Нуријел Рубини: Корона вирус – само један од негативних шокова за глобалну економију

Постаје све јасније да је ово глобална пандемија пре него епидемија која је усредсређена на Кину. И још увек не знамо колико ће још држава искусити озбиљне епидемије – по свој прилици биће их још много

Фото: Kimimasa Mayama/EPA-EFE/Shutterstock

(Financial Times, 26. 2. 2020)

Инвеститори се самозаваравају око тога колико ће озбиљна бити епидемија корона вируса. Упркос великим овонедељним распродајама на тржишту акција, тек би требало очекивати најгоре.

Све до ове недеље, реакције тржишта на вирус су биле умерене – после краткотрајног спотицања крајем јануара, америчка и светска тржишта акцијама су се опоравила и досегла нове највише вредности. Ово самозадовољство засновано је на бројним погрешним претпоставкама.

Прва је да ће епидемија бити претежно ограничена на Кину, уместо да постане пандемија. Другa, да ће бити обуздана и да ће досегнути врхунац пре краја првог квартала, чиме би се ограничила економска штета и Кини и светској економији. Треће, да ће путања раста бити у облику латиничног слова V[1], уз снажан опоравак у другом кварталу и касније. Четврто, да ће доносиоци политичких одлука – и монетарних и фискалних – рано предузети одлучне акције како би подржали економије и тржишта уколико она знатније ослабе.

Постаје све јасније да је ово глобална пандемија пре него епидемија која је усредсређена на Кину. И још увек не знамо колико ће још држава у Азији и у другим деловима света искусити озбиљне епидемије – по свој прилици биће још много таквих земаља.

Гледиште да ће економски утицај досећи врхунац пре краја првог квартала сада изгледа веома упитно. Штета по Кину је жестока, и глобални ланци снабдевања су озбиљно поремећени, у време када Кина захвата 20 одсто светског бруто друштвеног производа, не мајушних 4 одсто колико је имала у време САРС-а 2003. године. Додајте томе економске шокове великих економија попут Јапана, Јужне Кореје и Италије. Када се болест буде проширила на друга развијена тржишта и тржишта у развоју, штета ће се повећати.

Фото: Mahmoud Ajjour/Globallookpress

Глобално пословно поуздање ће такође ослабити. Прошле године, капитални трошкови компанија су пали пошто су руководиоци чекали да прођу ризици које су са собом носили америчко-кинески трговински рат и „тврди“ Брегзит. Пошто се ситуација са овим ризицима делимично рашчистила, капитални трошкови ће бити додатно одгођени због побуде да се сачека и сагледа колико ће озбиљна и распрострањена бити епидемија вируса.

Ускоро ће новински наслови умањити и поверење потрошача. Чак и у Сједињеним Државама, где је зараза за сада ограничена, дешавања се отказују и потрошачи почињу да буду склони томе да остану код куће уместо да иду напоље. Ово је умерено у односу на оно што би се десило уколико зараза заиста погоди Сједињене Држава, што је врло вероватно ако се у обзир узме дуготрајна латентност болести.

Идеја да ће графикон опоравка бити у облику слова V је бесмислица. Претпоставимо да се деси најповољнији сценарио из Златокосе[2]: да шок погоди Кину само у првом кварталу и да се болест углавном ограничи на ову државу. Ако њен извор падне за свега два одсто у првом кварталу, то је годишње померање од 8 одсто. Опоравак у облику V би стога захтевао исти раст на годишњем нивоу, што је више од 6 одсто – вредност коју су наводиле кинеске пројекције пре избијања епидемије вируса.

Претпоставити да ће се Кина опорављати по овој стопи у преостала три квартала године – што би значило годишњи раст 2020. од 4 одсто – херојски је оптимистично. Вероватније је да ће раст у облику V бити установљен по повратку на предвирусни годишњи ниво од шест одсто почев од другог квартала па на даље. У овом случају кинески раст током календарске године био би 2,5 одсто.

Упоредите и ружичасти и реалистичнији сценарио са тренутним очекивањима тржишта, која су ревидирала процене кинеског раста са 6 на 5,5 одсто, и видећете колико су инвеститори и даље у заблуди. Годишња стопа раста у распону од 2,5 до 4 одсто такође би била тежак шок по глобални раст и по друге економије.

Нуријел Рубини (Извор: Википедија)

Очекивање да ће политички фактори брзо притећи да спасавају ствар је такође промашено. Фискална политика ће реаговати веома споро, или чак и неће, узимајући у обзир политичка и друга ограничења. Централним банкама је остало мало расположивих средстава: колико додатно негативне могу бити каматне стопе Европске централне банке, Јапанске банке и других? Америчким Федералним резервама остала су свега 1,5 процентна поена слободног простора за делање. Оне ће вероватно реаговати у другом кварталу тако што ће срезати каматне стопе, што ће довести до краткорочних олакшања на тржиштима. Али ова епидемија корона вируса је пре свега негативни шок снабдевања који редукује раст и повећава цене и инфлацију, уз неке последице по агрегатну тражњу. Монетарна политика ово не може да разреши.

Очекујте, стога, привремену позитивну реакцију тржишта када централне банке сигнализирају помирљиви одговор на глобалну епидемију. Али ова реакција ће претрпети неуспех када вирус постане озбиљнији и када се економски утицај распростране на глобалном нивоу.

Епидемија корона вируса је по свој прилици само један од многих негативних шокова који ће погодити глобалну економију ове године. Други обухватају ризик од рата између Сједињених Држава и Ирана који би довео до скока цена нафте; политички хаос у Сједињеним Државама како страни супарници буду покушавали да се умешају у предстојеће изборе; и ескалацију напетости између САД и Кине. Када се све ово узме у обзир расте ризик од глобалне рецесије.

Нуријел Рубини је професор економије на Стерновој пословној школи Њујоршког универзитета. Био је виши економиста за међународне послове у Савету економских саветника у Белој кући за време администрације Била Клинтона. Радио је за Међународни монетарни фонд, Светску банку и Федералне резерве

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Прим. ММ: Опоравак у облику слова V (V-shaped recovery) је назив за врсту економске рецесије и опоравка чији графикон (различитих економских параметара) подсећа на слово V. Карактерише га брз пад као и брз и одржив опоравак. Рецесија из 1953. године у Сједињеним Државама је пример опоравка у облику V. Тада су Федералне резерве, након економског бума раних педесетих, антиципирале инфлацију па су подигле каматне стопе што је онда увело економију у рецесију. Раст је почео да се успорава у трећем кварталу 1953. године, али је до четвртог квартала 1954. године досегао стопу изнад дотадашњег тренда.

[2] Прим. ММ:Принцип Златокосе“ назван је по аналогији са бајком „Златокоса и три медведа“ у којој Златокоса проба три различите чиније каше и увиђа да јој не одговара ни врућа ни хладна, већ она која је топла таман онолико колико је потребно. Концепт „баш онолико колико је потребно“ се лако разуме и примењује у широком опсегу дисциплина као што су биологија, развојна психологија, технологија и економија. Економски „принцип Златокосе“ је она економија која обезбеђује умерени економски раст и ниску инфлацију, што даље омогућава протржишну монетарну политику.



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s