Уколико Трамп одбије да призна изборни пораз војска би га извела из Беле куће, рекао је кандидат демократа Џозеф Бајден
Џозеф Бајден (Фото: Политико)
Кандидат Демократске партије на наредним изборима Џо Бајден сматра да актуелног председника чека војни пуч ако одбије да призна пораз на председничким изборима, јавља Си-Ен-Ен.
На питање новинара шта Бајден мисли шта се може десити ако Трамп изгуби на председничким изборима у новембру, али одбије да призна његове резултате и напусти своју функцију, бивши потпредседник САД је одговорио да би у том случају војска могла да помогне.
„Обећавам вам, апсолутно сам сигуран, да ће га они брзо извести из Беле куће“, навео је Бајден.
Он је додао да се у америчкој војсци многи противе покушајима актуелног председника САД да претворе Америку у милитаристичку државу и изјавио да се поноси војницима који су недавно критиковали Трампа.
Слично мишљење је изразио и члан Представничког дома из Луизијане, демократа Седрик Ричмонд. По његовим речима, војници ће се умешати, ако се Трамп успротиви резултатима избора.
„Сигуран сам да ће се генерали и други људи активирати и осигурати мирну предају власти“, изјавио је политичар.
Раније су медији писали да постоји конфликт између Доналда Трампа и шефа Пентагона Марка Еспера, након што је тај јавно саопштио да не жели да користи војну силу за гушење протеста који су захватили САД након смрти Афроамериканца Џорџа Флојда.
Опрема: Стање ствару
(Спутњик/Искра, 11. 6. 2020)
Categories: Вести над вестима
“ На питање новинара шта Бајден мисли шта се може десити ако Трамп изгуби на председничким изборима у новембру “
Какав то психопата премаскиран у новинара поставља такво питање?!
Што се тиче америчких избора, констатовали бисмо да ће нас њихова републиканска или демократска политичка машинерија и даље сматрати народом који ће у извесној ситуацији стати уз Русе, а не уз србофобичне западноевропске и америчке тријалисте-империјалисте и њихове идолатриске, езотериске, ритуалистичке и окултне структуре које су инсталирали чаробњаци међународне масонерије у Београду-Јосипграду (Види: Albert Pike, Morals and dogma of the ancient and accepted scotttish rite of freemasonry, Charleston, U.S.A, 5641).
Tакође, ваља имати у виду, да извесни закулисни амерички фактори, који су познати као „кингмекери“ стварају и усмеравају јавно мњење у САД, када су у питању претседнички избори, на којима се такмиче две политичке партије, које се боре за власт. Њих је лако распознати по томе што лако прелазе из партије у партију. Кандидат „кингмекера“ не критикује америчке завојевачке планове или Стејт Департмент – „Kingmaker candidates never criticize the State Department… Several years ago, the author of this book stumbled on clear evidence that very powerful men actually do meet to make plans which are kept secret from American citizen… Who were the participants at this secret meeting at ST. Simon’s Island? They were many of the top level kingmakers who exercise financial, political and propaganda control over American citizens and policies…” (Види: Phyllis Schlafly, A choice not an echo – The inside story of how American President are chosen, Alton, ILL., U.S.A., 1964, стр. 88, 103 и 104).
Њихов крајњи циљ је остварење једног једнојезичког, једнопартијског и једноверског друштва у свету потчињеног америчком империјалистичком и тријалистичком месијанизму тзв. „источног“ естаблишмента са седиштем у Њујорку, којег претстављају између осталих „кингмекера“, социјалисти-фабијанци, марксисти-троцкисти, „велики изабраници“, „велики кадрови“ и велики финансијери… Тај план су резимирали амерички претседници Грант 1872, и Вилсон 1918. године (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967).
Тај план је укратко изложио пред америчким сенатом њихов сенатор Џемс Пол Варбург 1950. године:
„Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино питање које се поставља јесте: да ли ћр та влада бити успостављена на основу њеног прихватања или пак победом“ – “We shall have world government whether we like it or not. The question is only whether world government will be achieved by consent or by conquest” (Види: William P. Hoar, Architects of conspiracy, an intriguing history, Boston – Los Angeles, 1984, стр. 114; Carroll Quigley, Tragedy and Hope – A history of the world in our time, New York – London, 1966; Gerry Spence, From freedom to slavery – An urgent wake-up call for all Americans about the growing attack on our freedom, New York, 1995; Dan Smoot, The invisible government, Boston/Los Angeles, 1962; Robert H. W. Welch, Jr., The life of John Birch, Boston – Los Angeles, 1965; G. Edward Griffin, The Creature from Jekyll Island – A second look at the Federal Reserve, Westlake Village, CA., 2003; George Tahtaras, American mititary empire, New York, 1970; Henry Demarest Llojd, Wealth against commonwealth, New York, 1894).
Имајући у виду да политички циљеви тзв. „кингмекера“ садрже потпуну контролу државе над економским животом америчке нације и примену експерименталних социјалистичких економских теорија енглеског економисте-фабијанца Џон-а Мејнард-а Кејнза, познату под именом „Кејнизам“.
Кејнизев развитак економске теорије полази од поставке да је трошење новца творац обиља и богаства а не штедња. Што се више и немилице троши, то ће се све више и боље комбиновати запослење и потрошачка моћ. Уместо штедње, Кејнз је препоручио немило трошење као основу благостању. Основу његове фабијанске- социјалистичке економске теорије представљају потрошачи, којима Кејнз препоручује на место штедње, неограничене банкарске кредите. Такође, Кејнз је захтевао да држава иступи као масовни потрошач да би обесхрабрила штедише постепеним смањењем вредности новца, јер ће наступити са извесним задужењем. Он је још рекао да се економске кризе могу избећи и да се обиље може постићи штампањем новца (Види: Keynes John Maynard, The general theory of employment, interest and money, New York, 1936; Keynes John Maynard, Economic consequences of the peace, New York, 1920).
Не можемо а да при свему томе не поменемо, да су у трагичном ХХ столећу извесни нехумани, неморални, манипулативни и емоционално инфантилни западноевропски и амерички империјалисти-тријалисти, који воде свет, довели на исту линију Сер-а Базила Захарова (Sir Basil Zaharoff, Oct. 6, 1849, Muğla, Tur.— Nov. 27, 1936, Monte Carlo), озлоглашеног трговца оружјем и Ђорђа Сороша ( Georg Soros – György Schwartz) који је рођен у Будимпешти, у Мађарској 1930, и његово озлоглашено „Отворено друштво“, јер им је циљ стварање новог међународног човека, изазивање хаоса, развијање презира и непослушности у односу на све ауторитете признате Хришћанством и уништење традиција.
Сорошев тзв. „Институт за отворено друштво“ служи у више од 60 земаља Блиског Истока, Средње Азије, Источне Европе, (Јужне) Африке и Латинске Америке на штету несрећних грађана. Такође, имајући у виду, да Сорош финансира извесне чланове НВО у Србији, који раде за америчке и европске империјалисте-тријалисте. Сорошево дело је и тзв. „Наранџаста револуција“ у Украјини…