Лука Радоњић: Стратешка борба између Цркве и ДПС

Масовност литија, по параметрима који су својствени демократским државама, политички су делегитимисале закон а врло вјероватно, ако не формално, онда суштински – и саму Владу

Народ пред Храмом Христовог васкрсења у Подгорици. Фото, Владимир Павићевић

Дијалог

“Из скупштинских клупа владајуће партије, током једне скупштинске сједнице емитоване у директном телевизијском преносу, казано је да је Српска Православна Црква реликт прошлости, који је потребно пустити да изумре. Ако од стране владајуће странке имамо један такав став, о каквом онда дијалогу говоримо?”, казао је почетком године ректор Цетињске богословије о. Гојко Перовић, гостујући у једној тв емисији на Радио телевизији Црне Горе. Ако се изјави коју Перовић наводи, дода изјава предсједника државе и владајућег ДПС-а Мила Ђукановића да је “СПЦ темпирана бомба у темељима Црне Горе”, саопштена још у јуну мјесецу претходне године, а затим и бројне друге изјаве челних људи у држави, па десетине и стотине медијских, углавном пропагандних наслова током овогодишњих литија, а на крају и све чешћи позиви на информативне разговоре свештенству, привођења, хапшења и недавно рушење манастирског конака у Улцињу, као питање које упркос протоку времена није девалвирало, намеће се управо то – о каквом дијалогу говорити у тако, не ствараној, већ извјесно креираној атмосфери, коју већинска јавност са разлогом види као израз прогона.

Понуда

Предсједник Владе Душко Марковић саопштио је јутрос да су он и предсједник Црне Горе Мило Ђукановић недавно предложили митрополиту црногорско-приморском Српске православне цркве (СПЦ) Амфилохију, на састанку којем је присуствовао и епископ будимљанско – никшићки Јоаникије, обуставу примјене Закона о слободи вјероисповијести до изјашњења Уставног суда и Европског суда за људска права и наставак дијалога, али да је Митрополит, упркос томе, позвао на наставак литија, „а СПЦ наставила кршење закона у свакој прилици”. Одговор је услиједио брзо.

“Заиста је несхватљиво оптужити Српску православну цркву у Црној Гори за ”одбијање дијалога, а самим тим и могућности да се пронађе одрживо рјешење”, послије наших вишегодишњих напора да успоставимо институционални дијалог са државним властима. Што се тиче ”великодушне” понуде предсједника Ђукановића и премијера Марковића о обустави примјене закона до одлуке Уставног суда и Европског суда за људска права, она је неуставна, а тиме и злонамјерна, и то из више разлога. Прво, она представља покушај државних власти да скину одговорност са себе због доношења неуставног и дискриминаторног закона. Друго, Влада нема могућност да обуставља примјену ниједног закона и нема институционалне механизме којима би могла да гарантује да се закон неће примјењивати, јер је он у овом тренутку саставни дио правног поретка Црне Горе. Треће, Уставни суд има овлашћења по којима је досад могао да покрене оцјену уставности овог несрећног Закона. То је исто могла да уради Влада, као и посланици владајуће већине у Скупштини. Такође, тај суд нема рок у којем би требало да одлучи о уставности закона. За овако важно питање није неважна чињеница да Уставни суд тренутно нема предсједника. Четврто и можда најважније – у надлежности Европског суда за људска права није оцјена уставности и законитости закона и других прописа, већ појединачних аката, који би били донијети приликом примјене закона. Дакле, овим је опет одбијен захтјев наше Цркве да се дијалог води о промјени закона”, каже се у саопштењу Епископског савјета СПЦ у Црној Гори.”

Лука Радоњић (Извор: ИН4С)

Позадина понуде врха владајуће партије

Као и у случају “позива на преговоре” у марту текуће године, овај потез, односно понуда Ђукановића и Марковића је стратешко- тактичке природе. И она открива двије сасвим реалне претпоставке. Прво, понуда се може тумачити у контексту предстојећих избора. И она открива одређену несигурност владајуће коалиције у погледу исхода – прије свега у смјеру неповјерења према бирачима ДПС-а који су учествовали на литијама и ништа мање важно од тога – опрезност према обиму могуће гласачке мобилизације бирачког тијела против владајуће коалиције, ако не буде општег бојкота. То би посебно било изражено у случају да избори добију референдумски карактер “за или против одбране светиња”. Слично је коментарисао и ректор Цетињске богословије, који је вечерас саопштио да је ова понуда “куповина времена пред изборе, како се не би са овом темом ушло у предизборну кампању”, што, како је казао, “неће приуштити владајућој коалицији”.

Друга, у дугорочном смислу и важнија ствар коју ова понуда открива, тиче се могуће свјесности Ђукановића да у очима домаће и међународне јавности, послије дуго времена, више није “фактор стабилности” али ни најјачи политички чинилац у земљи. Штавише, имајући у виду мирни карактер литија а истовремено и њихову масовност, као и реторику и јавне наступе свештенства, врло је могуће да улогу “фактора стабилности и чувара мира”, домаћа и међународна јавност сада, прије свих, види управо у Цркви.

Марта ове године, Владин позив на преговоре, што сам истицао у неколико наврата, био је такође тактичко-стратешке природе. ДПС је још у јуну претходне године по истраживањима јавног мњења, био на историјском минимуму. Дешавања крајем прошле године (усвајање закона послије поноћи, након полицијске блокаде и интервенције – привођења посланичког клуба ДФ) као и литије у јануару, фебруару и почетком марта, које су представљале најмасовнија јавна окупљања у историји, засигурно су додатно оборила рејтинг странке која влада већ 30 година. Масовност литија, по параметрима који су својствени демократским државама, политички су делегитимисале закон а врло вјероватно, ако не формално, онда суштински – политички и саму Владу. Ништа мање и најгласнијег заговорника спорног закона – предсједника Ђукановића. Отуда је и потекла иницијатива односно позив на преговоре. На једној страни, влада је “преговарала” са Црквом, на другој страни, премијер је покренуо серију разговора са представницима медија, цивилног сектора и маргиналног дијела опозиције под називом “Савез за Европу”. Циљ је био јасан: покушај заустављања велике енергије, тежња да се поврати легитимитет и покушај поправљања значајно нарушеног имиџа. Сличан мотив, ДПС открива и сада. Премда аналитичари који гравитирају владајућој странци али и колумнисти и уредници “Вијести”, тврде да је ДПС “никад јачи”, најновији поступци врха ДПС-а упућују на супротан утисак. Такође, Ђукановићу се када је у питању коначан расплет који би спорни закон могао донијети, ипак не жури, зато је наводно отворен за “одлагање његове примјене”, шта год то значило.

За коначан закључак је, ипак, још увијек рано, имајући у виду технологије политичког владања које ова странка примјењује али и ресурсе којима располаже и даље. Свакако, јучерашњи позив митрополита Амфилохија народу “да не гласају оне који би да отимају светиње”, унио је додатан неспокој у антиципацију будућих дешавања од стране партије која Црном Гором влада још од увођења вишестраначког система.

Лука Радоњић, Подгорица

Наслов и опрема: Стање ствари 

(Српски талас, 12. 6. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. Браво Лука, млада надо Црне Горе!

Оставите коментар