Пентагон: Кина жели да удвостручи свој нуклеарни арсенал

У анализи Пентагона упозорава се на све већи раст кинеских нуклеарних амбиција и промену кинеске доктрине

Ин­тер­кон­ти­нен­тал­не ракете на па­ра­ди у Пе­кин­гу (Фото: Ву Хонг/ЕПА-ЕФЕ)

У наредних десет година, Пекинг ће удвостручити број нуклеарних бојевих глава, а намерава и да за тридесет година створи првокласну војску која би могла да парира америчкој, саопштава америчко Министарство одбране.

Према проценама из Пентагона, Кина располаже са 200 нуклеарних бојевих глава (бомби), што је неупоредиво мање од америчког или руског арсенала, али ипак убрзано развија капацитете, преноси Ројтерс. Ово је први пут да је Пентагон навео број кинеских нуклеарних бомби и прогнозу о развоју кинеског атомског оружја. Процене су објављене након што је председник Доналд Трамп више пута позвао Пекинг да се придружи договорима Вашингтона и Москве о контроли нуклеарног наоружања. У извештају се наводи да Кина ојачава и конвенционално наоружање да би потврдила статус светске силе, оснажила позиције на Пацифику, где јој се интереси неретко сукобљавају с америчким, можда и „извршила инвазију на Тајван”, па Пентагон изражава „забринутост”.

Једна од највећих Трампових замерки на „Нови Старт”, којим су се САД и Русија обавезале да неће имати више од 1.550 распоређених нуклеарних бојевих глава, јесте то што овај споразум не укључује Кину. „Нови Старт” истиче у фебруару следеће године. Ако Бела кућа и Кремљ не обнове овај споразум или не постигну нови, више неће постојати ниједан „папир” који их обавезује на ограничавање арсенала. И поред тога што је шеф вашингтонске администрације упозоравао да га не занима договор који неће потписати и Кина, ипак је пристао на преговоре. Америчка и руска делегација састајале су се овог лета у Бечу, али договора још нема.

У анализи Пентагона упозорава се на све већи раст кинеских нуклеарних амбиција и промену кинеске доктрине, која је досад подразумевала искључиво одбрамбену улогу нуклеарног оружја, које постоји само у толико мери да може да „одврати од напада уз минимум капацитета”. Подвлачи се и да Пекинг досад није био у стању да изводи атомске нападе из ваздуха, али да ће се ускоро и то променити, што значи да ће овладати такозваном тријадом (удари из ваздуха, са копна и мора).

Влада Си Ђинпинга раније је одбацила позив да се придружи споразуму између Америке и Русије, наводећи да су њени капацитети двадесет пута слабији од њихових. Из кинеског Министарства спољних послова су поводом Трампових апела саопштили да ће „радо” пристати на преговоре кад Америка буде пристала да свој нуклеарни арсенал сведе на величину кинеског. Процењује се да САД имају 3.800, а Русија 4.300 ускладиштених нуклеарних бомби. Како Кина није потписница ниједног таквог споразума, она своје капацитете може неограничено да повећава, мада би јој много требало да сустигне САД и Русију. Кинески државни лист на енглеском језику „Глобал тајмс” пише да је циљ Пентагона да уз помоћ овог извештаја добије још више пара од Конгреса и да америчке савезнике у Азији додатно застраши наводно агресивним пекиншким намерама.

Америчка анализа кинеске војске објављена је у ери Трампове одбрамбене доктрине, која предвиђа померање фокуса са блискоисточних ратова на ривалство са светским силама попут Русије и Кине. Америчко Министарство одбране сматра да је кинеска војска већ претекла САД кад је реч о ратним бродовима и подморницама (350 кинеских насупрот 293 америчке), противваздушној одбрани (домаћи ракетни систем у комбинацији са руским С-400 и С-300) и лансирању ракета са копна (не ограничава је ниједан међународни споразум). Приметно је и да се Кина више не држи по страни у међународним сукобима и да је послала војску у Џибути у источној Африци, подвлачи се у документу, уз увид да Пекинг тражи начин да добије војне базе и у Сингапуру, Мјанмару, Индонезији, Кенији, Анголи и другим државама.

Према званичним подацима, кинески војни буџет износи 174 милијарде долара, и далеко је већи од војних буџета америчких савезника у Азији (Јапан – 54 милијарде долара, Јужна Кореја – 40 милијарди долара), подсећа Си-Ен-Ен. Пентагон процењује да су кинеска издвајања за армију у ствари већа и да износе око 200 милијарди долара, али је то и даље знатно мање од америчког војног буџета од 685 милијарди долара, Како оцењује „Вашингтон пост”, сад кад је америчка пажња померена с блискоисточних милитаната на могући сукоб с великим силама подстицај добија и америчка индустрија наоружања, јер ће Пентагону бити потребне далеко озбиљније и скупље оружје.

Јелена Стевановић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 3. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар