Дарко Ристов Ђого: Шта (ни)је митрополит Амфилохије рекао

Јуче су сви пренијели да је Митрополит рекао да је Митрополија већ аутономна, као и било која друга епархија Православне Цркве. Овдје, међутим, може доћи до једне важне забуне

Митрополит Амфилохије, Јовандан 2020. (Фото: Митрополија Црногорско-приморска)

Јуче, на Јовањдан, појавила се једна агенцијска вијест коју су, нажалост, у Републици Српској пренијели и битнији медији (РТРС, АТВ), а за коју се касније испоставило да је у питању спин (злонамјерно искривљивање чињеница или ријечи). Касније се испоставило да никакве изјаве за Стандард.ме није било већ да је исјечена и сервирана Митрополитова изјава доступна на Острог.тв. Како су неке нејасноће, можда, ипак остале, а као неко ко се активно бори за јединство и очување наше светосавске Цркве у Црној Гори и свугдје, мислим да би добро било да ипак појаснимо неке детаље који могу бити нејасни.

Аутономија – шта је то?

Јуче су сви пренијели дa је Митрополит рекао да је Митрополија већ аутономна, као и било која друга епархија Православне Цркве. Овдје, међутим, може доћи до једне важне забуне.

Наиме, иако наш народ и СПЦ замишља као малу копију Римокатоличке цркве, она то није јер патријарх није папа. Патријарх је, како је то одувијек било међу древним Црквама, „први међу једнакима” са свим осталим епископима СПЦ. Он предсједава САСабором и САСинодом и осталим тијелима наше српске Патријаршије, али патријарх није „изнад” било ког тијела и епископа. У том смислу, патријарх, рецимо, не само да не може јер га то не занима, већ није ни овлаштен да поставља и разрјешава свештенике било гдје осим у Београду чији је епископ. Свештенство у Бања Луци брига је Еп. Јефрема, у Сиднеју Еп. Силуана, у Никшићу Еп. Јоаникија. У том смислу је свака епархија „самостална”.

Међутим, ријеч „аутономија” има друго значење. Она представља један облик црквене самоуправе у којој више епархија има међусобно успостављена тијела и неки облик додатне самосталности у односу на заједничке службе. Да употријебим једну политичку фразу: аутономија је више од оне свеопште самосталности епархија, мање од аутокефалије. Такве су Украјинска Православна Црква у оквиру РПЦ МП или Православна Охридска Архиепископија у оквиру СПЦ.

Зато сматрам да је кључ у ономе што је Митрополит на почетку заустио да каже: „Ма каква аутономија!” Као и да је касније појашњење о томе да су све епархије „аутономне” помало нес(п)ретно јер народ углавном не разумије о каквој врсти аутономије се ради, а овако се изјава може користити за потребе спиновања. Аутономију нико није тражио, нити би имало смисла да једна од 9 светосавских епархија СПЦ, основаних његовом руком, тражи неку додатну независност од остатка Тијела.

Зашто су Београд и Цетиње исто, уједно и једно

Вриједна је и добра изјава Митрополита да су Београд и Цетиње исто (а ја бих додао и Једно), у свјетлу непрекидне кампање и инсинуирања да ће се проблем рјешавати некаквим црквеним сепаратизмом. (То је, уосталом, био и смисао питања о „аутономији” и зато се мора одлучно негирати таква инсинуација, без мистификација).

Као што знамо, САСинод је имао ванредно засједање на које су позвана и Господа епископи чије епархије се налазе у Црној Гори. Знамо да је питање размотрено и да није одлучено да се сазива ванредни САСабор. То је битна информација о томе како је САСинод форматизовао тренутно стање. Ако би неко мене питао (а, наравно, не пита ме), осјећам да би добро било да се сазове САСабор, уметне прозба „за браћу нашу која у Црној Гори бране светиње наше, Господу се помолимо”, уведе параклис Пресветој Богородици у све Цркве. То је оно што и лично можемо. Као што рекох, ја не одлучујем о томе.

Дакле, очигледно је да се ствар тренутно форматизује као ванредна, али локална. Сходно томе, сасвим је нормално да се њоме баве Цетиње, Беране, Требиње итд. Информација која се пласира о неповјерењу између Београда и Цетиња мора се одбацити и одбацивати са обје стране, и из Београда и са Цетиња, Берана итд. Јер они су исто и Једно.

Када, ако Бог да, коначно се цијела наша Црква пробуди онако како се пробудила у Црној Гори, даће Бог да се укључимо сви у правна и остала формулисања.

Битно је да је истакнуто да никаквих преговора не смије бити док се ово Безакоње о ропству Цркве не укине.

Опрема: Стање ствари

(Митрополија црногорско-приморска, 21. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Поверење, поверење и само поверење…

    Свиђа ми се

  2. „Битно је да је истакнуто да никаквих преговора не смије бити док се ово Безакоње о ропству Цркве не укине.“
    Ово је основна, ако не и једина вредна порука, у Вашој апологији (изјава) митрополита Амфилохија. Бојим се да ће Вас демантовати догађаји који су у току и који следе.
    Од 2007. или 2008. митрополит Амфилохије се, самозвано, без одлуке САСинода/Са сабора назива „архиепископом“ а Митрополија на званичној интернет страници нема ознаку припадности СПЦ.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s