Aналитичари оцењују да је врло могуће да ће коначно решење бити засновано на корекцији граница
Фото: Танјуг
У наставку разговора Приштине и Београда биће речи о размени територија, кажу аналитичари и оцењују да је врло могуће да ће коначно решење бити засновано на корекцији граница, пише РТК2.
Извршни директор Центра за међународну јавну политику Мишел Зубеница тврди да се комуникација између Приштине и Београда није прекидала ни након што је Косово увело таксе на српску робу, а то показују договори о увођењу авио и железничке лиње.
Нове разговоре Зубеница очекује ускоро.
„Мислим да ће врло брзо и формално бити обновљени преговори који ће се водити јавно као што су пре самих такси вођени у Бриселу и то ће се догодити убрзо након завршетка избора у Србији и формирања нове владе. Видимо да се полако ти политички процеси убрзавају и сматрам да ћемо већ средином лета имати преговарачки сто између Београда и Приштине“, рекао је Зубеница.
Исход разговора би, према оцени политиколога Бељуја Бећаја, могао да буде или договор, који би био у оквиру постојећих граница, што је став званичног Берлина или би, тврди Бећај, дошло до споразума који би подразумевао размену територија, што не искључује званични Вашингтон.
Проблем је, каже Бећај, што Европа све више потпада под утицај САД.
„Увек сам тврдио да је, нарочито након што се засенила имплементација Асоцијације са српском већином (Заједница српских општина – ЗСО) и од тог момента је дошло до преврата, дакле нико више није заинтересован за имплементацију Заједнице, ни Срби, ни Албанци, ни међународна заједница и дошло је до наглог преокрета, јер је први пут испливала идеја о такозваној размени територија и од тада мислим да се о идеја све више и више проширила и појачала“, рекао је Бећај.
Да би једна од опција договора могла да буде размена територија сматра и Зубеница, који истиче да су то индиректно потврдили званичници Србије и поједини представници Беле куће.
„У том уговору би могла да буде корекција граница, али не онако како су неки медији извештавали, да би четири општине на северу Косова биле под контролом Србије, него да би можда одређени делови са српским становништвом могли да добију суштинску аутономију, а део Копаоника да припадне Републици Србији, док би неке општине са албанском већином на територији централне Србије можда формално ојачале везе са Приштином, можда се чак и припојиле Косову као неком ентитету, али без формалног признавања од стране Београда“, рекао је Зубеница.
Опрема: Стање ствари
(ФоНет/N1, 12. 5. 2020)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар