Политика: Метохија забрањена реч у Бриселу и Приштини

Политиколог Јелена Вукоичић истиче да видимо да Албанци желе да кривотворе историју, да напишу нову историју Косова и Метохије у којој не би било места за Србе

Илустрација: Саша Димитријевић/Политика

 

Добар разговор са Александром Вучићем, како је Оливер Вархељи окарактерисао сусрет са Александром Вучићем, остао је у сенци једне фотографије. Права лавина критика стигла је из Приштине јер се на слици која је направљена у Мисији Србије при Европској унији, између европског комесара за суседство и проширење и српског председника види књига „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије”, на енглеском језику.

Известилац за Косово у Европском парламенту, Виола фон Крамон, прокоментарисала је ову фотографију речима: „Мислим да заслужујемо објашњење за ово”. Министарка спољних послова и дијаспоре Мељиза Харадинај Стубла оценила је то као дипломатски скандал. Како је рекла, „намерно излагање шовинистичких књига је више од дипломатског скандала, провокације и пристрасности”. Ове књиге су, каже она, „дериват пројекције етничког чишћења и територијалне претензије, уништавају суверену и независну земљу”.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је узвратио да је за Албанце хришћанска баштина болна тема те да је реч о „прелепој монографији”. „Свестан сам да је хришћанска баштина за вас болна тема, јер су албански екстремисти спалили око 150 српских православних храмова у 1999. и 2004. години”, написао је Ђурић на свом твитер налогу. Коментаришући речи Виоле фон Крамон, Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да њој није потребно давати било какво објашњење.

„Ма какво објашњење. Она је известилац за Косово. Уколико би неки известилац за Србију тражио објашњење, онда можете аргументовано да кажете све шта треба. Не дугујемо никакво објашњење. С добром вером смо ушли у дијалог са Приштином, дијалог ћемо наставити, ми нисмо препрека дијалогу и то је оно што је најважније”, каже Грубјешићева за „Политику”.

Књига ‘Хришћанско наслеђе Косова и Метохије’ (Фото: Serbian Times)

Зашто је за косовске Албанце толико спорно помињање Метохије? Аутономна област Косово и Метохија је, подсетимо, озакоњена Уставом из 1946. године, али се појам „Метохија” изгубио у Уставу из 1974. године. Са доласком на власт Слободана Милошевића „Метохија” се враћа па данас косовски Албанци тај појам сматрају као наметнут од стране Милошевића. У сваком случају, назив покрајине Косово и Метохија је у складу са Уставом Србије из 2006. године. Док је „Косово”, по њиховом уставу који су власти у Приштини усвојиле 2008. године, назив за целокупну ту територију укључујући и Метохију. Од 2012. године, тамошње власти су забраниле и регистрацију партија које у свом називу имају реч Метохија са образложењем да је то „супротно уставу Косова”.

Према речима историчара Саше Адамовића у наслову књиге за косовске Албанце могу да буду спорне две ствари. „Прва је да им се не допада коришћење у називу речи Метохија јер је то званично име српске јужне покрајине, а они с обзиром да су још 2008. прогласили независност уз помоћ западних ментора једноставно не трпе да се уз Косово додаје и реч Метохија јер се на тај начин заправо доводи у питање та такозвана независност. Са друге стране, проблематичан је и назив књиге јер он јасно говори о вековном српском, православном, хришћанском наслеђу на том простору и он боде очи јер показује да су Косово и Метохија заправо српска земља”, објашњава Адамовић за „Политику”.

Он подсећа да је раније било покушаја од стране Приштине да се српско хришћанско наслеђе отме, преименује. „Познати су случајеви манастира Високи Дечани и Ново Брдо који би заправо могли да буду огледни примери на који би се начин наше наслеђе могло преименовати у некакво косовско наслеђе које би, наравно, касније постало албанско културно наслеђе на КиМ. Србија је то до сада успешно спречавала преко Унеска и неопходно је да ту борбу за заштиту српског, хришћанског духовног наслеђа на Косову и Метохији и даље води. На тај начин се показује да је то заправо српска тапија на тај наш простор”, каже Адамовић.

Монахиња у порти манастира Грачаница (Фото EPA-EFE/Valdrin Xhemaj)

Политиколог Јелена Вукоичић истиче да годинама уназад видимо да Албанци желе да кривотворе историју, да напишу нову историју Косова и Метохије у којој не би било никаквог места за Србе као народ чије је Косово.

„Циљ Албанаца је да између осталог уђу у Унеско, да створе албанску православну цркву на Косову, да све споменике српске православне културе представе као споменике албанске православне културе, да избришу траг постојања Срба на КиМ. То је један од разлога што су порушили огроман број културно-историјских споменика у погрому 2004. године. Уништавањем споменика брише се траг постојања једног народа. Наравно, неке споменике нису могли да поруше и не могу сада. Да се они питају, они би са великим задовољством порушили и Грачаницу и Високе Дечане, Пећку патријаршију. Они би то сравнили динамитом, али не могу то да ураде. Следеће ’најбоље’ што могу да ураде је да те споменике прикажу као део албанске културе и баштине”, оцењује Вукоичићева за „Политику”.

Следеће што уништавате након геноцида, након што нема живих људи, како каже, то су споменици како би ви полагали право на нешто на шта немате право. Дакле, следеће жртве етничког чишћења су споменици као трагови постојања неког народа. „Српски споменици тамо указују на вишевековно постојање српског народа и државе на том простору, а то је нешто што Албанци желе да избришу. Потпуно историјски неутемељено представљају себе као некакве Илире јер желе да представе своју заједницу као староседелачку, а Србе као некакве колонизаторе који су окупирали ту територију. Проблем је, међутим, што су српски споменици толико стари и што указују да албанска теорија није реална ни историјски одржива. Они желе да све називе и споменике униште, а што не може да се уништи да се преименује и тако провуче кроз историјске уџбенике”, сматра наша саговорница и додаје да назив Метохија указује на православни, хришћански елемент који је увек постојао на Косову.

Ни у Бриселу ни било где другде употреба термина Метохија, каже Сузана Грубјешић, не би смела да буде спорна. „Употреба тог термина је спорна за Албанце на Косову. Наравно, то је званична употреба код нас и не видим разлог да то било коме смета. Најмање спорна би требало да буде књига о хришћанском наслеђу на КиМ”, објашњава она, а Метохија им смета јер, како кажу, представља аспирацију Србије да и даље задржи КиМ у свом саставу „што је аргумент на који не треба ни одговарати”.

Јелена Церовина

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 18. 7. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар