Дејвид Филипс: Србију прогласити за одметничку земљу ако не призна Косово

Ако Србијa буде непопустљива, ЕУ треба да нормализује односе са Косовом, укључујући признање и друге бенефите, пише некадашњи саветник Ричарда Холбрука

Дејвид Филипс (Фото: Интернет магазин)

Дејвид Филипс, сарадник Била Клинтона и Ричарда Холбрука, у ауторском тексту за ЕУ Обзервер

Дијалог Београда и Приштине недавно је настављен након паузе од 20 месеци. Успешни преговори морају бити у вези са познавањем интереса обе стране као основа за компромис.

Знамо шта Косово жели. Премијер Авдулах Хоти инсистира на томе да Србија призна Косово као независну и суверену државу унутар његових тренутних граница, а да се Косово придружи међународним организацијама попут Уједињених нација.

Омогућавање власницима косовских пасоша да путују без виза било би важна мера за изградњу поверења и створило би позитивну атмосферу за преговоре.

Шта Србија жели је мање јасно.

До сада су напори почивали на претпоставци да ће Србија нормализовати односе са Косовом у замену за чланство у ЕУ.

Иако нејасно, „поглавље 35“ у основи условљава тежње Србије ка ЕУ.

Сваки велики корак – од стицања статуса кандидата, преко покретања преговора, до отварања поглавља за преговоре – захтева поштовање Поглавља 35.

Према истраживању Бироа са друштвена истраживања (BIRODI), скоро половина Срба подржава чланство у ЕУ.

Још већи број тражи запослење и приступ европским тржиштима. На ЕУ отпада 63 процента укупне трговине Србије.

Председник Александар Вучић јавно подржава улазак Србије у ЕУ, али – да ли заиста жели да Србија уђе у ЕУ?

Вучић жели да има своју торту и да је сам поједе.

Двострука игра Србије

Србија игра двоструку игру. Користи ЕУ за финансирање борбе против корона вируса и [средства преко] Инструмента за претприступну помоћ.

У исто време, Србија се приклонила Русији и Кини, користећи их против Запада да би извлачила преференцијалне услове са свих страна.

Александар Вучић и Си Ђинпинг

Србија и Русија трубе о свом заједничком славенском и православном наслеђу, истовремено ширећи сарадњу у економском и безбедносном сектору.

Србија је игнорисала упозорења ЕУ, потписавши споразум о слободној трговини са руском Евроазијском економском унијом (ЕЕУ). Гаспромов гасовод Турски ток почео је изградњу кроз Србију 2019.

Нафтна индустрија Србије, највећа нафтна компанија у Србији, у Гаспромовом је већинском власништву.

Безбедносна сарадња се такође шири.

Србија купује оружје од Русије, укључујући борбене авионе МиГ-29, хеликоптере и тенкове.

Русија је током заједничке војне вежбе Славенски штит 2019, у Србији била распоредила ПВО-ракете С-400.

Србија је домаћин руској обавештајној бази у Нишу, која се маскира као хуманитарни и ватрогасни центар.

Србију такође преферира Кину, па Београд учествује у иницијативи „Појас и пут“.

Кина је до данас обезбедила Србији 1,5 милијарди долара [1,3 милијарде евра] зајмова и више од 500 милиона долара инвестиција, укључујући капитал за производњу у челичани у Смедереву и постројењима за рударство и топљење бакра Бор. Београд је имао користи од кинеске помоћи поводом ковид-19 у медицинској опреми, укључујући респираторе, маске и медицинске стручњаке из Вухана, где се вирус први пут појавио.

Вучић је такође дволичан у односима са Косовом. Он је јавно срдачан, док приватно омаловажава Косово као неуспешну државу и средиште организованог криминала. Вучић се нада да ће ЕУ једноставно одустати од условљавања из поглавља 35, што ће му омогућити да иде даље са кандидатуром Србије, а да ће оставити Косово на цедилу.

Да би се то догодило, ЕУ мора да превиди недостатке Србије у погледу владавине закона, као и систематско угњетавање медија.

Косово му је помогло неуспешним управљањем.

Авдулах Хоти, Александар Вучић и Ђозеп Борељ (Фото: European Union)

Оптужница против председника Хашима Тачија за ратне злочине у београдском наративу се тумачи као доказ да је Србија жртва, док је Косово извор нестабилности јер подрива регионалну стабилност и међународни поредак.

Србија не може све имати. Или ће наставити ка чланству у ЕУ, што захтева признање Косова, што предвиђа евроатлантске интеграције, или ће наставити са продубљивањем веза са антидемократским и антизападним земљама као што су Русија и Кина.

За наставак преговора требало би одредити посебне услове.

Вучић се мора јавно обавезати на посредовање ЕУ, знајући у потпуности до чега ће преговори довести.

Има мандат, пошто је 21. јуна освојио огромну парламентарну већину.

И Србија и Косово морају да спроведу свих 33 постојећа споразума, имајући у виду да лавовски део опструкције потиче из Београда.

И Србија и Косово морају да обелодане податке о 1.500 људи који су нестали у рату. Већина несталих су косовски Албанци, тако да је већи терет на Београду.

Рокови концентришу умове

Преговори не могу имати неодређен рок трајања. И Србија и Косово морају да прихвате рок.

Дванаест месеци од недавног наставка разговора је разумно време за договор.

Док не постоји договор који нормализује односе између Србије и Косова, преговори ЕУ и Србије о кандидатури Србије требало би да се обуставе. ЕУ треба да инсистира на формули: „Нема напретка – нема поглавља.“

Ако Србијa буде непопустљива, ЕУ треба да нормализује односе са Косовом, укључујући признање и друге бенефите (за Приштину).

Србија је на раскрсници. Или ће Косово признати као независну и суверену државу, или ће бити искљученa из евроатлантских структура и остати сама са својим антидемократским одметничким режимом.

Аутор је управник Програма за градњу мира и људска права на Универзитету Колумбија

Опрема: Стање ствари

(Интермагазин/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 30. 7. 2020)


НАПОМЕНЕ:

  • Цео текст је значајно редигован (5. 8. 2020. у 11:28).
  • Ранија верзија је погрешно наводила истраживање Института за друштвена истраживања, уместо исправног Бироа за друштвена истраживања BIRODI (5. 8. 2020. у 13:38). 


Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Skoro plovina Srba zeli u EU,znaci da je to manje od pola,ha,ha, nema nista od toga,precete se vi raspasti nego mi uci u to zlo zvano EU.

  2. Da ga barem nikada ne priznamo, i da odmah uzvratimo istom merom – proglasiti USA okupatorom i odmetnickom zemljom.

  3. „Аутор је управник Програма за градњу мира и људска права на Универзитету Колумбија“

    Ах, ах, како пролази употребна вредност некадашњих инспиратора злочиначких подухвата.

    Некада је „саветовао“ међународне масовне убице и ратне злочинце, а сада ево га на универзотетској „катедри“ са три и по студента да шири отров расистичке мржње и антисрпске пропаганде преко опскурног онлајн часописа „ЕУ посматрач“. Није ни њему лако.

Оставите коментар