Матија Малешевић: Западна перестројкa или Евроатлантизам зрео за демонтажу по узору на СССР

Последњи је моменат да ЕУ, по цену дезинтеграције, прихвати испружену руку Москве и Пекинга и заједничким снагама започне полицентричну еру светске историје

„Водеће земље могле би да ослабе санкције када прође врхунац пандемије“ –овако гласи наслов кратке анализе директора Валдај клуба Андреја Бистрицког руској новинској агенцији ТАСС од 5. априла. Уважени експерт очекује да ће после корона вируса доћи до формирања широког консензуса међу водећим силама како би се заједничким снагама превазишла глобална економска криза. У таквом сценарију сврсисходност санкција мораће да дође на дневни ред, што отвара простор за њихово повлачење. „Потребно је обновити свет, направити заједничке планове, а санкције у таквом случају не служе ничему“, изјављује Бистрицки и додаје да неће све ићи глатко. Вероватно да ће поједине државе имати проблема са повратком у редовно стање. Постоје бројни бирократски проблеми који ће утицати да се обнова одвија не „аутоматски“ већ уз велике тешкоће. Бистрицки на крају закључује да је давно назрела ситуација за повлачење санкција и да корона вирус може бити окидач. „Потпуно повлачење санкција не очекујем али без сумње идемо у том правцу.“

Објављен у условима епидемије, тј. максималног ограничења дипломатских активности коментар можемо тумачити не само као мишљење једног од многих аналитичара, ових или оних преференција, већ као јасан сигнал Кремља упућен међународној заједници, посебно европским партнерима, да упркос неслагањима ову велику несрећу треба искористити као повод за помирење и сарадњу, а не нешто што ће додатно продубити антагонизме.

На Западу ништа ново

Министарство правде Сједињених Држава 26. марта покренуло је поступак против власти у Каракасу, због наводнe трговине наркотицима, финансирања међународног тероризма и прања новца. Мадуро и његови блиски сарадници оптужени су за смрт хиљаде америчких нарко-зависника и подржавање левичарских организација на територији Сједињених Држава. Стејт департмент обећао је награду од 15 милиона долара сваком ко помогне да се оптужени приведу америчком лицу правде. За процес против Мадура задужен је тужилац Брајан Бенчковски, познат по томе што је Ел Чапа, чувеног наркобоса, ставио иза решетака. Недуго затим, Трамп заједно са министром одбране Марком Еспером представља план свеобухватне операције против нарко-картела на самим границама Венецуеле, у којој учествује десетак војних бродова, уз хеликоптере, дронове и авионе извиђаче. Сценарио неодољиво подсећа на операцију (Just Cause) којом је извршена инвазију на Панаму, а њен бивши лидер Мануел Норијега осуђен пред америчким судовима. Руска компанија Росњефт има велике проблеме у Венецуели. Због претњи санкција принуђена је да распрода све своје активе. Иначе, чланство Венецуеле у УН је суспендовано већ неко време због „неизмерених дугова“.

Два америчка носача авиона на нуклеарни погон почетком марта упловила су у персијске воде са намером да тамо остану „неко време“. Главни приоритети су ефикасно одвраћања нових иранских напада у Ираку и обезбеђивања ваздушног простора за прелетање стратешких бомбардера Б 52 који су у јануару 2020. пребачени у базу на острву Дијего Гарсија у Индијском океану. Док Американци у Ираку очекују испоруку ПВО система Патриот у пакету са C-RAM оружјем (Counter Rocket, Artillery, and Mortar), прелетања над Блиским Истоком све су учесталија. 80.000 америчких војника тренутно је распоређено у региону, што је 20.000 више него прошле године. Са друге стране Иран се налази у стању елементарне непогоде узроковане тзв. идеалном олујом: санкције, корона вирус, срозавање цена нaфте и максимални војни притисак. Олуја јесте била очекивана али не и Тајфун са којим би ретко који режим изашао на крај. Ако се небо над Ираном ускоро не разведри, Техеран ће бити принуђен на крајње мере: политичко самоубиство или ескалација сукоба. Амерички орао стрпљиво кружи и чека прилику да се обруши на изнемоглог персијског лава. Плен треба савладати са минималним напорима, а операцију представити као чин самоодбране. У датим условима добронамерни савет Централне команде Сједињених Држава упућен Ирану звучи излишно: „не покушавајте акције које би могле да угрозе Сједињене Државе и њене коалиционе партнере. Ми имамо флексибилност, капацитете и вољу да одговоримо на сваку претњу“.

