Јован Пејин: Јасеновац у српској историји

Дванаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је историчар и архивиста Јован Пејин. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

Уместо увода

С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре.

Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити у личне полемике и надгорњавања, него ће високо држати заставу начелности и свесрпског интереса, подсећајући на основну чињеницу: Великомученички Јасеновац не треба да нас раздваја, него да нас, у Христу и Небеској Србији, спаја.

Јован Пејин: Јасеновац у српској историји

Срби као народ имају Косовски завет Светог кнеза Лазара, који их је заветовао Богородици да бране државу, да се обнове и умноже. Завет Светог кнеза ушао је у свест народа као легенда траје и трајаће.

Јасеновац, систем логора, а не бојно поље, нема завет али је ушао у свест српског народа као легенда и зато заслужује посебан коментар и анализу. Оставио је тешке последице у свести прекодринских Срба, али и у Србији, макар да је био скриван од јавности домаће и стране, и то скриван од стране кроатокомунистичког режима. Данас Срба има мање за око три милиона, а узрок је геноцид Хрвата као народа предвођених Црквом у Хрвата у њиховој ратној држави НДХ настале као израз њихове „повијесне тежње“. Скрива се и даље истина са чињеницама да је извршен геноцид над Србима и да је систем логора Јасеновац био изграђен и намењен реченој намери. Цинично се тврди да су у логору, намењеном уништавању Срба, страдали комунисти антифашисти Хрвати, муслимани, Јевреји, Роми, Цигани и Срби. Истина се крије и речју „антифашиста“, а убијено је око 700 000 људи, жена и деце, према немачким изворима. Намеће се питање да ли су Срби по рођењу антифашисти (заједно са женама и децом!) или реч „антифашиста“ служи као поштапалица у скривању злочина које је трајало седам деценија.

Скривање злочина био је део програма „братства-јединства“ свих народа и народности јединствене КПЈ/СКЈ а основа је у кукумавачкој халуцинацији кроатокомуниста блиских франковцима о славној хрватској прошлости која је одузела памет Хрвата револуционара почев од генсека КП Хрватске Андрије Хебранга, његовог наследника од 1944. године Владимира Бакарића, Ива Крајачића Стеве који је заузео став да сваки помен злочина Хрвата над Србима представља увреду за хрватски народ, до генсека КП Југославије Јосипа Броза Тита и послушних анационалних српских комуниста који су прихватили национални програм Партије без резерве, онако како је срочен на Дрезденском конгресу новембра 1928. године.

Јован Пејин (Извор: Снимак екрана/Балкан инфо)

Због прикривања злочина над српским народом у 20. веку централно место дешавања, Јасеновац је остао по страни.

Злочин који се десио у НДХ 1941-1945, над Србима, чија је „најсјајнија звезда“ Јасеновац, прикриван је злочинима Вермахта у Крагујевцу, Краљеву, Мачви 1941, затим хонведа и немзетера у Чуругу, Мошорину, Шајкашкој и Новом Саду 1942, а затим стрељањима на Бубњу код Ниша и Чачалици код Пожаревца, а посебно инцидентним злочинима одмазде четника над комунистима по Србији, Црној Гори, док у Босни и Херцеговини и Далмацији над усташама и комунистима.

Данас, седам деценија од завршетка Другог светског рата, Јасеновац је мутно сећање у свести српског народа, а Камени цвет на месту уништеног логора је симбол антифашизма Хрватске а не злочина над Србима, Јеврејима и Циганима. Злочин у Јасеновцу, систему логора за Србе, који је парадигма геноцида извршеног над српским народом је и даље прикривен и није продро довољно у свест домаћој и светској јавности као Аушвиц.

Срби су изгубили време да утврде чињенице о претрпљеном геноциду од Хрвата као народа и тек почетком 21. века почели да истражују питање Јасеновца и злочина у НДХ на окупираним српским територијама. Покретач-провокатор овог процеса је први председник обновљене кроатонацистичке Републике Хрватске генерал Фрањо Туђман, лажов и плагијатор, историчар негатор србоцида и холокауста у НДХ. Од велике помоћи у покретању питању Јасеновца и србоцида је и Црква у Хрвата која је покушала да туробног светог Крампуса, надбискупа геноцида др Алојзија Степинца прогласи за свеца и овим актом легализује злочин у НДХ над Србима а посебно у Јасеновцу, једином логору смрти изван Трећег rајха о којем непросвећен и примитиван народ у Хрватској пева песму „Јасеновац и Градишка стара“ уз помен „Максових месара“, хероја клања људи.

Несуђени светац Степинац са својим поглавником Павелићем

Јасеновац у српској историји је још увек неоткривен; да би се открио и утврдио његов смисао, треба неговати Косовску заветну мисао обнове државе и народа помоћу чијег духовног смисла ћемо утврдити размере србоцида.

Владимир Димитријевић

Прочитајте још



Категорије:Лаки одговори на тешка питања

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Извесни „српски“ манипулатори, кроатофили, „историчари“ и равизионисти намерно умањују србске жртве у Југославији за време Другог светског рата, када говоре или пишу о том осетљивом питању. Нормалније је веровати југословенским службеним подацима о људским жртвама, него неаргументованим тзв. „српским“ кроатофилским „историчарима“ манипулаторима, који свесно раде на рехабилитацији окупатора и њихових сателита.

    У овом контексту указали бисмо на књигу Слободана Нешовића, коју је објавио под насловом „Велика тројица очи у очи“, где између осталог стоји:

    „Највећи тоталитарни рат у историји човечанства (1. IХ 1939 – 2. IХ 1945) стајао је, према једној немачкој статистици, укупно 55, 472.400 људских жртава. Од тога СССР је имао укупно 20,600.000, В. Британија 388,000, САД 229.000, Пољска 4,300.000, Југославија 1,706.000 а Француска 201.586 жртава. Од сила Осовине Немачка је у рату изгубила 6,550.000, Јапан 1,270.000, Италија 410.000, Мађарска 358.000 и Бугарска 20.000 људи. Итд. У отаџбинском рату пао је сваки десети грађанин СССР, В. Британија је жртвовала за победу сваког 130-тог становника, а САД, на свим бојиштима од Атлантика до Пацифика, тек сваког 3.295-тог Американца, док је ‘цена у крви’ Пољака и Југословена била највиша: Пољска је изгубила сваког петог а Југославија сваког деветог становника. (Опш. вид. Сл. Нешовић: ‘Привредна политика и економске мере у току ослободилачке борбе народа Југославије’, Привредни преглед, Београд 1964, стр. 11-14)…“ (Види: Слободан Нешовић, Велика трајица очи у очи, Београд, 1978, стр. 328; Уређивачки одбор: Други светски рат – Преглед ратних операција, Књ. V, Београд, 1970, стр. 512).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s