Никола Варагић: Да ли ће се у правосуђу десити побуна?

Да ли ће икада српско правосуђе показати независност и етичност у свом раду? Да ли ће решити бар један озбиљан случај?

Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)

Универзитет у Београду је делимично повратио углед донетом одлуком да се поништи докторат министра финансија. То је недовољно да се за београдски универзитет тврди да има кредибилитет, али даје наду да ће се исправити аномалије које су настајале годинама.

На државним факултетима није много боље стање, него на приватним. Постоји десетине ако не и стотине случајева, попут случаја доктората министра финансија и афере „Индекс“. Прво треба средити државне универзитете, што се тиче увођења стандарда и борбе против корупције. Сигуран сам да ће се већина приватних факултета угасити оног тренутка када држава реши да казни сваког ко продаје и купује испите и дипломе. После тога, могу да настану нови приватни универзитети, али са највишим научним и етичким стандардима и великим бројем донатора, који ће давати стипендије најбољим студентима.

У правосуђу нема ничег сличног. Запослени у правосуђу никад нису показали независност у свом раду. Зато се министар финансија жалио суду због одлуке Универзитета у Београду да поништи његов докторат стечен на ФОН-у.

Да ли ће икада српско правосуђе показати независност и етичност у свом раду? Да ли ће решити бар један озбиљан случај, као што је то урадио београдски универзитет у случају министра финансија? И да ли заиста могу да буду независни у свом раду, не само што се тиче утицаја режима или власти, него и опозиције и страних амбасада? Јер, да ли је судија независан ако се побуни против власти, тако што ће прихватити заштиту неке јаче силе, која ће када дође на власт, радити исто што и претходна власт, и омогућити том судији да буде на вишем положају и веће привилегије? (То је тест и за Универзитет у Београду.)

Заменик републичког тужиоца Горан Илић недавно је као „велики проблем истакао однос грађана према независним институцијама“, тј. као суштински проблем то да у Србији „не постоје ни елементарне претпоставке уназад неколико година и данас“ да држава „може да гони некога ко је повезан са овом или неком другом влашћу… и кад бих могао да утичем на некога – мењао бих српско друштво!“. Заменик републичког тужиоца Горан Илић велики проблем види у односу грађана према правосуђу, а изгледа да не види велики проблем у раду запослених у правосуђу; он би да мења цело друштво само да се не мењају тужиоци и судије. Према мом мишљењу, у овом тренутку највећи проблем је рад (тачније, нерад) републичког јавног тужиоца Загорке Доловац. Госпођа Доловац треба да служи као пример како републички јавни тужилац не треба да ради, тј. да се више никад не догоди да у српском правосуђу неко као што је она обавља ту функцију (после 10 година проведених на тој функцији, грађани Србије не знају да постоји, или како се зове, републички јавни тужилац, зато што Загорка Доловац буквално ништа није радила у држави у којој цветају криминал и корупција). Да ли то смета заменику републичког тужиоца Горану Илићу? Шта је већи проблем, рад правосуђа или шта грађани мисле о правосуђу? Зашто то мисле?

Горан Илић (Фото: Данас)

Изгледа као да то смета једино судији Апелационог суда Миодрагу Мајићу. Судија Мајић је у децембру изјавио да ће се „у правосуђу десити побуна“? Судија Миодраг Мајић је тада истакао да се „прибојава се да ће то захтевати лична херојства. Јер, да би се на било који начин извршио покушај промене власти, мислим да ће морати да се појави, пре или касније, једно, двоје, троје, које ће да кажу: Доста је, ја ово више нећу да трпим. Не могу очекивати да ће неки тужилац да искочи и сам поведе нешто од ових предмета Kрушик, Савамала… то је бесмислено јер постоји неко ко је изнад и има могућност да то формално заустави. Нама је потребан неко ко ће рећи: Ја сам заустављен у овом, ко ће рећи мени није омогућено да ово урадим, који ће изаћи и рећи да је намештен други уместо њега зато што се у тог другог има поверење… И зато се враћам на оно што сам рекао пре пар година (због чега сам развлачен у таблоидима), да ће се у правосуђу десити побуна… Мораће да крену жртве и неће се ово десити тако што ће сви очувати посао у тужилаштву и у суду. Нешто ће морати да се промени у систему ако уопште размишљамо о томе да једнога дана добијемо не независно тужилаштво (велике су то речи), али макар нешто мало боље од ове потпуне блокада коју имамо“.

Крајем децембра, судија Мајић је изјавио да је „чињеница да све већи број грађана, схватајући да не може да оствари неке ствари преко институција, разумејући их као блокиране, размишља да преузме правду у своје руке“. Да се не догоди да грађани преузму правду у своје руке, морају хитно да се догоде промене у правосуђу. Траже се они који ће изаћи и рећи „мени није омогућено да ово урадим“, тј. спремни да се жртвују, а не они који са стране то гледају и говоре да су такви потребни и чекају да неко други дигне побуну и започне промене. Да ли постоје такви у правосуђу?

