ЦИНС: Ваздух у Србији опасан годинама

Из извештаја се види да је загађеност у подручјима око 13 градова у земљи варирала у периоду 2016-2018, али је на највећем броју места све време била на високом нивоу

Смог у Булевару Деспота Стефана у Београду (Фото: Нова Економија)

Од почетка године у Србији је ваздух свакодневно загађен PM10 честицама опасним по здравље – само у Београду за дисање је досад било добро свега три дана јануара. ЦИНС-ово истраживање показује да је ово само екстреман случај загађења које је последњих година далеко од дозвољеног.

Фотографије магле која је прекрила читаво београдско насеље Видиковац стварајући илузију да зграде извиру из белог облака уз натпис „Видиковац ни на небу ни на земљи” 3. јануара шириле су се друштвеним мрежама, скрећући пажњу на загађеност ваздуха. На само десетак километара, у центру Београда, људи и дрвеће једва су се назирали, а ове слике уз помпезне наслове брзо су се нашле и у медијима.

Црвено упозорење о штетном ваздуху појавило се на мобилној апликацији Ер Вижуал, која у реалном времену приказује ниво загађености свуда у свету, а слично је показао и сајт Градског завода за јавно здравље – БЕОЕКО који такође мери квалитет ваздуха. Из Завода су за Вечерње новости рекли да је ситуација уобичајена за ово доба године, али су грађанима препоручили да ограниче боравак на отвореном.

Тог дана је у централној београдској општини Стари град концентрација PM10 била скоро три пута већа од дозвољене – 141 микрограма по метру кубном, показују подаци Агенције за заштиту животне средине (СЕПА), овлашћене да мери квалитет ваздуха у Србији. Тренд се наставио и дневне дозвољене количине ПМ10 у Београду у прве три недеље јануара нису прекорачене само три дана.

Видиковац у измаглици (Фото: Твитер профил Не давимо Београд)

PM10 је мешавина прашине, чађи и тешких метала, којих у току дана у просеку не сме да буде више од 50 микрограма по метру кубном. Честица је толико мала да долази до најситнијих делова плућа и изазива дисајна и срчана обољења.

Мирјана Перишић, истраживачица Института за физику која се у више научних радова бавила овим честицама у разговору за ЦИНС је објаснила да се загађеност не мења, већ је грађани више осећају услед промене климе – топлије је, нема кошаве, кише ни снега. Она додаје да је цео Балкан интензивније загађен, између осталог јер су „десет термоелектрана које највише загађују ваздух у Европи позициониране код нас“.

Са проблемом високог нивоа ПМ10 се суочавају и мештани Косјерића, где је од почетка 2020. највише измерено 278 µг/м3, односно пет и по пута више од дозвољене вредности. Грађани Ваљева били су изложени 206,6 µг/м3, док је у Смедереву забележено 185 µг/м3 ове честице.

Слична ситуација је и у другим градовима Србије, а све изнад 75 микрограма по метру кубном СЕПА сврстава у „јако загађен“ ваздух. Такво загађење се осећа кроз пецкање у грлу, кашаљ или компликације већ постојећих болести, објашњава Владимир Ђурђевић, професор на Факултету за физику.

Пулмолог Татјана Радосављевић објашњава да ћемо тек за десетак година знати шта су ови дани учинили за здравље људи:

„Ви нећете изаћи сад на улицу, моментално изгубити свест и умрети, али аерозагађење је појава која током година доводи до врло озбиљних болести, како плућних, тако кардиоваскуларних, неуролошких и осталих“.

Загађење је хронични проблем

Према подацима СЕПА-е, до прекорачења PM10 је долазило и последњих месеци 2019. у Београду, Обреновцу, Косјерићу, Бору, Смедереву, Нишу, Ваљеву, Беочину и Новом Саду. У децембру 2019. Београд је најмање сваки трећи дан био загађен овим честицама.

Нивои већи од дозвољених измерени су од октобра до краја 2019. и за друге штетне материје попут азот-диоксида (NО2) и сумпор-диоксида (SО2), које доводе до учесталог кашља, осећаја гушења и надражаја ждрела, но знатно мање – прекомеран NО2 је измерен у Београду и Ужицу, а SО2 само у Бору.

Ипак, иако тек у последње време у жижи пажње, проблем са загађењем у Србији постоји месецима па и годинама, показују подаци које је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) анализирао.

Аерозагађење у Ваљеву

Док СЕПА тек треба да изађе са комплетним подацима за 2019. годину, ЦИНС је упоредио податке из 2018. и ранијих година.

Годишње вредности PM10 су 2018. биле изнад прописаних на свим мерним местима, и то више од 35 дана колико је дозвољено. Мештани Смедерева су скоро пет месеци провели у великом загађењу, становници Сремске Митровице скоро четири месеца, а Ваљевци укупно 170 дана, односно скоро сваки други дан. У 2017. загађење је забележено на две трећине станица.

Количина NО2 била је изнад дозвољене у 2018. у Ужицу и Београду, док је годишња вредност SО2 измерена у границама нормале. На дневном нивоу, ипак, прекорачења SО2 било је у Бору и Београду, показује извештај СЕПА-е.

Из извештаја се види да је загађеност у подручјима око 13 градова у земљи варирала у периоду 2016-2018, али је на највећем броју места све време била на високом нивоу.

Треба, међутим, имати у виду да 19 од 33 мерне станице у оквиру мреже СЕПА и даље не бележе концентрацију PM10, а Агенција у једном од својих извештаја наводи да је вишегодишњи проблем одржавања опреме утицао на анализу квалитета ваздуха. Тако се Ниш због недовољног мерења концентрације PM10 води као незагађен у 2018.

Владимир Ђурђевић, професор на Факултету за физику, за ЦИНС објашњава да прекорачења годишњих граничних вредности значе да имамо хронични проблем и објашњава да би извештаји Агенције можда показивали и горе стање када би све станице мериле загађеност свих штетних материја, нарочито PM10 и PM2.5.

Који су проблеми у раду са мерним станицама ЦИНС ће објавити ускоро у новом истраживању.

Фискални савет: ЕПС највећи загађивач

Производња електричне и топлотне енергије, индивидуална ложишта и индустрија највећи су узрочници вишка PM10, азотних и сумпорних оксида у ваздуху током 2018. године, показују подаци СЕПА-е.

Фото: Н1

Иако Србија годинама субвенционише обновљиве изворе енергије попут малих хидроелектрана, како би са угља прешла на зелену енергију, и даље даје милионе за постројења на угаљ па се готово 70% енергије производи сагоревањем лигнита у ЕПС-овим термоелектранама Никола Тесла (ТЕНТ) и Костолац.

Ова постројења производе огромне количине материја које загађују ваздух, наводи Фискални савет, независни државни орган који, између осталог, анализира трошење буџетског новца, у извештају за 2018. и због тога сврстава ЕПС у највећег загађивача ваздуха, земљишта и река.

Термоелектрана Костолац емитовала је 2018. три пута више тона SО2, а ТЕНТ готово четири пута више тона SО2 него што је предвиђено да укупно емитује свих 12 постројења обухваћених Националном планом за смањење емисија (NERP), саопштила је крајем 2019. невладина организација Регионални институт за обновљиве изворе енергије и животну средину (РЕРИ).

NERP је замишљен као прелазно решење за смањење емисије штетних материја за земље чланице Енергетске заједнице, попут Србије, које још нису спремне да примене строге критеријуме Директиве о великим ложиштима. Србија је требало да почне са применом NERP-а у 2018, међутим, Енергетска заједница наводи да Србија то није учинила, што је Министарство енергетике демантовало за недељник Време.

ЦИНС је раније анализирао присуство штетних материја у четири насеља око костолачке термоелектране због којих сваки четврти дан у Костолцу није био за дисање. Према писању Вечерњих новости, баш ту, на копу Дрмно, почетком године завршен је рударски систем вредан 98 милиона долара који ће омогућити да се уместо девет ископава 12 милиона тона угља годишње.

Ваљево предњачи у загађењу и његовим последицама

Грађани Ваљева најчешће су били изложени штетном утицају PM 10 честица у 2018. – укупно 170 дана, односно скоро сваки други дан. Концентрација је појединих дана била и 11 пута веће од дозвољене.

За Ваљевце то није изненађење. Овај град се из године у годину налази на листи најзагађенијих у Србији.

Смештен на западу земље, са више од 86 хиљада становника, Ваљево је центар Колубарског округа. У њему живи више од половине становништва овог краја. Према подацима локалног дома здравља, Ваљевци највише оболевају од болести крвотока.

Графикон: ЦИНС

Ове болести су толико доминантне у Колубарском округу да су биле узрок смрти две трећине умрлих у 2018. години, док су болести система за дисање биле узрок смрти сваке 17. особе, чиме су се нашле на трећем месту по смртности, показује још увек необјављени извештај о здравственом стању становништва Завода за јавно здравље Ваљево у који је ЦИНС имао увид. Тиме се наставио тренд од претходних година.

Код предшколске и школске деце Колубарског округа, међутим, ове болести су биле прве на листи најчешћих – скоро 40 одсто код предшколске и 30 одсто код школске деце.

Дина Ђорђевић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(ЦИНС, 22. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s