Иако је Трамп изјавио да више неће користити термин „кинески вирус“ ефекат је остварен – учвршћена је антикинеска хистерија започета Хуавеј скандалом. Кинези су сада не само технолошки и идеолошки такмац већ и биолошка претња. Поред тога што се Кинези вероватно никада више неће осећати безбедно на улицама Сједињених Држава, главна функција новог стереотипа јесте обезбеђивање широке народне подршке за велику стратегију обуздавања кинеске експанзије. Поред психолошко-информативног деловања Вашингтону стоји на располагању: трговински рат, економско-политичке коалиције, геополитичке конструкције, преференцијални трансфер војне технологије. Индо-пацифичка концепција или како је још Шинзо Абе назива „дуга слободе“ добар је пример геостратешког окруживања непријатеља, по америчком рецепту из доба Хладног рата. Републиканац Мар Торнеби испред Америчког одбора за оружане снаге предложио је инвестицију од 6.1 милијарди долара у Индо-пацифичку иницијативу одвраћања. Она би требала да ојача ваздушну и ракетну одбрану, финансира регионалне ротационе снаге, организује заједничке војне вежбе, повећа информационе активности и операције од утицаја. Четири кључна чворишта Индо-пацифика Индија, Аустралија, Јапан и Америка заједно формирају Quad – квадрилатерални безбедносни дијалог који би требало да привуче регионалне државе у циљу формирања широке антикинеске коалиције.

Након самита Нормандијске четворке о решавању кризе у Украјини стање је из врућег прешло у хладно. Четири године ратног стања, стотине хиљада погинулих, неколико милиона расељених било је потребно да украјински националисти прекину ратнохушкачку реторику. „Привремено се одвајамо од окупираних територија, доста ми је иживљавања присталица Путина и Руског мира, доста сте нас мучили, носите се“, своје мишљење износи Дмитриј Гордон, до недавно највећи заговорник војног враћања „окупираних територија“ у састав Украјине. Као што се да закључити ту није крај, рат добија сајбер димензију. Пласирање русофобских новости, коментари на друштвеним мрежама, дискредитација неподобних политичара само су неке од операција украјинског Центара за информационо-психолошке операције. Тренутно их има четири на територији Украјине. У сваком од њих ради приближно 150 сајбер ратника за чије услуге украјински буџет издваја 8 милиона грива месечно. Наводно њихов задатак је борба против руске пропаганде, у ствари реч је о диверзији информационог простора. „У прошлости Украјина је била место за ситне интернет преступнике. После тога је почео рат са Русијом. Данас се овде тестира вођење сајбер рата“, са задовољством констатује угледни немачки дневни лист Велт.

Захваљујући знању руског језика, украјински сајбер ратници користе тактику „лажне заставе“ (false flag) и делују у Русији и Белорусији. „Околности у вези са корона вирусом показују да се лажне вести (fake news) активно користе у борби против Русије, адресе са којих се шире fake news налазе се у иностранству, углавном у Украјини“, изјављује Хинштејн, депутат Државне думе. Украјина се преобразила у сајбер фабрику русофобских новости, a највећи потрошач ове виртуалне робе је ЕУ. У овом контексту важно је имати на уму да је 2018. прва инострана мисија америчке Сајбер команде била управо у Украјини, Црној Гори и Македонији. Иначе, 13% њиховог буџета намењено је унапређивању одбране савезничких сајбер простора. Како то изгледа на примеру Македоније може се видети из изјаве америчке амбасадорке при НАТО: „Алијанса очекује од Скопља додатне информације о новим тимовима за борбу против лажних вести који треба да помогну месним медијима у борби против дезинформација из Русије. Постоје лажна сведочења да они (Кина и Русија) шаљу помоћ и да је вирус дошао из Европе и Сједињених Држава. То је апсолутна лаж и ми покушавамо да одговоримо чињеницама.“

Кад би људи знали колико мало памети управља светом

Економска стагнација званично започета 2008. године резултат је тржишне, радне и политичко-друштвене неконкурентности Западног система. Трговински рат и економске санкције нису одраз снаге већ слабости у односу на све организованији, мотивисанији и отпорнији Исток. Услед новоформиране конјуктуре невидљива рука тржишта тежи да капиталистичко језгро са Запада пресели на Исток. Како би се ревитализовао систем и задржале оснивачких хартија од политичке вредности потребно је препустити лидерство ефикаснијим играчима. Међутим, вештачка интелигенција која управља финансијским алгоритмима Волстрита подешена је тако да по сваку цену сачува гангстерски монопол.

Парадоксално звучи али глобални либерални поредак неће уништити ни Кина, ни Русија већ америчко самољубље. Основни принцип „слободна тржишна утакмица“ поништиће исти они који су га измислили јер нису могли да поднесу пораз. Цела планета може да иде дођавола али капитал мора остати у Сједињеним Државама. Није битно што си у паклу важно је да си први. Опчињеност многих националних елита медијско-политичким спектаклом у Америци у коме нема правде, још мање истине, сугерише улазак човечанства у еру инферналности која подразумева: тежњу несавршених социјалних систем ка самоизолацији, ограђивање сопствених структура од контакта са другим системима, поделу и сегрегацију народа под разним паролама, одвијање међунационалног дијалога искључиво путем управљачких елита.

Процес економског протекционизма започет је одавно, а тренутна ситуација искоришћава се у правцу радикализације. Логика је проста, услед медијски подгрејане глобалне епидемије капитал је принуђен да пронађе сигурно уточиште на Западу. Дивиденде нису тако високе као у земљама у развоју али су ризици свакако мањи. Последица повлачења капитала највише дестабилизује периферију, задужења се увећавају, а кредити поскупљују. У таквим околностима државе су принуђене да узимају неповољне кредите, а заузврат продају националне ресурсе. Да би добила неопходни кредит од ММФ Украјина је донела закон о продаји земље странцима. Цео свет пролази кроз нову кризу али центар глобално управљања остаје непромењен и то је суштина.

Бити или не бити

За разлику од нпр. нацизма, либерализам и комунизам имали су право на егзистенцију јер су у теорији биле мирољубиве идеологије. Друга је ствар што су их појединци злоупотребили у геополитичке сврхе. И једна и друга обавиле су своју историјску мисију и сада су део општег наслеђа из којих можемо закључити две ствари: ничија није горела до зоре, треба се повући на време. Када је постало јасно да je комунистички рај недостижан у датој историјској епохи, а трка у наоружању постала циљ сам по себи, загрижени комунизмом совјетски народи и елите били су обесхрабрени. Лењиновим следбеницима стратегија ширења комунизма уз помоћ тенкова била је неодржива на дуги рок. Постепено, без обзира на војну надмоћ СССР је кренуо линијом мањег отпора, путем перестројке.

Тридесет година касније Американци се налазе у идентичној ситуацији али за разлику од Руса, одбијају да пођу на уступке. Постлиберални Запад трансформише међународни систем у анархију по принципу bellum omnium contra omnes[1]. Све карте су на столу, нема више скривања иза либералних вредности, још мање иза међународног права. Национални интерес апсолутна је вредност. Проблем је само што се на Западу сваки интерес спознаје искључиво посредством горе поменутог финансијског алгоритма.

Уместо да се после слома либералног поретка упусти у процес перестројке по горбачевљевом обрасцу и изгради одржив модел заједничке коегзистенције, Запад се опредељује за увећање НАТО буџета како би сачувао главну полугу глобалне моћи – војно индустријски комплекс. Уколико се овај процес не обустави либерални поредак изгледаће као златно доба у поређењу са оним што нас чека сутра. Евроатлантска стратегија на унутрашњем плану тежи самоизолацији, на спољашњем плану генерише зоне дестабилизације. Санкције ће се пооштрити и постати правило, а не изузетак. ЕУ ће успоставити чврсте границе по узору на Мађарску. Улаз ће бити забрањен не само мигрантима већ и свим неевропским народим без обзира на визни режим, сваки странац сматраће се за потенцијалног шпијуна. Међународни проток робе и капитала пролазиће кроз строги државни филтер. Апсолутна контрола и моћ биће сконцентрисани у рукама неколицине. На смену неолибералном поретку доћи ће униполарни цивилизацијски фашизам.

Не може се вечно скривати иза Сороса и дубоке државе. Евроатлантизам је зрео за демонтажу по узору на СССР. Последњи је моменат да ЕУ, по цену дезинтеграције, прихвати испружену руку Москве и Пекинга и заједничким снагама започне полицентричну еру светске историје. Глобална епидемија потврдила је међузависност и испреплетаност међународног система. Катастрофа на једном крају планете нужно се рефлектује на другом крају. Јуче финансијска криза, данас пандемија, сутра климатске промене. Цивилизација никада у историји није имала више повода за мир. Casus beli[2] је прошлост, а casus perestroika решење.


[1] Прим. СС: Рат свих против свих (лат).

[2] Прим. СС: Повод или разлог за рат (лат).



Categories: Светске ствари

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Историјске паралеле, када су у питању успон и пад великих сила, најбоље се види на примеру СССР-а и САД-а.
    Било је мало вероватно да ће СССР да се распадне само 10 година после почетка интервенције у Афганистану. Не бих се бавио превише улогом Горбачова (Бог са њим!), али, мој „херој“ је Јељцин! Можда је и његова владавина апсурда допринела освешћивању дела елита и народ у Русији?
    Можда је време за САД да има свог „Јељцина“?

Оставите коментар