Ми, Европљани, потпуно свесни наше повесне одговорности, одлучујемо да дамо себи сопствени устав и да тиме окончамо процес уједињавања континента
Фото: Printscreen/davidengels.be
Ми, Европљани, потпуно свесни наше повесне одговорности, одлучујемо да дамо себи сопствени устав и да тиме окончамо процес уједињавања континента. Овај устав треба да заснује конфедерацију европских националних држава које се, чувајући своја права, саглашавају у томе да у корист свих, као и за бригу и заштиту европске цивилизације, следе један низ заједничких циљева, а пре свега: координирану спољну политику, заштиту спољних граница Европе, борбу против криминала, ширење општеевропске транспортне инфраструктуре, усаглашавање норми и правила, приступ природним и стратешким ресурсима, сарадњу у простору образовања и истраживања и обезбеђење неопходних финансија за ове циљеве.
Уједињење је стављање тачке на европске ратове
Ово уједињење, додуше, треба да стави тачку на више столећа унутаревропских ратова; оно се, међутим, изводи из духа дубоке унутрашње сродности европских народа који су се упркос свим раздорима увек сматрали делом једне једине заједничке културе, која је више од пуког збира својих делова и која је водила ка стварању једне посебне и јединствене слике света и слике човека.
Ова култура храни се из бројних извора, међу којима треба посебно истаћи старозаветну традицију, грчку мисао, римску државну уметност, хришћанско откровење и наслеђе романских, германских и словенских народа, а по први пут се институционално испољила образовањем духовне суверености цркве и државног ауторитета царског достојанства које је обновљено 800. године. На томе је европска култура у Средњем веку, Ренесанси, Просвећености и Модерни развијала све своје унутрашње склоности и истовремено се отворила свету са којим данас, усвајањем устава, жели да ступи у нову и снажну везу.
Обавеза пред Богом и савешћу
Поносни на велике тековине наше прошлости темељимо наш устав на позитивном признавању вредности наше традиције и на увиду да су благостање и напредак садашњице могући само преко остварења наших предака. Зато такође желимо развој будућности чврсто усидрен у корене прошлости и да поверено нам материјално као и нематеријално културно, друштвено и морално наслеђе очувамо, негујемо и увећамо.
Ми Европљани обавезујемо се стога пред Богом и нашом сопственом савешћу:
– да тежимо очувању нашег духовног и материјалног наслеђа, као и независном развитку наших културних склоности с обзиром на међусобно уско повезану тежњу за истином, слободом и добрим животом као стварну мисију наше заједнице;
– да толеришемо све форме религијских и филозофских убеђења које су у сагласју са нашим израслим начином живота, нарочито да увек негујемо, унапређујемо и настављамо наслеђе јудео-хришћанске традиције и њене повезаности са филозофским умним мишљењем, без кога би наша европска култура била незамислива; да људски живот у свим његовим развојним фазама и старосним добима, његово достојанство и његову јединствену индивидуалност чувамо и сматрамо за највеће нама поверено добро;
Давид Енгелс (Фото: Лична архива)
Воља народа као ултимативни извор политичких одлука
– да демократски изражену вољу народа признајемо као ултимативни извор свих политичких одлука и да интересе Европљана у њиховој целовитости сматрамо за најважнију водиљу сваког деловања;
– да европске нације и народе у њиховом мноштву и разноликости уважавамо као вредан и незаменљив израз разноликих страна једне заједничке културе, признајемо као носиоце европске мисли и европских институција и поштујемо као аутономне политичке јединице које од сада желе да своје спорове решавају искључиво путем мирних преговора и посредовања;
– да се у свако доба залажемо за очување и увећање благостања, сигурности, слободе, реда, мира и споразумевања европских народа;
Нације су централни носилац демократије и културе
– да нашу заједницу изградимо на такав начин, да ће све одлуке бити донесене што је могуће више субсидијарно, што значи на најнижој непосредно погођеној и компетентној разини, при чему нације треба сматрати централним носиоцем демократског самоодређења и културног испољавања живота Европе;
– да наш заједнички живот уредимо као правну државу и при томе гарантујемо не само исто и адекватно право за све, него такође и да извршење права, и контролу над тумачењем трајно подвргнемо вољи народа;
– да природу породицу која је настала спојем мушкарца и жене и рађањем заједничке деце, као и права и обавезе које одатле проистичу сматрамо за камен темељац европског друштва и обезбедимо јој посебну заштиту, без спречавања алтернативних форми суживота људи које почивају на слободној одлуци;
– да гарантујемо једнакост мушкарца и жене пред законом као и посебна права и обавезе које половима припадају услед њихове природне склоности;
Васпитање као преношење поверене традиције
– да наше потомке одгајамо како у духу поверене нам традиције и блага, тако и у смислу једног сталног унутрашњег као и спољашњег усавршавања;
– да штитимо права и обавезе које произлазе из приватне својине, али истовремено да осигурамо једнакост шанси, право на достојанствен рад, подршку онима којима је помоћ потребна, као и интересе заједнице;
– да желимо да са нашим суседима и свим другим народима на Земљи живимо у миру и слози, а нарочито онима са којима на вежу позитивна искуства и заједничко повесно наслеђе, али да се при томе јасно залажемо за независност, интересе, безбедност и опстанак наше културе;
– да с озбиљношћу приступимо нашој одговорности за околину и то не само у смислу пуког одржавања природне равнотеже и бриге за природне ресурсе у Европи и на читавој Земљи, него такође и у смислу једног моралног одговорног опхођења са свим живим бићима.
Аутор је белгијски историчар који сада живи и ради у Пољској
Са немачког посрбио: Душан Достанић
Погледајте још
Српски превод Преамбуле на сајту Давида Енгелса
Categories: Посрбљено
Оставите коментар