Неки сматрају да је Јоанидисово истраживање узнемирујуће јер наводи на то да се вирус лакше шири. А други сматрају да је охрабрујуће, јер наводи на то да је вирус мање смртоносан
Јоанис Јоанидис је професор Медицинског факултета Универзитета Стенфорд
Они који подржавају карантин не престају да причају о науци. „Ради се о томе да правилно поступамо, не на основу политике, протеста, већ на основу науке“, изјавио је гувернер Калифорније Гевин Њусом ове недеље. Гувернерка Мичигена Гречен Витмер забранила је куповину биљних семена, али је дозволила, на пример, куповину тикета за лутрију. „Свака одлука је у складу са саветима научника и епидемиолога“, написала је.
Али, мишљења научника готово никада нису једногласна. Као у случају Јоаниса Јоанидиса, професора Медицинског факултета Универзитета Стенфорд. Његова струка су статистика, биомедицински подаци, мере здравствене превенције. Гугл га сврстава у 100 најпознатијих научника света. Објавио је преко 1000 радова и многи од њих су метаанализе и критике туђих радова. Међутим, сада је на удару јер се не слаже са мерама карантина. А не слаже се, јер је анализирао податке и у њима видео нешто добро.
У једном мартовском чланку за Stat News професор Јоанидис је тврдио да је Ковид-19 много мање смртоносан него што то претпостављају они који су правили „моделе смртности“. Јоанидис је истражио случај заражених на крстарици Diamond Princess стављеној у карантин 4. фебруара на обали Јапана. Од 700 заражених преминуло је деветоро путника и чланова посаде. На основу демографских података путника с брода професор Јоанидис је израчунао да би стопа смртности у САД од короне могла бити најмање у распону 0,025-0,625%, а највише 0,05-1% (што је нешто мање или нешто више у односу на стопу смртности од сезонског грипа).
„Ако је ово реална стопа смртности, карантин који ће имати огромне друштвене и економске последице ће се показати као сулуд. Људи који су увели и поштовали карантин ће бити као слон коме прети мачка. Слон се уплаши од мачке, покушава да побегне и том приликом чини грешку, тј. пада и умире“, писао је Јоанидис.
Научна истраживања су често обојена предрасудама. Проф. Јоанидис каже: „Пре доста година сам с једним својим колегом класификовао 235 врсти предрасуда у читавој науци. И највећу групу тих предрасуда чине оне које су склоне да дају значајне, чудесне, привлачне и изузетне резултате. Резултати теже да се надувају, а са тврдњама о значају истраживања се претерује.“
Професор Јоанидис назива пандемију короне „ …последњом олујом јагме за ургентним, упечатљивим, привлачним и апокалиптичним резултатима. Но, као што видите, наши први налази указују на то да је та јагма у многим аспектима пренадувана.“
У тој јагми предњачила је једна студија Империјал колеџа из Лондона, која је прогнозирала више од 2,2 милиона мртвих у САД у случају да „… изостану ванредне мере или промене у личном понашању“. Студија се појавила 16. марта – истог дана кад је Трамп лансирао иницијативу „15 дана да се успори ширење заразе“ (15 Days to Slow the Spread) која је садржала смернице о ванредним мерама.
Професор Јоанидис каже да је застрашујућа пројекција овог колеџа сада у ствари само једна пренадувана процена: „Користили су одређене податке који су били потпуно ирелевантни за њихове прорачуне, а ако су подаци недовољни или дефектни, онда се ефекат тога шири кроз модел. Следствено, ако имате малу грешку и развучете је кроз модел, размера коначне грешке у пројекцији модела може бити астрономска.“
Професор каже: „Волим моделовање. И сам израђујем многе математичке моделе. Али, мислим да би требало да признамо да им врло мало можемо дати на значају или се ослонити на њих. Модели могу да вам дају неко прелиминарно математичко оправдање, али даље од тог корака, користити моделе да би се нешто доказало – мислим да је врло лош рецепт.“
Они који праве моделе често одбијају да пруже податке с којима раде и онда се њихове грешке не могу лоцирати. Округ Лос Анђелеса је прошле недеље саопштио да предвиђа како ће се 95.6% његове популације заразити од короне до августа ако дође до попуштања ванредних мера (од прошлог петка потврђено је да се заразило 0.17% становништва). Према Јоанидису, основа за овакву процену је нејасна: „Црвена линија која нам треба је искреност и јасноћа на основу којих можемо бити у позицији да ишта тврдимо.“
И најважније: „Оно што нам треба су подаци. Реални подаци. Желимо податке о том колико је људи до сада заражено, колико има симптоме, која је стопа смртности, с колико кревета треба да располажемо.“
А све то захтева даља испитивања. Професор Јоанидис и његове колеге са Стенфорда прошле недеље су објавили нацрт једне студије у погледу преваленције антитела на корона вирус у округу Санта Клара. На основу испитивања крви 3.300 добровољаца из округа (у ком се налази и Сан Хозе као трећи највећи град Калифорније) спроведеног прве недеље априла, процењено је да се између 2,49% и 4,16% становништва Санта Кларе заразило вирусом корона. То је између 50 и 86 пута више од дотад пријављених случајева заразе, односно стопа смртности од вируса корона на нивоу целокупног становништва је 0,12-0,2% (а што је тек нешто више од стопе смртности од сезонског грипа – нап. прев.).
Ова студија проф. Јоанидиса одмах се нашла на удару критика. Неки статистичари су посумњали у његове методе. Приговарали су му да узорак није направљен по принципу случајности и да је у узорку било превише белих жена млађих од 64 године. Јоанидис је смањио пристрасност свог узорка сразмерно вреднујући резултате према полу, етничкој припадности и поштанском броју, истичући да друге пристрасности узорка, иако постоје, тешко могу тачно да се утврде.
Професор Јоанидис признаје да његова студија није савршена и поздравља уздржаност у том погледу. Ипак, уверен је да ће његови налази издржати проверу времена и да ће испитивања антитела из целога света пружити више података. Према једном истраживању објављеном ове недеље од стране Универзитета Јужна Калифорнија и Одсека за јавно здравље у Лос Анђелесу вирус је између 28 и 55 пута раширенији у односу на број пријављених случајева. Једно истраживање у погледу Њујорка које кружи од петка процењује да је 13,9% становништва државе Њујорк и 21,2% становништва града Њујорка било заражено вирусом, што је десет пута више од званичног броја потврђених случајева.
Ипак, највећи број критичара Јоанидисове студије подржава карантин и негира да је он претерана мера. Јоанидис то коментарише овако: „Овде имамо посла с менталитетом који сматра да је дошао крај света и да ће нам се и небо срушити на главу. Нападају наше истраживање користећи као аргументе пуке претпоставке и научне фантазије. Њихово одбацивање реалних података зарад математичке спекулације је толико очигледно.“
Делимично, Јоанидис осуђује и медије: „Имамо одређене индиције да су лоше или негативне вести привлачније од позитивних – негативно доноси више кликова. И наравно, знамо да лажне вести путују брже од тачних. Нажалост, у садашњој ситуацији тако је креирана атмосфера панике и страха“.
Вести су пуне прича о здравим младим људима који одједном умиру од короне. Проф. Јоанидис је недавно објавио један чланак са својом супругом (Деспина Кондопулу-Јоанидис – инфектолог са Стенфорда) у ком је показао да је реч о претеривању. Брачни пар је доказао да је проценат људи без ранијих болести који су умрли од короне (а да су имали мање од 65 година) износио 0.7% за Италију и 1.8% за Њујорк: „У поређењу с било којом другим узроком болести који ми може пасти на памет могу рећи да је корона посебно подмукла према младима. Не кажем да животи од 80 година немају вредност. Имају. Али, имамо много више млађих живота који ће бити изгубљени. Ако се наставе паника и хаос, многи млађи људи ће извршити самоубиство, јер се о корони непрестано шире страховите приче. Постоје многи млађи људи који пате од рака, а не могу да добију терапију због хаоса услед короне. Постоје многи људи чије ће психичко здравље бити уништено.“
Професор сматра да јавни делатници морају сразмерно вредновати све могуће факторе приликом доношења одлука везаних за јавно здравље, а да ће подаци о антителима из других студија помоћи у том правцу: „Мислим да треба да узмемо оно што знамо, да то ставимо на сто и покушамо да видимо шта је следећи корак, тј. шта се дешава кад предузмемо следећи корак. Верујем да је повратна спрега на основу података најбољи потез. Почните да отварате школе и видећете шта се дешава. Треба да смо отвореног ума, смирени, а ако и направимо неку грешку – па то је неизбежно. Док не почнемо ништа не знамо, кад почнемо знамо нешто, али још не све“.
Упозорава да се не изводе далекосежни закључци о делотворности карантина на основу процената заражених и стопе смртности на националном нивоу: „Нисмо радили тако да случајно изаберемо 10 земаља које ће ући у карантин и 10 које неће имати карантин па да видимо шта ће се дешавати, већ су различити премијери, председници и радне групе доносили одлуке и примењивали их у различитим околностима, моментима и фазама епидемије. И онда људи гледају и кажу да је та и та земља прошла добро због тих и тих мера. Дакле, на делу је субјективна перцепција ове кризе. Људи изјављују да је карантин спасао свет. Мислим да је прерано то говорити. И те како прерано. Он је можда био користан у неким земљама. У неким можда није имао никакво дејство. А негде је можда био штетан.“
Највише несугласица између научника рефлектују разлике у погледу на свет, а не чињенице. Неки сматрају да је Јоанидисово истраживање узнемирујуће јер наводи на то да се вирус лакше шири. А други сматрају да је охрабрујуће, јер наводи на то да је вирус мање смртоносан. Суштина је да ли сте песимиста или оптимиста. И научници могу да буду једно или друго. „Обично сам песимиста, али у овом случају око вируса корона сам пре оптимиста“, закључио је Јоанидис.
Текст на грчком језику на основу ког је рађен превод: https://www.zougla.gr/kosmos/article/wsj-gia-ton-dr-ioanidi-o-komistis-ton-kalon-idiseon-gia-ton-koronoio
Оригиналан чланак на енглеском: https://www.wsj.com/articles/the-bearer-of-good-coronavirus-news-11587746176
Извор: Фејсбук страница Марка Пејковића
Приредило и скратило: Стање ствари
Categories: Преносимо
Хвала Јоанидису што постоји и што се бори за достојанство медицине! Иначе је један од најцитиранијих научника на свету. После ове белосветске обмане поверење у научно засновану медицину ће се, можда, вратити пар стотина година уназад. Ради се природној мутацији корона вируса и његову овогодишњу прехладу смо прележали још зимус а која се сваких неколико година дешава у нешто јачем облику (2016/2017; 2014/2015; 2009/2010; 1999/2000 – сиднејски грип итд) и то је општепозната чињеница. Наравно да заговорницима политике Светске здравствене организације и њеног највећег приватног финансијера Била Гејтса смета доказ (серолошким тестовима на присуство антитела) да је вирус опште присутан међу људима, јер то указује да је смртоносан отприлике мало јаче или исто као и сваки други вирус прехладе и да су мере паралисања целог света неутемељене, што је и показано на примеру Шведске и Белорусије у Европи. Међу најважнијим питањима су: на основу којих чињеница је СЗО прогласила ову прехладу за пандемију и зашто су издата упутства да се оболели одмах стављају на респираторе и лече кортикостероидима и препаратима против сиде (Италија), што је преагресивно и изазива погоршање стања, на шта су одмах на почетку хистерије указивали македонски лекар Вело Марковски и немачки лекари.
U “Ratovu svetova” covecanstvo porazeno od Marsovaca dozivljava iznenada pobedu, kada se ispostavi da su Marsovci smrtno neotporni na viruse sa kojima ljudi zive normalno, a za koje pisac kaze da ih je Bog stvorio u svojoj mudrosti.Da li je i ova pandemija Boziji znak za nesto?Pandemija je ostvarila Hobsovu “apstrakciju” o prvobitnom stanju u kojem je svako svakome vuk.Dok je u predmodernim drustvima smrt konstituisala drustvo uvek ga okrecuci proslosti u podrazi za svojim temeljom (setimo se samo muke oko prava na sahranu u “Antigoni”), moderno drustvo smrt vidi kao mogucnost ubistva u stanju rata svakog sa svim, Drugi je primarni nosilac smrti, smrt nije vise nesto prvobitno prirodno, predacka proslost, ona je Sada, ona je Drugi.Maska obezlicava Drugog, kao apstrakcija konkretnim sktivanjem lica.Imati lice neskriveno maskom postaje izvor podozrenja, ono je to i kada nema epidemije i kada se radi o licnosti koje se ne maskiraju u opste prihvatljive uloge korisnih clanova drustva.Apstraktni prostor Hobsovog prirodnog stanja (Karl Smit kaze da je Hobs imao u vidu konkretno stanje, naime osvajanje nicije zemlje-Amerike) je vrlo brzo proizveden od strane drzave, zatvaranjem parkova, javnim povrsinama, pijaca, kafica, preostalo je samo privatni posed i teritorija susreta sa Drugim u redovima za hranu, lekove i novac.Krucijalni momenat je bila uskrsnja liturgija.Zajednici bezlicnih, maskiranih nosilaca smrti, dakle modernoj politickoj zajednici u kojoj je maskiranje svakodnevna pojava u igranju svojih drustvenih uloga, tako da je maska to samo ucinili eksplicitnim, staja je nasuprot zajednica ljudi bez maski, ljudi cija licnost i zajednica nisu zajednica smrti ni kao proslih predaka, ni kao sadasnje opasnosti od Drugog, vec smrti, kao buducnosti, preko svake buducnosti, preko svake smrti, smrti, kao kraja smrti.Politika i njena sluskinja nauka, obe sluskinje kapitala, nisu mogle da dozvole upliv takve ideje smrti koja skida maske sa ljudi, koja od Drugog ne cini mogucu-smrt, vec lice pojedinca jednako sa svakim drugim u svom pravu da se ne skriva od Visine koja ga okuplja sa Drugim koji imaju lica umesto maski.Zivotinjski napadi na vernike, pozivi onih koji vlast obicno nazivaju fasistickom da hapsi, samo su razgolitili i potvrdili da zivimo u drustvu vukova koji uvek mogu biti pusteni.Virus je pokazao da ono sto je pisao Hobs nije tek puka apstrakcija, vec koren i temelj modernog drustva, s tim da ni Hobs, zagovornik prava na pobunu, nije imao u vidu ovakvo prepustanje na milost vlast, a koje vekim delom bilo moguce ulogom koju je “struka” odglumila, dajuci politici privi “naaucnosti” u zamenu za malo ciste moci nad “nevernicima”.
Пре него што је ”носилац добрих вести о корони”, Јањи Јоанидис је носилац челичних му*а и чувар беспрекорног интелектуалног поштења.
Његов (и његових колега) рад на тестирању 3300 становника Санта Клара области је показао да је ”званична” стопа смртности у стварности 50 до 80 пута мања, то јест на нивоу уобичајеног грипа.
То је чињеница, а зашто и како су ствари кренуле карантинско/затворским путем је нека друга прича.
Да пожелимо брату Јовану свако добро од Господа!