Милан Рогановић: Школски маскенбал

Једино исправно решење је да се родитељима и ученицима да слобода избора при ношењу маски

Фото: Damien Meyer/AFP

„На линији“ или Маске до даске 

Уместо осећања среће и поноса што нам деца крећу у нову школску годину и успињу се на следећу лествицу свог сазревања и образовања, над родитеље, али и просветне раднике, надвио се таман облак зебње и сумње шта ће се са децом догађати, да ли ће се заразити корона вирусом, да ли ће и сами бити заражени и да ли ће се школска година у целини спровести на устаљен, традиционалан начин или савременoм методом,, на линији”(online). Све то и не чуди, јер су нас надлежни, као и претходних месеци, поново излагали разним контрадикторним информацијама о стању епидемије, степену заражавања, да ли треба носити заштитне маске у школама или не, какве морају бити и то све по принципу данас трослојне, а сутра ,,пуј пике, не важи”, могу било које.

Министар просвете изјављује да је систем рада договорен и разјашњен,, до у ситна цревца”, просветари тврде супротно, родитељима се намеће обавеза да својој деци свако јутро мере телесну температуру и процењују здравствено стање. Значи, поново надлежни скидају са себе одговорност и пребацују је на родитеље и просветне раднике. С медицинског аспекта, посебну пажњу привлаче изричита наредба да сви у школама морају носити заштитне маске, па и најмлађи ђаци, иако нема доказа да су маске сигурна заштита од ма ког вируса, као и неке тврдње како је вишечасовно ношење маски потпуно безопасно. Међутим, бројни стручни радови то демантују.

Извор: ФБ Срећка Максимовића

Искуства хирурга

Испитивања на хирурзима, који су по природи посла носили заштитне маске, су показала да после само једног сата операције, ниво кисеоника у крви опада, а пулс се повећава, што би могло бити од клиничког значаја. Наиме, осим логичног смањења количине кисеоника, у крви долази до повећања угљендиоксида које наше тело избацује дисањем, али га маска задржава, те се он поново удише. У извештају се наводи случај здравог лекара који је, носећи маску, извео интервенцију над туберкулозним болесником и осетио гушење, лупање срца и дрхтање руку након 30 минута. Извршено је и мерење на још четворо анестетичара, пре и после двадесетоминутне интервенције и вредности угљендиоксида су биле повишене, али без симптома. Повишене вредности угљендиоксида повезане су са његовим поновним удисањем, јер остаје „заглављен“ у масци. Аутори напомињу да такве вредности угљендиоксида доводе до сметњи у концентрацији, мишљењу и психомоторним радњама.

Од главобоље до самозаражавања 

Један свежи стручни рад из доба короне каже да ношење маски доводи до главобоља. Од 158 здравствених радника који су испитивани, 81% је развило нове главобоље узроковане ношењем заштитних маски. Чак 91,3% испитаника са претходном дијагнозом главобоље, сматрало је да им ношење маски погоршава проблем и смањује радне способности. (И остале научне радове погледајте на крају текста у одељку РЕФЕРЕНЦЕ, прим. ур. iFamNews – Србија.)

Такође, проблем дуготрајног ношења маски је и поновно удисање евентуалних честица вируса код људи који га имају. Од стране кризног штаба нам је речено да ко добије вирус „преко маске“ биће „мање болестан“, али није речено шта ће се десити са инфицираном особом која изнова, под маском, удише вирус који тело покушава да избаци. Логично би било да ће бити „више болесна“. Оно што је извесно, враћени вирус ће се задржавати на носној слузници, а показано је на анималном моделу, да неки корона вируси имају склоност да допру до централног нервног система преко мирисног (олфакторног) нерва.

Srećko Sladoljev: O maskama i znanosti

Значи, вишесатно ношење маски доводи до редукције нивоа кисеоника у крви и спречавање ослобађања угљендиоксида, што, по неким новијим радовима, доводи до повећања киселости крви, срчаног и бубрежног оптерећења, као и појачаног анаеробног метаболизма, а може погоршати и нека хронична стања. Такође, може доћи до појаве атеросклерозе и имуносупресије инхибицијом Т лимфоцита.

Шта је решење?

У ситуацији када деца значајније не оболевају од онога што зовемо корона вирусом, а чине и само мали проценат преносилаца, једино исправно решење је да се родитељима и ученицима да слобода избора при ношењу маски, а да се много већа пажња посвети у каквим материјалним могућностима школе дочекују нову школски годину, имају ли адекватна учила, простране, добро осветљене и проветрене учионице, уређене санитарне чворове, средства за дезинфекцију, али и довољно задовољног стручног кадра.

Примаријус др Милан Рогановић је рођен 1969. године у Чачку, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1996. године. Године 2005. године завршио специјализацију из оториноларингологије, а 2014. године стекао звање примаријуса. После вишегодишњег рада у установама државног здравства, 2015. године у Чачку оснива приватну оториноларинголошку ординацију. Публиковао више медицинских радова. У последње време објављује текстове од општег друштвеног значаја. Отац двоје деце.

Опрема: Стање ствари

(iFamNews – Србија, 2. 9. 2020)

Референце:



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар