Бити грађанин Црне Горе данас значи бити антисрбин, рекао је на трибини на Правном факултету адвокат Владан Бојић
Трибина о положају Срба у Црној Гори (Фото: Политика)
Срби у Црној Гори нису угрожени од усташа нити од шиптарских сепаратиста него од своје браће којa се изјашњавају као Црногорци и којa хоће да отму светиње осмовековне Српске православне цркве и претворе је у непостојећу црногорску цркву. Срби не могу да се запосле ни у једној државној институцији у Црној Гори, а из школског градива избачени су српски песници и писци, речено је на трибини „Положај Срба у Црној Гори” одржаној на Правном факултету у Београду, у организацији Студентског клуба, којој је присуствовало око четири стотине студената, професора, адвоката и грађана.
„Подршка државе Србије неопходна је Србима у Црној Гори. Наредни попис становништва 2021. морао би бити спроведен тако да резултати покажу реалну слику на терену. Многи грађани Србије веома су заинтересовани за положај Срба у Црној Гори. Мало је људи који су према томе индиферентни, али неопходна је и подршка државе Србије”, рекао је историчар др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за савремену историју.
Адвокат из Подгорице Владан Бојић казао је да из уџбеника нестају Јован Дучић, Милан Ракић, Ђура Јакшић, Алекса Шантић али и Десанка Максимовић. Према попису становништва из 1909. године у Црној Гори је било више од 300.000 Срба, од укупно 317.856 становника, а 21. маја 2006. године, када је Црна Гора изашла из државне заједнице са Србијом, створена је једна нова држава чији је садржај, како је рекао, екстремно преображен у антипод Црне Горе.
„Бити грађанин Црне Горе данас значи бити антисрбин. Системски и перфидно, догодила се добро осмишљена историјска инверзија, па је тако Црна Гора од Пијемонта српства преображена у Пијемонт српског губилишта и општег чистилишта. Државне институције спроводе истребљење свега српског – језика, писаца, песника, научника, спортиста, историје… Данас јасно знамо да је Црна Гора антисрпска, знамо да је нечија, али исто тако знамо и да није своја”, нагласио је Владан Бојић.
У већини судова нема Срба, а слично је и у тужилаштвима. У канцеларији заштитника грађана нема ниједног Србина, као и у највишим судовима, министарствима и кабинетима премијера и председника, истакао је адвокат.
Један од српских интелектуалаца којима је забрањен улазак у Црну Гору је др Дејан Мировић, професор Правног факултета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици). Када је кренуо у родни Улцињ да посети мајку и брата сазнао је да не може ући у своју земљу и да је проглашен државним непријатељем. „Србофобија у Црној Гори је достигла врхунац 2018. године. Нико од нас којима је забрањен улазак у Црну Гору није позивао на насиље ни на државни удар нити на угрожавање устава и државног уређења”, рекао је Мировић.
Због наводног државног удара осуђен је на пет година затвора народни посланик у Скупштини Црне Горе Милан Кнежевић, један од лидера Демократског фронта, који је на трибини рекао да припада Његошевој Црној Гори. Он је указао да је евидентирано више од 3.000 пропуста приликом спровођења референдума о независности Црне Горе 2006. чиме је доведен у питање и резултат тог референдума. Оптужује Мила Ђукановића да је још 1998. године издао своју земљу одавањем војних тајни и подсећа да су прве НАТО бомбе пале на Црну Гору. „Читава антисрпска хистерија заокружена је 2006. године, али Црна Гора се тада није отцепила јер је референдум покраден. Сада се окупациони НАТО министри понашају у складу са чувеном репликом ’Ђура ће ти опростити што те је тукао’ из филма ’Балкански шпијун’”, рекао је Кнежевић.
Истакао је да су срамотне одлуке власти у Подгорици о признању независности такозване државе Косово и о увођењу санкција Руској Федерацији, које Демократски фронт намерава да поништи. Председник Студентског клуба Правног факултета Немања Вучковић уручио је Кнежевићу заставу Републике Србије као поруку да српска омладина подржава његову борбу. Трибини су присуствовали и први секретар амбасаде Руске Федерације у Београду Иван Старостин и аташе руске амбасаде Денис Круглов.
Како сачувати имовину Цркве
Предлог закона о слободи вероисповести, којим су црногорске власти усмерене на самопроглашени „обрачун са агресивним светосављем” подразумева прекњижбу имовине СПЦ у катастру, путем управног поступка. То ће се, према оцени адвоката Бојића, догодити током следеће 2020. године, која је изборна у Црној Гори. „СПЦ ће се тиме наћи у позицији да нема право располагања својом имовином, а после избора и пописа 2021. године, власти ће свим средствима узимати манастир по манастир, цркву по цркву. Једини начин да СПЦ превентивно делује јесте да тражи од суда да у парничном поступку утврди постојање или непостојање права својине. Црква то треба да уради пре ступања тог закона на снагу, позивајући се на члан 6. Европске конвенције, који гарантује право на приступ суду”, казао је Бојић.
Александар Петровић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар