Дописник ТВ Клан Идро Сефери: Србија ће морати да замоли Русију и Кину да приме Косово у УН

После изборне победе Куртија динамика преговора између Београда и Приштине неће бити иста нити ће бити могуће сакрити о чему се преговара, оценио новинар Идро Сефери

Идро Сефери (Фото: Александар Левајковић/ФоНет)

Новинар и публициста Идро Сефери, београдски дописник Телевизије Клан оценио је да ће „Србија ће на крају морати да ‘замоли’ Русију и Кину да прихвате чланство Косова у Уједињеним нацијама (УН)”, […] „али не пре него што не добије нешто заузврат“.

Он је у серијалу разговора Квака 23 предвидео да дијалог Београда и Приштине више „неће бити исти”, јер са Аљбином Куртијем, као премијером, „реторика неће бити иста”, нити ће „јавност бити у позицији да не зна о чему се преговарало”. Сефери је новинарки Даници Вученић рекао да ће Курти унети динамику у процес, јер је особа која увек у „школу дође припремљен, са урађеним домаћим задатком”.

Говорећи о Куртијевој најави да ће преиспитати све споразуме из Брисела, он је напоменуо да се „не може кренути од нуле”, иако су у протекле две године „интерпретације уништиле дијалог, као и инциденти, викенд ратови и тензије”. Према његовом ставу, све што је договорено „требало би да буде обухваћено једним споразумом, јер не могу Срби и Албанци да праве 10 споразума, већ један”.

Он би подразумевао да ће се од тог тренутка, наредних 10 година радити на процесу нормализације, објаснио је Сефери, који мисли да би се морао направити „фонд за нормализацију, од више милијарди донација и новца из иностранства”. Потребно је и „једно међународно тело са задатком да надзире имплементацију нормализације”, додао је он и подсетио да је на Балкану „највећи губитник био увек онај који је напуштао преговоре, а да је у прошлости то увек била Србија”.

Идро Сефери поклања албанско-српски речник Александару Вучићу (Фото: Србија Данас)

„Тај који сада одбије преговоре, осетиће последице”, предочио је Сефери, осврћући се на разлике између Куртија и изасланика председника САД Ричарда Гренела о одсуству инвестиција на Косову. Он сматра да је Курти „у праву када је реч о корупцији као проблему за инвеститоре”, али „Запад сматра да и Косово и Србија морају прво да остваре помак, неки ниво у односима, да седну да се договоре”. У противном, ништа неће бити ни од европских интеграција, мада оне данас делују мање „као шаргарепа” него раније, оценио је Сефери и поручио да би „међународна заједница требало прво да направи партнерство са грађанима региона”.

„То је пропустила да уради, изабравши само стабилност, што је и довело до проблема”, указао је он и проценио да ће у будућим преговорима Београда и Приштине све бити бесмислено без лупања међународне заједнице шаком о сто. Он подсећа да су „Албанци и Срби углавном изнели ставове о независности, односно разграничењу”, али запажа „новитет” у српској политици у односу на тврд став да је Косово Србија.

Он је уверен да ће Србија на крају „то морати да уради, али не пре него што не добије нешто заузврат”. То би за Србију био „део територије”, рекао је Сефери, мислећи на разраничење, али међународна заједница „мора јасно да каже да ли је то добро за Балкан или није, јер до сада став међународне заједнице о том питању није био јасан”. Он предвиђа да ће у наредном периоду Београд и Приштина имати посете и америчких, и немачких, и француских и званичника Европске уније, који ће као тему прво да врате дијалог. Конкретизоваће ствари, да би онда почело да се прича о самом решењу, „а не о стварима око решења, о чему се до сада причало”, рекао је Сефери, који прогнозира да ће споразум можда и бити потписан у Белој кући, „јер делује да би Трампу тако нешто годило”.

Осврћући се на политичку ситуацију на Косову, он је оценио да Куртијеви ставови делују тврдо, јер још није преузео власт, па са „практично још понаша као опозиција”. Сефери, међутим, очекује да ће Курти и као премијер бити отворен у наступима, али и да је „важно каква ће бити подела ресора и које ће нове људе довести у владу”.

Фото: Бета/АП/Visar Kryeziu

Он тврди да Курти има „приличан број непријатеља у политичким странкама на Косову, јер до сада није никада био на власти и био је веома оштар у критикама и оспоравању досадашњих лидера“. Упитан да ли ће Куртијевим избором за премијера, Косово, а и регион, добити још једног популисту или ће он демократизовати Косово, Сефери је одговорио да је лидер Самоопредељења „левичар, иако има националистичке ставове”. Он, ипак, сматра да се то променило, имајући у виду да су грађани Косова постали „имунији на национализам” и да их више занима борба против корупције, мада „међународна заједница не гледа благонаклоно на такве теме”.

Сефери истиче да је Курти веома образован, начитан и информисан и да је тачно да су му наступи радикалнији него што би се очекивало, али као „постхумну рефлексију” види ставове који се пласирају у Србији да је он страшнији од Тачија и Харадинаја. „Мислим да то не треба да оптерећује људе, јер је Курти изабран пре свега због локалних проблема на Косову”, због чега су млади и гласали за њега, рекао је Сефери. Говорећи о односима Куртија и Српске листе, он је предвидео да ће Уставни суд морати да реагује, уколико нови премијер одбије сарадњу с њима. Сефери каже да су „и Курти и неке друге партије покушали да утичу на углед Српске листе, па су се сетили да на Косову постоје и други Срби, али су таквим односом заправо допустили нарастање моћи Српске листе и сада је касно да се то поништи”.

„На Косову је веома важан дијалог између српске заједнице и Албанаца, важна је комуникација, али су, на неки начин, и Срби и Албанци таоци политичке ситуације и служе као објекат за поткусуравање”, тврди Сефери. Одговарајући на примедбу да Курти игра на политичкој подели међу Србима на Косову, Сефери узвраћа да „српска заједница није јединствена”, али напомиње да то не би требало злоупотребљавати, „јер на Косову сви обични људи живе једнако лоше”.

Упитан о трилатерали Србије, Албаније и Северне Македоније и формирању „малог Шенгена“, он је приметио да је иницијатива још „на почетку, али да је идеја добра и да би укључивањем Црне Горе, Босне и Косова могло да се направи нешто функционално“. Упозорио је, међутим, да би требало имати у виду и да „многе сличне иницијативе, од Игманске, преко Берлинског процеса, па коначно и Цефте, не функционишу“.

Сефери и Вучић (Фото: Србија Данас)

Сефери је пре неколико дана председнику Србије Александру Вучићу, после интервјуа за ТВ Клан, поклонио српско-албански речник са посветом: „Његовој екселенцији, председнику Александру Вучићу поклањам мој лични речник како би боље разумео будућност него прошлост” (КоССев). Истиче да је Вучић „добро“ реаговао на поклон, којим је желео да пошаље „поруку разумевања“. „Ја се залажем за такву будућност, у којој ћемо се разумети и надам се да ће она једном постати реалност“, нагласио је Сефери. Према његовој оцени, крајњи је тренутак да се међусобно разумемо, „јер је ово наш регион, који је мањи од неке регије у Канади“.

Ако не помажемо једни другима, не поштујемо међусобна права, али и не реагујемо када се комшијама нешто лоше деси, ништа нећемо постићи, закључио је Сефери.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Н1, 13. 10. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Није разумео да Србије НИЈЕ учкИћ и његови подрепаши.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading