Владан Ивковић: Матица подијељена у три државе нема мајчински однос према расијању

Шести учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је Владан Ивковић (Њу Џерзи, САД)

Дизајн: Небојша Ћосић

Уместо увода

После успешно одржаног састанка СТАЊЕ СТВАРИ УЖИВО 2 на тему „Матица и расејање – како повратити изгубљено поверење“, одлучили смо да покренемо други округли сто (први је био „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“) на тему „Матица и расејање – како даље“.

Обратили смо се низу успешних појединаца, како у матици тако и у расејању, са молбом да одговоре на следећа два питања: 1. Како оцењујете тренутни однос матице и дијаспоре? Шта је најслабија карика у том односу? 2. Шта урадити да се сарадња матице и дијаспоре унапреди?

Уверени смо да производ ове „мисаоне фабрике“ неће бити само прецизна анализа стања ствари, већ и конкретна акција.

Владан Ивковић (Фото: Лична архива)

Владан Ивковић живи у Сједињеним Америчким Државама од 1997. године. Факултет политичких наука и постдипломске студије је завршио у Њујорку, а професионално се бавио телевизијском продукцијом и синдикалним организовањем и образовањем. Годинама је активан у српској заједници Њујорка и Њу Џерзија. Објављује на блогу Србист.

Како оцењујете тренутни однос матице и дијаспоре? Шта је најслабија карика у том односу?

Културно-емотивни однос српског расијања према матици као отаџбини је у скоро свим исељеничким категоријама доста снажан, али матица подијељена у три државе нема мајчински однос према расијању, нити оперативно-стратешки има разрађен приступ оним исељеничким круговима у САД који су конкретно заинтересовани за политички живот Србије, Српске и Црне Горе. Матица је политички окупирана, те не истиче своју српску вољу ни у одбрану народа који је у њој остао, а камоли оног дијела који се раселио.

Шта урадити да се сарадња матице и дијаспоре унапреди?

Расијање у Сјеверној Америци, о којем једино могу да говорим, идентитетски je разноврсно и често менталитетски противрјечно да би се у кључној мјери организовало у неки одржив политички подухват који би служио на ползу отаџбини. Сто педесет година Срби долазе у Америку и измијењала су се и американизовала покољења Срба која су оставила отаџбину у врло различитим историјским тренуцима и политичким околностима. Немају исте погледе на српске потребе лички потомци питсбуршких ливаца челика, којима је Србија нека комунистичка Југославија у којој никад нису живјели, и прогнаници из Босне или Далмације с краја деведесетих. Основно је питање шта матица и расијање очекују једно од другога, а док се интереси не одреде и ускладе и док се не успоставе представничка тијела на обје стране која дјелују према договореним интересима, свака дугорочнија и обухватнија сарадња ће бити онемогућена. Дакле, што се тиче расијања у Сјеверној Америци, то је сад свијет за себе, и као такав, треба да уређује своје политичке, културне и економске институције које би учествовале у одржању Српства у туђини, али и у јачању капацитета за ослобађање матице из авнојевских и глобалистичких букагија, што би, између осталог створило услове за повратак у матицу оних исељеника који ка томе стреме.

Прочитајте још

Погледајте још

 



Категорије:Лаки одговори на тешка питања

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s