Слободан Владушић: Вирус и страх

Страх није само страх од вируса, па ни од медија који су га пројекцијама заражених у будућности увећавали, него и од света у коме се вирус појавио

Путник носи маску у аутобусу који пролази поред знака за просперитет у Пекингу, 9. 2. 2020. (Фото: Енди Вонг/АП Фото)

Шта је Ковид-19 вирус, у народу познат под именом корона? На први поглед, одговор на ово питање није тешко дати. Потребно је само да будете on-line и да преко интернета приступите огромном броју страница које ће вас, на различитим језицима, информисати о новом глобалном суперстару. Читајући различита тумачења једног феномена, ускоро ћете схватити да на свету не постоји један Ковид-19, већ неколико њих, а који ће бити ваш зависи од тога којој се струји тумачења приклоните.

„Званична“ истина и алтернативе

Кренимо од такозваних main stream медија, тј. корпоративних медија који обликују слику света становника западне хемисфера, те људи широм планете који себе виде као прозападно оријентисане. Пример звани Гардијан: „званична“ истина догађаја гласи да је вирус корона настао у граду Вухану у Кини. Тачка. Овај положај се држи по сваку цену чак и ако Роберт Редфилд, директор америчког Центра за контролу болести и превенцију, изјави да је могуће да су неки смртни случајеви у Америци, раније приписани грипу, заправо могли бити жртве вируса корона. Другим речима, то отвара могућност да Кина није место порекла вируса. Гардијан Редфилдову тврдњу описује као нејасну (vague) да би уз помоћ изјава експерата (који, додуше, нису експерти за вирусе, већ за Кину) потврдио да званична истина о кинеском пореклу још увек важи. Разуме се, кинеско реаговање на Редфилдову изјаву које доводи у питање званичну истину описује се ноншалантно као теорија завере, тј. као настојање Кинеза да из политичких разлога промене „званичну“ истину.

У руским медијима на енглеском језику (RT), наравно, ствари стоје другачије: ту се преноси кинеска реакција на Редфилдову изјаву, односно став кинеског министарства спољних послова да Америка мора да своју позицију учини транспарентнијом, као и претпоставка да је могуће да су вирус корона у Вухан донели чланови америчког армијског тима који је учествовао на Светским армијским играма одржаним у овом граду. То је крајња тачка кинеског фронта.

Фото: ЕПА/Divyakant Solanki

Позиција Ирана је још више истурена. По иранским званичницима, вирус корона је биооружје уперено против Кине и Ирана. Треба имати чуло за фину нијансу овог иранског става. Иранци на овај начин убризгавају у јавни простор тезу о бионападу, а да истовремено не преузимају императив одмазде због напада. Наиме, да је ову тврдњу изрекла Кина, она би морала и да се освети, како би сачувала престиж; Иран тај императив нема, будући да је слабија од две наводно нападнуте земље; одмазда се очекује од оне јаче (Кине), а како та јача није ни изјавила да је нападнута, пред њу се императив освете и не поставља. Па ипак, порука о (могућој) вештачкој природи вируса је послата.

Најзад, остају такозвани алтернативни медији на интернету, чији је маневарски простор најшири, јер оно што кажу никога не обавезује. Стога се у корпоративним медијима по правилу описују као извори теорија завера и лажних вести. На овим сајтовима се појављују бројне интерпретације догађаја које узимају у обзир и оне факте (чију би истинитост, разуме се, ваљало проверити) који се не појављују у корпоративним медијима (јер доводе у питању званичну верзију) нити у евроазијским, пре свега кинеским и руским државним медијима, јер би у том случају новооткривена истина на неки начин обавезивала те државе на акцију. Не бих се бавио препричавањем тих интерпретација, али бих поменуо само једно питање које се ту појављује, а које није без важности. Оно гласи овако: зашто је Светска здравствена организација прогласила вирус корона за глобалну пандемију у тренутку када је изван Кине било свега 150 заражених (30. јануар 2020) што кореспондира са чињеницом да су мере против вируса корона, посебно изван Кине, и даље много спектакуларније од последица вируса.

Бесмислена патетика

Као што се из наведеног прегледа различитих положаја на фронту може видети, свет се бори за вирус корона у најмању руку исто тако жестоко колико се бори и против самог вируса. Наравно, овај факт представља одличну прилику да се огласе лажни идеалисти који ће тражити да се човечанство уједини у борби против вируса. Такви патетични захтеви су бесмислени, јер човечанство никада није постојало, па не постоји ни сада. Ствар је само у томе по чему ће се људи делити: по боји коже, националности, цивилизацијском пореклу, вери или количини новца на рачуну у банци. И друга ствар, такви лажни идеалисти прећутно тврде да су у рату све стране подједнако криве, што је тачно онолико колико и тврдња да у тучи подједнако учествују и човек који лежи на земљи и тројица који га ударају ногама.

Празан Трг Трокадеро у Паризу, 18. 3. 2020. (Фото: Тибо Ками/АП Фото)

Извесно је да љубитељи кошарке у Србији неће моћи да гледају ни Партизан (у Еврокупу), ни Звезду (у Евролиги) па ни НБА лигу – све је отказано. То је свакако за нас као земљу кошарке тренутно најспектакуларнија последица вируса корона. За сада (14. март 2020). На глобалном плану извесно је још неколико ствари: прво да нико не може да израчуна последице проглашавања вируса корона за глобалну пандемију. Друго, да популацију у Европи у таласима хватају напади панике који су засад медијски индуковани предвиђањима шта ће се догодити у будућности (што доводи до корелације између 1. увећеног броја ролни ве-це папира у кући, те 2. увећаног страха од смрти).

Страх од система

Паника је последица страха од вируса корона – то је очигледно. Мање је очигледно да ову панику прати и један други страх, подсвесни. Вера у науку и научни прогрес која се данас шири светом показује се у случају вируса корона као двострука слутња: не само слутња да се данас може произвести вирус који ће бити циљано усмерен на неку одређену расу, доб или пол већ, исто тако, слутња да постоји спремност да се тај вирус и употреби. Не тврдим, наравно, да је ЦОВИД-19 неко свесно употребио као био-оружје, али слутим да спремност за такве злочине постоји.

То се дешава зато што људи подсвесно осећају да живе у друштвима која постају све суровија према тзв. „неуспешнима“, са све већим степеном социјалне неједнакости, са отуђеним политичким и финансијским елитама (феномен „постдемократије“) с распадањем појма истине, а самим тим и правде; укратко, живимо у друштвима која се убрзано мењају променом структуре становништва путем насилних миграција, односно путем револуционарних нарација каква је медијски индукована еколошка паника која тражи да се животи људи из корена промене зарад „спаса планете“. Људи, дакле, слуте да је с једним начином живота готово, али слуте и да оно што им се обећава није напредак већ, напротив, само бруталнија борба за опстанак коју ће сваки од њих водити као усамљени појединац.

Национална гарда у Њурошелу, у Њујорку (Фото: Џејмс Естрин/Њујорк тајмс)

И то изазива латентну панику. Људи покушавају да је савладају на два начина: једна група људи овај подсвесни страх чине свесним, те се приклања тзв. вансистемским партијама које се боре против оваквог система у настанку, или сами излазе на улице, јер осећају да су отписани (случај Жутих прслука у Француској). Ова група је пријемчивија за такозване лажне вести и теорије завере, односно за алтернативне медије, јер сада већ јасно осећа да корпоративни медији нису њихови медији, и да не постоји нека јавна, заједничка ствар која их са тим корпоративним медијима спаја. То су људи који сада могу да се поистовете са оних пола милиона несрећне ирачке деце, индиректно ликвидираних економским санкција којима је био изложен Ирак, деведесетих година прошлог века, између Првог и Другог заливског рата, а да је мало ко, на Западу, због њихове индиректне ликвидације имао проблема с грижом савести.

Како бити „спасен“

Постоји наравно, и друга група, која осећа исти тај подсвесни страх, али покушава да га се ослободи на другачији начин: неком врстом трговине, уздањем у рационалност система и његову логичност, осећањем да имају шта да понуде у замену за то да буду „спасени“. Они систему нуде своје квалификације, али пре свега своју покорност. Они страствено прихватају све званичне верзије корпоративних медија (да је Кенедија убио Харви Ли Освалд, да није било трећег метка код атентата на Ђинђића, да је главни проблем у Србији национализам), па тако и да је, разуме се, вирус корона могао настати само у Кини (природним или вештачким путем, свеједно). Но то није све; врло често ћете видети овакве људе како на друштвеним мрежама имају потребу да лично бране ове званичне верзије, а они нервознији и да извргавају руглу свакога ко званичне верзије доведи у питање. Управо тај лични ангажман ове групе људи непогрешиво указује на њихов страх од система, који се разрешава непрекидним доказивањем сопствене правоверности. Међутим, како одлука о томе да ли ће бити „спасени“ није на њима већ на систему, тако и они не могу да савладају сопствени страх пуком покорношћу. Он траје и мутира се у аутошовинизам, блажег или тежег облика, или у осећање презира или чак мржње према свему што угрожава систем глобалне олигархије.

Слободан Владушић (Извор: Просефест)

Тако долазимо до једине неспорне истине вируса корона: то је огромна количина страха који је овај вирус открио, уз помоћ медијске кампање која би тешко могла да буде већа и да је вирус корона неким случајем убитачан као Црна смрт у средњем веку. Тај страх, видели смо, није само страх од вируса, па ни од медија који су га пројекцијама заражених у будућности увећавали, него и од света у коме се вирус појавио. Гледајући рат за тумачење вируса, људи виде да је ЦОВИД-19 бојно поље рата који се данас води, али исто тако осећају да већ следећи вирус може да буде и оружје у том рату.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 20. 3. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

9 replies

  1. Gledam na jutjubu dokumentarac o sovjetskoj podmornici Projekat 670, NATO – Carli 1/2, kada ono na spici, produkcija KORONA :)))))

  2. Odlican tekst Vladusica, kao i prethodni koji je jasno fiksirao fenomen „uspesnih“, koji su zamenili „kriticku inteligenciju“ i postoje kao „najlepse“ lice sistema.Takodje je jasno fiksirao „psihijatriju“ kao ideologiju sistema, uz nauku-i-tehnologiju, u blazoj verziji lajfkoucing, a koji treba da vas ucini „uspesnim“, od zaradjivanja do skidanja nevinosti, a koji implicira, u kontrastu sa „uspesnima“, vasu licnu neuspesnost, kao posledicu toga, kako Vladusic odlicno primecuje, sto se niste dovoljno trudili i, evo magicnih reci, „radili na sebi“ (ovaj rad na sebi nikako ne podrazumeva citanje Hegela i Dostojevskog).

    Ono sto mene zanima jeste pitanje autoriteta, kako se u ovakvim, vanrednim situacijama, razlikuje naucni autoritet od politickog, posebno imajuci u vidu nauku-i-tehnologiju kao utopijski horizont kapitalizma. Utopija vise nije sfera pollitike, posto se kapitalizam pokazao kao poslednji sistem, a ekonomija kao sustina drzave, utopijsko postaje delokrug nauke-i-tehnologije, kao obecanje da ce beskonacni progres i proizvodnja profita u jednom trenutku, zahvaljujuci nauci-i-tehnologiji, dovesti do kvalitativnog skoka i resenja politickih pitanja poput siromastva (ideologija „uspesnih“ nas vec priprema na to da ce „uspeh“ donositi i pravo na vecni zivot i vecnu mladost, stalnim medicinskim popravkama, dakle pretvaranje „uspesnih“ u drugu vrstu, dok ce „neuspesni“ dobiti po lorazepam i savet kako da i onu postanu uspesni).Nauka-i-tehnologija je tako deo depolitizacije, posebno se to vidi kada se iz sfere strucnog znanja, ekonomije npr., osporava relevantnost, a iz nje pravo na demokratsko odlucivanje neobrazovanih ili neadekvatno (trzisno, ideoloski (ekonomija)) obrazovanih.Ako se ima u vidu ova slepljenost nauke-i-tehnologije i kapitalizma, zbog koje je Marks odbacivao razliku izmedju prirodnih i drustvenih nauka, a ove potonje shvatao kao ideoloska sredstva sistema, onda se moze postaviti pitanje, upravo u ovakvim vanrednim situacijama, pravog izvora autoriteta nauke.Slepljenost ova dva autoriteta i dovodi do bujanja paranauke i teorija zavere, kao vrsta kanalisanja nepoverenja prema sistemu.Sistem nema nista protiv stvaranja parauniverzuma sa paraistorijama, parafizikama i cime sve jos, na internetu, cak racuna na njega (parauniverzum), kao vrstu karantina za one obolele od nepoverenja koji to nepoverenje ne mogu tacno da usmere, a ako to budu mogli, karantin ce zameniti logor.Zastrasujuca mobilizacija poverenja stotina miliona ljudi, sa debilnim tapsanjem sa terasa lekarima, samo pokazuje da je takva mobilizacija moguca i zarad neke druge svrhe, mnogo manje humane.

  3. Владушић: „…Овај положај се држи по сваку цену чак и ако Роберт Редфилд, директор америчког Центра за контролу болести и превенцију, изјави да је могуће да су неки смртни случајеви у Америци, раније приписани грипу, заправо могли бити жртве вируса корона…“. Занимљиво – али не би било згорег ако би г-дин Владушић уз ову тврдњу навео бар неки линк или снимак оригиналне Редфилдове изјаве на ову тему. Дакле…?

  4. ..“Кня́зи бо не су́ть боя́знь до́брымъ дѣло́мъ, но злы́мъ…“

    Закон се односи на дела, не може прописати осећања и мисли,

    Има своје место свако, требало би да има, и Црква и Држава и Наука и Човек.

    „Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије“ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997…

    …“Циљ науке није да упути у бесконачну мудрост, већ да ограничи бесконачне погрешке…“, Бертолд Брехт, немачки, Bertolt Brecht

    …“За разлику од Цркве, која је призвана да буде небо на земљи (иако, наравно, на њиви Божјој, поред жита, има и кукоља), и да људе приводи Христу, Богу љубави, баш љубављу, а не инквизиторским насиљем, задатак државе није у томе да створи рај на земљи. Морални смисао постојања државе јесте употреба земаљских средстава, од права до силе, ради ограничавања зла и подржавања добра (Рим. 13,3–4). Како је говорио Владимир Соловјов:она не треба да покушава да створи земни рај него да спречи да на земљи не завлада пакао…“

    То би требало да буде неспорно,

    Да се подс(ј)етимо,

    Пар ствари,

    Неће бити да смо само ми у задњих сто година паметни а сви из генерација пре, који су стварали, будале.

    Свака оријентација човека у простору тражи непромењиву тачку која је оријентир.

    Па и код било ког озбиљног посла прво се усагласи терминологија и методологија.
    А колико је животу озбиљно приступити?

    Они наши раније су имали ту непромењиву тачку и била им је свима иста, заједничка.
    Зато су били заједно. И Заједница.

    https://ic.pics.livejournal.com/charlymurr/11043818/220823/220823_320.jpg

    Бог. Он и даље постоји и није се променио. Ми смо залутали.

    Два људска бића од којих једно верује у васкрсење а друго не, не могу заједно прећи цео потребан пут при свим околностима које стоје.
    Срећом по људско биће, по оба, битна особина Бога је да и лечи.

    Слава Богу

    http://www.komiprav.ru/_mod_files/ce_images/inst/generated/img17-02_150x200.jpg

    „34. Не брините се, дакле, за сутра: јер сутра бринуће се за се. Доста је
    сваком дану зла свога.“
    „7. Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не
    бисте осуђивали невине.“
    „21. Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и
    Божије Богу.“
    (Св. Јеванђеље по Матеју 6:34,12:7,22:21)

    ХРИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ, Јован Дучић

    Видик се крвљу сав зарубио,

    Први кос пева танко и тање.
    Аждају Свети Ђорђе убио,
    Сребрним копљем баш у свитање.

    Крај цркве чемпрес црн загустио,
    Христово јагње овца родила,
    И Свети Марко орла пустио,
    И Свети Тодор свог крокодила.

    Голубица у сунцу синула,
    Са лишћа капљу свете арије…
    Два апостола туд су минула
    С поруком сина чисте Марије.

    Крај реке зраче бели кринови,
    Пада сноп зрака с неба средине:
    И сја ореол вечни и нови
    Јагњета што гре преко ледине.

    полицајац Вељко Раденовић+

    …“Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду…“

    Косовски божури – Ђенерале

  5. @Дакле

    „CDC director Robert Redfield admitted some Americans who seemingly died from influenza were tested positive for novel #coronavirus in the posthumous diagnosis, during the House Oversight Committee Wednesday. #COVID19“

    https://www.globalresearch.ca/coronavirus-covid-19-made-in-china-or-made-in-america/5706272

  6. @Наташа (стара): Ја сам затражио одговор од аутора, а јављате се Ви…. Нудите линк https://www.globalresearch.ca/coronavirus-covid-19-made-in-china-or-made-in-america/5706272
    Али – то није извор , јер овај сајт је изразито антиамерички, баш као што је и онај који аутор наводи: извор руски СПУТЊИК такође антиамерички.
    Овај други (руски) даје само мали исечак ( и то у дупликату)– истргнут из контекста. Уопште се не види на који се тачно временски период то односи, јер је тај исечак из МАРТА 2020 г.
    Кинези покушавају да сугеришу да се то односи на неки периоод давно пре тога – можда чак и из 2019 г.?
    Кинези и Руси су непријатељи САД – баш као што су САД непријатељи Кине и Русије.
    Дакле – оно што једни кажу о другима, и обрнуто има само пропагандни циљ, да оцрни противника.
    Пошто се ради о догађају у САД (изјави Роберта Редфилда) – за стварање реалне слике о чему се стварно радило, када , шта и како је казано, треба навести изворни сајт/линк из САД.
    То нисте учинили, аутор то такође није учинио, и зато се на Ваше изјаве може само гледати као на подршку пропагандном кинеско-руском напору, што ни мало не доприноси стварању реалне слике о овом питању.

  7. @ Дакле…?

    Ни ја нисам аутор, не знам ни да ли прати коментаре овде – текст је написан за Печат а не за Стање ствари.

    Што се извора тиче, ово је CNN, ваљда је довољно „амерички“ и за Вас?

    https://edition.cnn.com/world/live-news/coronavirus-outbreak-03-11-20-intl-hnk/h_1319f66f92245a2fe4ec63fe91ab66c9

    3:46 p.m. ET, March 11, 2020

    CDC director says some coronavirus-related deaths have been found posthumously

    During the House Oversight Committee discussion on the novel coronavirus response, the director of the US Centers for Disease Control and Prevention said some deaths from coronavirus have been discovered posthumously.

    Rep. Harley Rouda asked CDC director Dr. Robert Redfield if it’s possible that some flu patients may have been misdiagnosed and actually had coronavirus.

    „The standard practice is the first thing you do is test for influenza, so if they had influenza they would be positive,“ Redfield said.

    Rouda then asked Redfield if they are doing posthumous testing.

    Redfield said there has been „a surveillance system of deaths from pneumonia, that the CDC has; it’s not in every city, every state, every hospital.”

    Rouda followed up and asked, “So we could have some people in the United States dying for what appears to be influenza when in fact it could be the coronavirus?”

    The doctor replied that “some cases have actually been diagnosed that way in the United States today.”

  8. Дакле…?
    Ti si neki ameroljubac koji pokusava da bude objektivan?! Treba ti ovo treba ti ono,kao da su u pitanju neke dobricine koje neko hoce da ocrni tek tako. Na sta su sve spremni i koliko jos zla treba da nanesu, kako bi „dakle“ bio zadovoljan?

  9. @Александар Лазић: У праву сте. Дали сте одговарајући, амерички, извор те вести. Он је из прве половине марта, и у њему се – без спецификације датума смрти говори да се у неким случајевима умрлих у САД радило не о грипу, него (накнадно, постхумно утврђено) о инфекцији корона вирусом. Међутим – ту се не наводи КАДА су ти људи умрли…. недељу-две пре те изјаве, или можда десет-дванаест недеља пре тога (тј. још у 2019 години)?
    У овом пропагандном двобоју, Американци неоправдано и пакосно често тај вирус незванично називају “кинески вирус“, док им Кинези одговарају да је то у ствари “амерички вирус“, сугеришући да су га током међународних војних игара, у октобру 2019 г. амерички војници унели у околину Вухана, уз додатну сугестију да је горе цитирана изјава Редфилда доказ да је корона вирус изазивао жртве у Америци и пре употребе специфичног теста, што је сигурно тачно – али питање остаје: КАДА СУ УМИРАЛИ ТИ ЉУДИ У АМЕРИЦИ? Одговора за сада немамо. Ако је то било, нпр. у новембру/почетком децембра 2019 г. – онда су Кинези у праву…. Али, треба поновити: одговора за сада нема…
    Чињеница је да Светска Здравствена Организација – WHO (коју прихватају и САД и Кина) каже да су први дијагностиковани случајеви у епидемији корона вируса забележени у Кини од 31.12.2019 г. (https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/events-as-they-happen
    Узмимо, ипак, да су Кинези у праву, и да су Американци унели тај вирус у Кину… У том случају остају два питања:
    1. Ако је “извор“ епидемије корона вируса у САД, онда то мора да је било пре 31.12.2019 г. Зашто онда епидемија није избила у САД, где и до данас до ње није дошло? Али – то ни мало не искључује да ће до те епидемије тек доћи, и с обзиром на непостојање могућности централних власти САД, какве – апсолутне – кинеска власт има, у САД може доћи до веома великих проблема у борби са том епидемијом.
    2. Зна се, и опште је прихваћено да је инкубациони период за ову болест до 14 дана, тј. до 2 недеље (https://www.who.int/news-room/q-a-detail/q-a-coronaviruses). Mеђународне војне игре у околини Вухана су oдржане од 18-27. октобра 2019 г. https://medium.com/@fosatoc/military-world-summer-games-2019-live-50529d463aad . Од последњег дана тих игара, до 31.12.2019, када је дијагностикован први случај запаљења плућа узрокованог корона вирусом је протекло 64 дана, тј девет и по недеља. То је предугачак период за констатацију да је вирус унет у Кину још у октобру 2019 г.
    Дакле, колико је неоправдан амерички назив за овај вирус “Кинески вирус“, толико исто је неоправдана и кинеска тврдња да је то амерички вирус.
    Таква надгорњавања само кваре међународну атмосферу у борби против ове пандемије, али су права посластица за љубитеље теорија завера.

Оставите коментар