Црна Гора је напредна и вјечна једино као друштво слободних људи, а никако уцијењених, препаднутих, заробљених појединаца
Здравко Кривокапић (Фото: ИН4С)
Вјерујући сам човјек. Ипак, земљу у којој живим видим као секуларну, грађанску – пространу кућу њених народа и вјера. Моју вјеру сматрам личном радошћу и богатством, али не и разлогом да по било којој земаљској мјери будем повлашћен у односу на суграђане других духовних увјерења или невјерујуће. Тежим да у нашој Црној Гори повратимо принцип равноправности као основ живота сваког модерног демократског, секуларног друштва. На жалост, ми данас не живимо у таквој земљи.
Налазећи се на челу листе грађанске и демократске политичке коалиције, која се назива За будућност Црне Горе желим да подијелим са грађанима своју визију будућности наше земље. Та визија није исказана уобичајеним језиком политичких флоскула, каткад сувопарне економске, социолошке аналитике. Она је исказана језиком породичног човјека, традиционалног Црногорца, професора Универзитета и православног хришћанина.
Лого коалиције За будућност Црне Горе (Лого: ИН4С)
Будућност Црне Горе видим као хармоничну породицу у којој унутрашње разлике чине живот богатијим, разноврснијим и свакако љепшим. У њој, иако сви носимо исто презиме (држављанство), имена и личне особености су различите. Па, срећна је и благословена је кућа која има близанце, али су и они два суштински различита бића. Добар домаћин (Скупштина и Влада) умио би да из тих разлика извуче много добра за кућу, а не да непрестано тражи да сви буду исти, да се банално униформишу. У успјешној породици се зна шта ко ради. Неко брине да има свега довољно у кући, неко дочекује и служи госте, неко чини тренутке заједничког живота веселијим и испуњенијим. У нормалној породици, укућани се међусобно уважавају и воле. Несрећан је дом гдје домаћин присиљава укућане да се оркестрирано радују и исказују љубав према породици. Гротескна је усиљена, наручена радост, она која не долази спонтано, из срца. Колико смо данас далеко од праве породичне атмосфере у нашој Црној Гори?
Будућност Црне Горе видим у природном току који извире из њене славне и богате прошлости. А њена прошлост, као Цуца то посебно осјећам, је слободарска и витешка. Слобода је најснажнији мотив Његошеве поезије. Слобода је покретачка снага и оних наших хероја који су својом крвљу крчили пут до ње. Црногорци не љубе ланаца – чувена је његошевска лозинка отпора ропству. У њој је заправо уткана свевременска порука да је Црна Гора напредна и вјечна једино као друштво слободних људи, а никако уцијењених, препаднутих, заробљених појединаца. И институција. Црногорци су од памтивјека били витезови. А витез бити, то значи бити храбар и правичан, али и брижан за другог. Бити спреман да жртвујеш своју имовину и своју удобност за опште добро. Колико смо данас далеко од своје праве будућности?
Предизборно окупљање у Никшићу, 26. 8. 2020. (Фото: Фејсбук група Не дамо светиње)
Будућност Црне Горе видим и као велику, добро организовану и успјешну школу. Школу препуне младости Црне Горе. Младости која остаје у Црној Гори, спремна да прихвати знања и искуства старијих и да их развија у духу новог времена. То је кључ за Црну Гору слободоумних и одважних. За земљу у којој се људи не стиде да питају и у којој се не боје да искажу приговор. Украсили смо и обогатили цијели свијет људима од пера и од науке. И то управо онима који су најпотребнији. И данас и сјутра. Умјесто подивљалог клијентелизма и корупције због којих се одлази, ми хоћемо Црну Гору будућности коју ће красити осмјеси њене паметне и разборите дјеце. Зар то није наш најважнији политички задатак данас?
И на крају, будућност Црне Горе видим на њеном почетку. А то је садашњи тренутак. Управо свједочимо почетак нечег новог. Мислим да није случајно што се предстојећи избори за нову политичку власт одржавају у преображењске дане црквеног календара. Преображење је велики хришћански празник. У њему славимо догађај кад се Господ преобразио, и показао своју славу и божанску силу. А то је урадио да би најавио будуће васкрсење. Дакле, промјена, преображај – који најављује будућност. Зар има данас снажнијег и љепшег симбола и подстрека за све нас који бринемо о добру наших породица и наше земље? Има нас довољно који волимо Црну Гору безинтересно, а свјесни тежине посла који је пред нама. И што је најважније – знамо, умијемо и хоћемо. Да би одшкринули врата дуго чеканој Слободи, потребно је да изађемо на изборе! То ће бити чин ЛИЧНЕ ПОБЈЕДЕ сваког од нас. Уједињене, те наше појединачне побједе ће се 30. августа слити у велику побједу слободарске Црне Горе.
Аутор је професор универзитета и носилац изборне листе За будућност Црне Горе
Опрема: Стање ствари
(Дан/ИН4С, 27. 8. 2020)
Прочитајте још
- Здравко Кривокапић: Ко не поштује глас свога народа мора да оде са власти
- Здравко Кривокапић: Ослобођење Црне Горе незаустављиво
- Здравко Кривокапић: Тридесетог августа уложимо мали напор и заслужимо слободу
Categories: Преносимо
Оставите коментар