колико је од тога броја људи радно активно, а колико неактивно. Само би у оквиру активног дела становништва требало да се види колико их је запослено, а колико незапослено. Зато сматрам да Анкета о радној снази није добар пример за давање реалне слике стања у том погледу, јер је по њој довољно да радите само сат времена дневно и да се сматрате запосленим, а ви то фактички нисте – уверен је Ковачевић, који ипак подсећа да, уколико опада број укупно активног становништва, онда је могуће да истовремено пада и запосленост и незапосленост.

– На смањење незапослености умногоме утиче и исељавање радне снаге из земље, а на пад запослености ових месеци и ситуација у вези са пандемијом ковида-19 – подсећа Ковачевић.

Да је број незапослених у Србији и неколико пута већи него што то показује званична статистика, сматра Зоран Стојиљковић, председник УГС „Независност”, али када у земљи истовремено опада и запосленост и незапосленост, што је статистички случај ових дана, онда по њему то значи да расте број оних који су недовољно добро категорисани.

– Држава је давањима одложила драстичан пад запослености, а када пада незапосленост, то значи да је статистика изгубила велики број људи из неке евиденције. Доста њих нам одлази из земље (око 50.000 људи годишње), а самим тим они се скидају и са статистике Националне службе за запошљавање. Зато се може рећи да је у Србији генерално број незапослених далеко већи од оног који се приказује. Када је реч о запосленима, завод за статистику и формално запослене рачуна у више категорија. Ту нису урачунати само они који су запослени на одређено и неодређено време већ и послодавци и они који се баве пољопривредом, па и људи који су у току одређеног периода обављали неку пословну активност. То значи да у статистику улазе и сви који су обављали привремене послове, али су ван тог периода објективно били незапослени. Тако се и долази до ситуације да статистички гледано у једном тренутку пада и број запослених и незапослених – набраја Стојиљковић.

Процене Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, да ће стопа незапослености која је мерена у претходним месецима постати нижа показале су се као истините. Ипак, државне мере помоћи су, додаје, само вештачки и привремено зауставиле раст незапослености.

– Предузећа су то искористила да би узела ваздух и остала изнад површине воде, пре него што промене начин пословања и размисле шта морају даље да раде. Питање је шта ће се у нашој привреди дешавати после истека периода државне подршке. Очекујем раст незапослености, а до ескалације броја незапослених довешће и то што се сада окончава период обављања сезонских послова у грађевинарству и пољопривреди, где је доста радника било ангажовано – објашњава Љубодраг Савић.

Марија Бракочевић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 5. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар