Мирослав Здравковић: Косовски проблем решити по узору на Нови Зеланд

Уколико се мисли на прави начин, Срби и Албанци би, по угледу на Европљане и Маоре на Новом Зеланду, могли да изграде блиставу и берићетну будућност

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Када се спомену овце и козе мени је прва асоцијација Нови Зеланд, као светски лидер у њиховом извозу. Пошто је данашња Србија једна модерна и напредна држава ред би било да се угледа и на ову удаљену острвску земљу где има и мало српске дијаспоре.

Према снајкиним подацима (ЦИА), који су напредни (forward looking), у јулу 2020 на Новом Зеланду живеће 4,9 милиона становника. За разлику од Србије ова држава има позитиван природни прираштај, има 64,1% Европљана, 16,5% Маора, 4,9% Кинеза, 4,7% Индијаца и више од 100% нација него становништва, јер је становницима омогућено да се идентификују са више етничких група истовремено[1]. Ако мене питате, ја сам геј, Хрват и добар католик, али могу да будем и Ром, Влах, Румун, чак и Албанац, ако затреба. Али, нисте ме питали.

Ових 16,5% Маора упоредиво је са 18% Албанаца у Србији са њеном окупираном српском покрајином и, по угледу на Енглезе, мислим да би требало да им гарантујемо културну, језичку и сваку другу аутономију на целој територији Србије и да новим уставом укинемо покрајине (војнике НАТО-а лепо замолити да оду јер су превише дуго у гостима). Ми не бисмо, као Енглези Маоре, заразили болестима за које Албанци, као најстарији балкански народ (морамо мало и да подрепашки дејствујемо) нису имуни. Албанце бисмо поштовали и имали би једнака права као и Маори на Новом Зеланду (то треба проучити).

Новозелански Маори изводе свој традиционални покрет хака (Фото: Stuff)

Али, грешна ми душа, одох ја у решавање најважнијег светског политичког питања, јер Трампу, Меркеловој, Макрону и Путину нема прече теме од „косовског питања“, уместо да преузмем пелцер новозеландске напредности, а она се налази у мноштву страних инвеститора који су га препознали као инвестиционог шампиона. Кад ми заблуди душа маштам о Новом Зеланду али, на жалост, нисам страни инвеститор. Има куче зашта да ме уједе, то није спорно, али немам тог капитала за улагање у ову бајковиту земљу удаљену од свих наших проблема.

Да се врнем на економију.

Нови Зеланд је од 2008. повећао вредност робног извоза у еврима за 64,2%, са 20,8 на 34,1 милијарди евра, али је при томе извоз у Кину повећао тачно осам пута, са 1,2 на 9,8 милијарди евра. Без Кине извоз је повећан само за 24,3%, са 19,6 на 24,3 милијарде евра. Док се код нас само прича о специјалним економским везама са Кином, Новозеланђани (64% Европљани и 16% Маори, баш као Срби и Албанци) нахранише Кину овцама и козама. Зашто то не учинимо и ми Срби заједно са Албанцима са Косова и Метохије, и са другим народима у држави Србији? Извоз Новог Зеланда у Србију повећан је 6,6 пута и ово спада, након Кине, међу највеће релативне експанзије привреде Новог Зеланда.

Табела: Макроекономија

Извоз Новог Зеланда требало би да буде инспирација политичким вођама Срба и Албанаца како се економским успесима могу решавати сви нерационални међуетнички проблеми. Уместо да се гледамо преко нишана много је лепше заједно чувати овце и продавати их Кинезима. Или се етнички специјализовати: Срби да хране свиње, Албанци овце, а говеда да буду извор зараде другим етничким мањинама.

Нови Зеланд је повећао вредност индустријског извоза само за 13,1% у претходних 11 година, са 10,1 на 11,4 милијарди евра. Пољопривредно прехрамбени извоз повећан је чак за 112,8%, са 10,7 на 22,7 милијарди евра, па је његов удео у укупном извозу повећан са 51,3% у 2008. на 66,5% у 2019.

Србија је, до 2018, незнатно брже повећала вредност индустријског извоза (за 119,1%, са 6,1 на 13,4 милијарде евра) у односу на пољопривредни (за 115,7%, са 1,3 на 2,8 милијарди). Србија је у 2018. имала за 3,5% већу вредност индустријског извоза од Новог Зеланда, али само 13,7% од његове вредности код пољопривредног извоза. Разлика у корист Новог Зеланда је тачно 20 милијарди евра код пољопривредног извоза који је скоро стопроцентно и домаћа новостворена вредност. Уколико би удружени Срби, Албанци и остали народи Србије остварили ову вредност то би повећало додату вредност за око 2.300 евра по глави становника, што би нам повећало стандард за 50%. Не морамо да засадимо целу територију конопљом, да бисмо били богати као Норвежани, довољно је да намножимо овце (и свиње) и да кренемо да их продајемо Кини, али и многим земљама којима вера брани да их хранимо прасетином.

Овце пасу на Јужном острву Новог Зеланда (Фото: Британика)

Друга табела приказује најважније производе у новозеландском извозу и већина припада пољопривредно-прехрамбеним производима. Немају свиња и свињетине међу најважнијим извозним производима, али немамо ни ми, увозимо их из Немачке, Хрватске и Шпаније. Али је зато извоз овчетине на другом месту, вредан 2,3 милијарди евра, смрзнута говедина је на петом месту и вреди 1,85 милијарди евра. Извоз ситног воћа вреди 1,4 милијарди евра, сирева 1,2, вина 1,1 милијарди, јабука пола милијарди. Млеко је најважнији извозни производ, 5 милијарди евра, а има га и за пола милијарди евра, неконцентрисаног и без додатог шећера.

Нови Зеланд извози и дрвну грађу, на једној позицији за 2 милијарде евра, а на другој за пола милијарди. Без покрајинске границе Албанци не би крали дрва у Топличком округу, то би био уносан и поштен извозно-оријентисани посао.

И тако, уколико се мисли на прави начин, Срби и Албанци би, по угледу на Европљане и Маоре на Новом Зеланду, могли да изграде блиставу и берићетну будућност. За такву будућност, кориговано за број становника, недостаје нам 20 милиона крава и 50 милиона оваца.

Стога је неопходна међународна донаторска конференција на којој би велике силе Србији, ради мирне и стабилне будућности, донирале стоку. Немачка би се “испрсила” са 2 милиона крава, Француска са 1,5 милиона, САД би донирале милион ћурки и 5 милиона оваца…

Фонд домаћих животиња у 2018.
Јединица мере
Нови Зеланд
Србија
Кошнице No 879.758 914.134
Крава Head 10.106.803 878.336
Кокошки 1000 Head 24.161 15.685
Патке 1000 Head 183 166
Гуске и морке 1000 Head 86 75
Козе Head 80.833 195.932
Коњи Head 40.525 14.973
Свиње Head 287.051 2.782.282
Овце Head 27.295.749 1.711.677
Ћурке 1000 Head 77 207

Табела: Макроекономија, за увећању табелу кликните

Опрема: Стање ствари 

(Макроекономија, 19. 2. 2020)


[1] (European 64.1%, Maori 16.5%, Chinese 4.9%, Indian 4.7%, Samoan 3.9%, Tongan 1.8%, Cook Islands Maori 1.7%, English 1.5%, Filipino 1.5%, New Zealander 1%, other 13.7% (2018 est.) note: based on the 2018 census of the usually resident population; percentages add up to more than 100% because respondents were able to identify more than one ethnic group – (CIA Factbook).



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Натегнуто – персонално, тренутком и садржајем,

    Ко је гледао Once Were Warriors (1994), сина Маора и Британке, има и тај поглед на свакодневницу Острва.

    Ова прича ауторова је детаљна, и усмерена.
    Нема (једино) жаба, тако да се нису мешале (ни са бабама).

    Слонови су и даље на свом месту. У соби. Нашој.
    Магарац у башти.

    Макро. Мало преко. И за геја католика, лепо васпитаног.
    За Хрвата је разумљиво. И кад није питан. Каже се.

    И председница Владе и председник Коморе.
    Све и све, исто. Српске.

    https://i.pinimg.com/236x/4b/53/5b/4b535b61c43fc9dbf09cf63714828bad.jpg?nii=t

    Мигрантско насељење и Европа, то смо ми видели, то је Арнаутлук у нас,

    Проклетије су прегажене као Тројанске планине. Албанија је од коју годину раније.

    Не знам како се на чешком каже „Magistra Vitae“, али
    …“господин Вацлав Дворжак, чешки режисер и интелектуалац, аутор забрањеног филма Чешке телевизије “Отето Косово”, је између осталог рекао: “Мислим да некада у будућности нешто слично чека и Косово и Метохију – исељење фашизованих Албанаца који не буду могли да докажу да су помагали Србима и другим неалбанцима у време дивљања екстремиста. Једном ће једноставно морати да спакују своје прње и оду…”

    И без Сицилије је ауторова прича, има тамо да се види и осим мафије, и прљавштине по улици,

    све, па се вратити на 10.45

    Свиђа ми се

  2. „Албанци, као најстарији балкански народ“

    Треба бити свестан да су ”најстарији” народ, али како то да прва писана реч на албанском је из 1285 и да је Албанија пуна топонима словенског извора? А да суседне земље немају топониме на албанском?

    Свиђа ми се

  3. Jedna stvar se stalno ponavlja, neshvatanje da Albanci nece autonomiju i „prava“, vec nezavisnost i trenutno imaju podrsku najvece sile na planeti (koja zabrani Indoneziji da kupi Su-35) i niza velikih sila.Dakle, pregovori Srbiji ne donose nista, osim razvlacenja vremena, da su vodjeni normalno, ali pod politikom ulaska u EU to nije moguce.

    Analogija sa Novim Zelandom je sasvim suprotna, Albanci su oteli zemlju Srbima, kao Evropljani Maorima, i sada se pregovara o manjinskim i kulturnim pravima Srba na KiM, a ne Albanaca u Srbiji.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s