Судија Миодраг Мајић (Фото: Би-би-си на српском)

Ако се то догоди, много људи ће изгубити посао у тужилаштву и суду. Ко је и како радио, најбоље знају тужиоци и судије, јер не задржавају се неки предмети само зато што је неки политичар назвао телефоном неког судију или тужиоца, него зато што и судије и тужиоци то раде због личних интереса. Са друге стране, ако је стање у правосуђу боље него што ја или већина грађана мисли, онда, зашто је проблем да неки тужилац искочи и поведе неки велики предмет, зар неће на његовој страни да буде већина тужилаца и судије? Како може да буде смењен ако су колеге уз њега, тј. ако колеге неће да га смене или неће да преузму његов предмет? Да ли је то најбољи начин да се промени друштво, тј. однос грађана према правосуђу и законима?

Да ли су судије и тужиоци највеће кукавице у држави? Нека поштене судије, ако их има, иступе храбро и спремни на жртву, као новинар (и бивши полицајац) Милан Јовановић, или радник Крушика Александар Обрадовић, па ће видети колику ће подршку грађана имати. Али, они то не показују ни у малим случајевима који не занимају највишу извршну власт. Дакле, никад нису показали храброст („лично херојство“). Поред тога, за разлику од обичних грађана и усамљених појединаца, судије и тужиоци, ако су сложни, могу лако да се одбране, и да нико од њих не поднесе ни приближно тако велику жртву, као кад се неки обични грађанин нађе на мети система или државе (неке гране власти, између осталог, и на мети корумпираних судија и тужиоца који делују као организоване криминалне групе).

Загорка Доловац (Фото: Истиномер)

За почетак, ако је случај убиства судије Небојше Симеуновића, вашег колеге чији предмет 8 година стоји у вашим фиокама, превише тежак, као и случајеви спорних приватизација, решите неки мањи случај, попут случаја „Контраст“. Да ли ће се судија Мајић и тужилац Илић огласити због случаја „Контраст“? Шта ће урадити поводом тужбе родитеља против запослених у правосуђу? Погледајте шта кажу родитељи погинуле деце о раду правосуђа, па сами просудите да ли је већи проблем у друштву (грађанима) или у (не)раду запослених у правосуђу и полицији. Оваквих примера има превише, ово је само један од њих:

Конференција за медије удружења грађана Истина – Тамарини закони:



Categories: Разномислије

Tags: , , , , , , ,

7 replies

  1. Ni ja do nedavno nisam znao ko je javni tuzilac ni kako se zove, ali vec dugo tvrdim da je to institucija koju je trebalo napasti.Stvari se bar malo (iako ne mnogo) mogu ispraviti upornim pritiskom na svakog javnog tuzioca, stavljanjem pod lupu javnosti i stalnim preispitivanjem njegovog rada. Za pocetak, organizovati proteste iskljucivo zbog nje, i traziti smenu.

  2. Niste pazljivo procitali intervju Ilica u dnevnom listu “Politika” objavljen 6.1.2020. godine. Tom prilikom je izrekao veoma ostru kritiku na racun Dolovac .

  3. @Svetlana

    Хвала, истина је да нисам ни читао тај интервју од 6. јануара, сад сам то видео, јер сам, у суштини, овај текст написао пре тог интервуја, негде почетком јануара, након што сам у децембру прочитао изјаве Илића и Мајића у Данас-у. Драго ми је да је Илић критиковао Доловац, као да је знао шта пишем 🙂

  4. Варагићу, судија Мајић је амерички човек. Не избија из америчке амбасаде, не скида се са Н1. Човек је буквално 100% амерички ****. Уђи му на твитер и након два минута ће ти све бити јасно.

  5. Tекст је промишљен и добронамеран, поготово у делу који се односи на то да је независно и ефикасно правосуђе, лек за многе ствари. Али независност је скупа работа од које боли глава и не односи се само на извршну власт, него и не странце. Примера ради, иако то суштински и не утиче толико на независност правосуђа, чињеница јесте да скоро сваку обуку у нашем правосудном систему финансирају USAID, GIZ или друге агенције страних земаља (понављам, то само по себи није лоше, врло често је и неопходно, јер неће нико други).

    Али ми текст није претерано практичан, односно имам утисак да аутор о овој теми није разговарао ни са једним тужиоцем/замеником јавног тужиоца, односно судијом. Извињавам се аутору ако грешим.

    Што се тиче Универзитета у Београду, мерење квалитета његовог рада је вишеслојно. У делу који се тиче интегритета и независности, јесте да је битна одлука у вези са докторатом Синише Малог, али ништа мање није битна одлука која треба бити донета у случају Данице Поповић (која је по мени један од пиона западне дубоке државе која овде ведри и облачи).
    https://www.nedeljnik.rs/vise-od-stotinu-profesora-uputilo-otvoreno-pismo-zbog-tabloidnih-napada-na-profesorku-danicu-popovic-ovo-nanosi-stetu-srpskom-drustvu-i-njegovom-ugledu-u-svetu/

  6. @Марко

    Зато сам написао:

    ,,И да ли заиста могу да буду независни у свом раду, не само што се тиче утицаја режима или власти, него и опозиције и страних амбасада? Јер, да ли је судија независан ако се побуни против власти, тако што ће прихватити заштиту неке јаче силе…“

  7. То је последње место где ће се десити побуна. Ти људи су врло пажљиво селектирани да служе систему, и ништа се неће променити у том смислу. Оно што се може десити је македонски сценарио, дакле кад је Американцима досадио Груевски, потегли су „на дугме“ своје људе у тужилаштву да подигну оптужнице против њега, врло брзо је спроведен државни удар и скинули су га с власти. Али то није промена система, већ само рокада унутар истог.

Оставите коментар