Борис Јовановић: Лудачки покрет

Шта ли се, о лудости моја, мора урадити са лудацима, па још добро организованим у лудачком покрету?

Литија из Куча на путу ка Подгорици (Фото: Владимир Павићевић)

Лудачки покрет

Сад смо још и лудаци…Организовани у лудачке покрете. Мада, чудно је како се то лудаци организују, па још стварају добро организоване покрете…

Биће, да ту није ријеч о лудацима. Биће и да ту није ријеч о лудачким покретима…а биће и да је лудило у глави првог паметара и да су му на слуђеном уму некакви лудачки покрети….

Па ко је онда луд? Ко је опичен…Лудаци у лудачком покрету или први паметар у нападу монтенегринске памети…да ли је посриједи монтенегрински излив памети у дукљанки мозак…Или смо опет криви ми, лудаци, великосрпски и руски дураци добро организовани у антицрногорске покрете…Наравно, са циљем поновног посрбљавања тек васкрслог Монтенегра у којем све умире осим бујања дукљанске шизофреније…

Раздрљени први паметар, у елементу као никада до тада, упире дугуљастим кажипрстом у лудачки покрет. У тај перфидни и злочиначки великосрпски наум удружених лудака…Сувише раздрљено, сувише бестијално, сувише ђукановићевски. Што би се рекло у великосрпским и рускословенским кулоарима: Чо’ек превазишао самог себе. И до сада је био велики, али од сада је заиста мали у свему што збори, у свему што твори…

Када би макар први паметар само зборио, можда би нешто и претекло испод његове рафалне логореичне паљбе по мрским великосрбима удруженим са бјелосвјетским Русима у страобалном лудачком покрету. Његова зборњава која мирише на провришталу памет и на нетом испуцане метке могла би се некако и поднијети…Навикли великосрби и остали лудаци на трпњу и патњу…

Но, страшно је што први паметар и збори и твори…Тако његове искричаве и великоумне ријечи пале огњеве чисте мржње по овој јадној и слуђеној, светој и вољеној државици…

Елем, шта ли, о лудости, ваља урадити са лудацима… Какве ли су паметне накане првог паметара с тим у вези? Шта ли је то наканио расрђени, разљућени и раздрљени горопадник…

Шта ли се, о лудости моја, мора урадити са лудацима, па још добро организованим у лудачком покрету?

Наравно, треба их смјестити у надлежну установу…Уколико има мјеста…А пошто је мјеста мало у маленом нам дембеланском царству, а пошто је лудака много у лудачком покрету, било би пожељно мало прориједити лудачки покрет…

Са молитвеног окупљања у Беранама (Фото: Objektiv Story)

Како ли се то, о лудости моја, постиже? Мислим на проријеђивање, јакако…

Мало ме зебе око лудог великосрпског срца кад помислим на проријеђивање моје браће лудака у лудачком покрету…

Може бити да је то условни рефлекс, генетски запис из неких јучерањих времена.

Знају нешто о тој зебњи и Јевреји и браћа Роми…

Па, ето, слути и овај лудак који толкује и браћа му лудаци у лудачком покрету.

Треба само примјенити опробане методе из блиске нам прошлости:

Најприје се добро треба расрдити и раздрљити, уколико сте поглавник, наравно…

Онда треба ушиљити дугуљасти кажипрст као копље у дежурне кривце…

Затим треба те дежурне кривце прогласити за рушитеље маленог земаљског раја, за отпад и наплавину…

Па их треба прогласити лудацима…

Па их онда оптужити за организовање лудачких покрета…

Па им треба  убити Бога…

И сваку њихову одбрану прогласити за крволочје…

И сваку њихову љубав претворити у мржњу…

И шта још фали, прије коначног рјешења… Можда бодљикава жица…

Како може литија бити лудачки покрет…Како ли лудаци могу бити браћа и земљаци…Како може мирни отпор бити кидисање и како може бити човјек онај који другом човјеку одузима право на човјековање…

Питам се у лудости својој обасјан мудрошћу у лудачком покрету…

Законско безакоње

И холокауст је спровођен по закону…

Тек да се сјетимо овог озакоњеног ужаса…

Тек да се сјетимо оне језиве синтагме- баналност зла…

Озакоњена баналност зла, како би се то по закону устврдило…

И проклета ендехазија, најужаснија наказа у историји човјечанства, је шљакала по закону…

Тек да и то споменемо…

Само што је тај закон био павелићевски закон…

Елем, Павелић је све радио по свом закону…баналност зла…неподношљива и законита лакоћа злочина…

Нацистички монструми су, дапаче, све радили по закону. По нацистичком закону. И у примјени нацистичких закона били ревносни и беспрекорно педантни. Педатно су спаљивали мученике у педантно и ревносно одржаваним високим пећима…педантерија је законито владала и у гасним коморама у којима су мученици педантно гушени…наравно, по закону, а како би друго…

Оптуженици на суђењу у Нирнбергу (Фото: Викимедија)

Педантни нацистички чиновници, вуковски речено бесрамни зликовци, само су педантно и ревносно спроводили закон. Нацистички закон, наравно…али-закон.

Сјетимо се Нирнбершког процеса и сличних процеса на којима се судило монструмима због тога што су радили по закону…

И гдје је ту кривица, питали су се крвници који су шљакали по закону, рмбачили прековремено…

Када су гадовима намицане омче на врат, њихово чуђење није престајало. Њихова увријеђеност није јењавала. Како је могуће да неко буде кажњен само због тога што је радио по закону. Прековремено. Без наплате законитог прековременог рада…

По закону су рецимо летјеле главе невинима. У оним давним законитим временима.

По закону, рецимо, још увијек каменују прељубнице. У овим дражесним садашњим временима…

По закону су кидали носеве, уши или су законито ископавали очи због срамотне ријечи или забрањеног погледа.па ваљда су и ломаче потпаљиване по неприкосновеним законима… У не тако давним, а потпуно законитим временима…

Највише зла је урађено по закону…

По зликовачком члану том и том…

По бестијалном параграфу-том и том…

У име наопаких законодаваца-тих и тих…

Сјетимо се само црвеног законитог терора и црвених џелата који су се држали закона као пијани плота…па у једној ручици законик, а у другој-кама…

И сјетимо се разних црних терора који су били препознатљиви по закону…

Дакле, у чему је проблем?

У примјени закона или у наопаком закону…биће да је посриједи и једно и друго…

Примјена наопаког закона…

Када наопаки створови сроче наопаки закон, обављена је већина наопаког посла. Веома је лако међу наопакима наћи оне наопакије који ће ревносно трудбенички примјењивати наопаки закон…

На примјер, Закон о слободи вјероисповијести…Или сличне наопаке законе…

Сјетимо се , рецимо референдумског закона…

Или закона о немуштом језику…

Све је било по закону, јер закон не подразумијева истину…

Истина није ни важна за наопаки закон…За примјену наопаког закона најважнија је наопака законитост.

Зато се на закон највише и позивају они разбојници који су све урадили мимо Божијих и људских закона.

Зато закон и није важан у земљи безакоња у којој свако безакоње правом силе постаје закон…

Ваљда је лакше мученику кад га убију и обешчасте по закону, без кривице. Или му је теже…У томе је та законска цака…

По закону су кидали носеве, уши или су законито ископавали очи због срамотне ријечи или забрањеног погледа.па ваљда су и ломаче потпаљиване по неприкосновеним законима… У не тако давним, а потпуно законитим временима…

Највише зла је урађено по закону…

По зликовачком члану том и том…

По бестијалном параграфу-том и том…

У име наопаких законодаваца-тих и тих…

Сјетимо се само црвеног законитог терора и црвених џелата који су се држали закона као пијани плота…па у једној ручици законик, а у другој-кама…

Сцена из филма Три (1965) Александра Петровића (Фото: Снимак екрана са Јутјуба)

И сјетимо се разних црних терора који су били препознатљиви по закону…

Дакле, у чему је проблем?

У примјени закона или у наопаком закону…биће да је посриједи и једно и друго…

Примјена наопаког закона…

Када наопаки створови сроче наопаки закон, обављена је већина наопаког посла. Веома је лако међу наопакима наћи оне наопакије који ће ревносно трудбенички примјењивати наопаки закон…

На примјер, Закон о слободи вјероисповијести…Или сличне наопаке законе…

Сјетимо се , рецимо референдумског закона…

Или закона о немуштом језику…

Све је било по закону, јер закон не подразумијева истину…

Истина није ни важна за наопаки закон…За примјену наопаког закона најважнија је наопака законитост.

Зато се на закон највише и позивају они разбојници који су све урадили мимо Божијих и људских закона.

Зато закон и није важан у земљи безакоња у којој свако безакоње правом силе постаје закон…

Ваљда је лакше мученику кад га убију и обешчасте по закону, без кривице. Или му је теже…У томе је та законска цака…

Опрема: Стање ствари

Колумне су објављене и на сајту Феномени.ме



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар