Политика: Шта „Панцир” значи за Србију

„Панцир” је намењен пре свега непосредној заштити већих система ПВО, као што су С-300 или С-400

Фото: Министарство одбране/Политика

Председник Александар Вучић је потврдио куповину овог система ПВО, обишао је учеснике вежбе „Словенски штит 2019” и импресиониран је системом С-400.

Председник Србије Александар Вучић обишао је на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић” у Батајници учеснике српско-руске војне вежбе „Словенски штит 2019”. После разговора у команди вежбе, приказни су му и моћни руски системи противваздушне одбране С-400 „тријумф” и „панцир С-1”, који су допремљени у нашу земљу због ове вежбе.

„Био сам на њиховим аеродромима, овако нешто нисам видео, просто када читате и гледате на сајтовима мислите да није истина, да је немогуће, чини вам се да је бајка, али „ета правда” (на руском „истина је”, прим. аут)“, изјавио је Вучић за РТС.

Александар Вучић и Александар Вулин на вежби Словенски штит 2019. (Фото: Министарство одбране)

Председник је објаснио да бисмо волели да овакав систем имамо у Војсци Србије, али да бисмо у овом тренутку могли да га приуштимо само ако би га Русија оставила у Србији после вежбе. Вучић је истакао да је реч о системима који гарантују безбедност и за генерације које долазе. Рекао је да Србија „драстично ојачава војне капацитете, иако је мала земља”.

„Недовољно смо јаки, али смо јачи него што смо били”, истакао је председник Србије потврђујући да је наша земља наручила систем „панцир”.

„Као што знате, један систем „Панцир С” смо купили, наручили и ускоро га очекујемо у нашој земљи“, рекао је Вучић.

На његовом званичном Инстаграм налогу нешто касније објављене су фотографије са обиласка учесника вежбе, а испод једне слике је написано: „Ово је српски панцир С”, док се на другој види руски генерал како председнику Србије поклања макету овог средства.

Дакле, „панцир С” је дуго ишчекивано ново средство противваздушне одбране Војске Србије. Како се може закључити из изјава званичника и упућених аналитичара, С-400 се после вежбе враћа у Русију, док би „панцир С” могао да остане у Србији као прво средство тог типа купљено за ВС.

Фото: Министарство одбране

Ово оруђе спада у категорију хибридних, опремљених и ракетама и топовима, интегрисаним на возилу, заједно са радаром. Руси га сврставају у средства кратког домета, а по нашим критеријума ушао би у оруђа средњег домета, будући да практично покрива дистанце које ПВО Војске Србије покрива старијим ракетним системима из совјетског периода „нева” и „куб”, односно топовима „бофорс” и „прага”, шведског, односно чехословачког порекла.

„Панцир С” може да дејствује ракетама по циљевима у ваздушном простору удаљеним 20 и на висинама до 15 километара, а топовима калибра 30 милиметара по метама удаљеним четири и на висинама до три километра.

Иначе, и домаћа одбрамбена индустрија развија хибридни систем – ПАСАРС (Противавионски самоходни артиљеријско-ракетни систем), који би требало да чине топ „бофорс” и француске ракете малог домета „мистрал”, интегрисани на посебном оклопном возилу.

„Панцир С” је, у основној верзији, развијен деведесетих година прошлог века. Русија га је продала у више земаља Блиског истока, при чему је посебно битна испорука Сирији, где је употребљен у ратним дејствима, од стране сиријске и руске војске.

Доступне информације о ефектима употребе неког наоружања увек треба узети са резервом, али за „панцир” се наводи да је сиријска војска њиме још 2012. године оборила један турски авион Ф-4 „фантом”. Руска војска је овим системом оборила више дронова усмерених на базу „Хмејмим” у Сирији. С друге стране, израелска авијација је прошле године уништила сиријски „панцир” и то доказала видео-снимком са бојеве главе ракете.

8/16 | Гађање из борбених средстава „Панцир С1“ у оквиру вежбе „Словенски штит 2019“ (Фото: Министарство одбране)

Неки западни аналитичари искористили су тај догађај као повод за спекулације о лошим карактеристикама овог система, али то је свакако било претеривање. Пре ће бити да је била реч о лошој употреби тог оруђа – на поменутом снимку се јасно види да је „панцир” практично „паркиран” на чистини, као да је био остављен и од стране послуге, без заштите лаке ПВО. Судећи по објављеним снимцима, боље је био камуфлиран „панцир С” на аеродрому у Батајници, допремљен на вежбу „Словенски штит 2019”, него онај уништен у Сирији, иако је тамо било јасно какве опасности прете из ваздушног простора.

„Панцир” је намењен пре свега непосредној заштити већих система ПВО, као што су С-300 или С-400. У случају да непријатељска летелица или пројектил продру кроз простор који „покривају” та средства, на послугама „панцира” је да их ракетама, и на последњој линији одбране – топовима, оборе. У том смислу, поставља се питање аналогије са ПВО у Србији, односно да ли је овај хибридни систем „само” заштита већег система који ће бити набављен.

Руски војни експерт Алексеј Леонков изјавио је за Спутњик да је Србима јасно да имају право да сами одлучују о организацији своје ПВО, а да су због позиције војне неутралности у могућности да бирају између онога што им нуди Русија или нека држава. По његовом мишљењу, најбоље решење је ешалонски систем заштите од напада из ваздушног простора.

Фото: Министарство одбране

„Комбинација система С-400 и „бук М2”, као и система краћег домета „тор М2” и „панцир С”, омогућили би да се над територијом Србије успостави потпуно непробојни штит за средства ваздушних напада“, каже Леонков.

Пошто је С-400 у сфери жеља, остаје стари сан – С-300, а можда и „бук”, наследник „куба”, који је већ деценијама у нашој војсци, па би у том смислу био логичан избор. До такве набавке, уз већ постојеће системе и наручене ракете „мистрал”, „панцир” ће значајно ојачати ПВО Војске Србије.

Милан Галовић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 26. 10. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Sve ovo citaoci “Stanja stvari” vec znaju, zahvaljujuci MENI.Znaju i mnogo znacajnije stvari, ali nece da znaju.Sva sreca da u meni postoji neki neunistivi prosvetiteljski nagon :))) Inace, posto lansirna orudja BUK 1-2 imaju svoj osmatracko-nisanski radar i mogu samostalno da dejstvuju nezavisno od osmatrackog radara, moguce je i ojacanje KUB-ova sa po jednim takvim orudjem koje je i lanser, a moze da bude i osmatracki radar koji deli podatke o ciljevima lanserima KUB-a.Rakete BUK-a mogu da gadjaju i povrsinske ciljeve na zemlji i vodi.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s