Милош Милојевић: Мали Шенген или Здруживање исељеничког подручја „Југоисток“

Како тројац Заев, Вучић и Рама планира да кредибилно замени једну тежњу – интеграцију са неким од најбогатијих економија света – интеграцијом три бедне економије?

Александар Вучић, Зоран Заев и Еди Рама на састанку у Охриду (Фото: Танјуг/Председништво Србије)

Макроновим ветом на почетак приступних преговора између ЕУ и Северне Македоније и Албаније постало је јасно нешто што се одавно могло наслутити – европске интеграције понајмање зависе од воље, настојања и номиналне реформске посвећености држава аспираната. Напротив, сложене политичке прилике унутар Уније су оно што је важно а оне тренутно не погодују даљем проширењу Уније. Колико ће тај тренутак трајати – нико не зна.

Метју Палмер, специјални изасланик америчке администрације за утаначивање косовске независности, оценио је француски вето на почетак приступних преговора Северне Македоније и Албаније као „историјску грешку“.

Пре ће бити да је у питању историјска глупост. Брисел је крајње јефтино могао да добије нешто чиме ће да  упосли бирократску машинерију, упражњава свој мисионарски жар потакнут месијанским комплексом и извлачи политичке уступке померајући задату мету унедоглед. Овако, када је мета измакнута, западнобалкански политичари су збуњени – шта би уосталом требало да раде осим да буду посвећени евроинтеграцијама?

Западнобалкански ВИС „Стабилократе“ и даље би хтео да музицира у отменој хотелској аули али мораће, изгледа, да се задовољи чађавом механом на крају (европског) села.

И када им се „једина нада, утеха и спас“ (Радован III) измакла чега су се досетили западнобалкански властодршци? О томе извештава београдска „Политика“ – „мини Шенген“ обухватаће између осталог могућност да се између Србије, Северне Македоније и Албаније путује са личном картом, странци ће моћи између ових земаља да путују без додатних граничних процедура, студенти ће моћи слободно да се размењују (престижне тиранске катедре сигурно ће винути Београдски универзитет на разним значајним листама) и доћи ће до извесних усаглашавања радних дозвола.

Милош Милојевић

То је добра вест. Ако нисте могли да нађете посао у Србији, са подједнаком лакоћом нећете га наћи ни у Северној Македонији и Албанији.

Укратко: Заев, Вучић и Рама хтели су да понуде јавностима ових земаља некакав интеграциони пројекат. Међутим, за сваки интеграциони пројекат је потребно да се испуне барем неки предуслови, да се изведу озбиљне припреме и на крају да се уложе велика средства.

Како горе споменути тројац планира да кредибилно замени једну тежњу – интеграцију са неким од најбогатијих економија света – интеграцијом три бедне економије? Исељеничко подручје „Југоисток“, како би овај простор могао да назове неки старовремски немачки стратег, ни сједињено ни раздељено не побуђује устрептела очекивања. Далеко од тога.

Оно што, пак, указује на ад хок природу целог подухвата јесте брзина с којом он постаје нова медијско-политичка звезда. Представа мора да се одржи. Глумци су ту и нагла промена сценарија неће их омести!

Као раштимовани ромски, да не кажем цигански, оркестар који не зна наручену песму па – пошто прихвати наруџбину – крене са једним или два стиха а онда ненаметљиво пређе на оно што зна. Гости су ионако пијани.



Категорије:Четири стотине речи

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s