Мирољуб Јевтић: За папу је Космет верски проблем, а за Србију атеистички

Истицање да се Србија на КИМ бори против ИСИС-а могло би да промени ставове САД и ЕУ. Јер како да објасне својој јавности да подржавају реализацију исламске терористичке идеологије на тлу Европе

Александар Вучић и папа Франциско у Ватикану (Архивска фотографија: Председништво Србије)

После посете председника Александра Вучића Риму истакнуто је да Ватикан питање „… Косова сагледава у оквиру сучељавања исламског и хришћанског света”. И врапци знају да скоро сви у Србији одбацују овакву слику и сматрају да је албански сецесионизам изразито антирелигиозан. Најзначајнији доказ је посета некадашњег председника Србије Николића Индонезији, када је на питање домаћина о верском аспекту косметске кризе, рекао да то с религијом нема никакве везе.

Очигледно неко није управу или Ватикан или Србија? Ако се погледа стварност видеће се да да је са„атеистичког”’ Космета отишло је у редове ИСИС-а више бораца по глави становника него из било које европске земље. Секуларни Албанци процењују да је барем 50.000 Албанаца на позицијама вахабизма, на Космету се граде стотине џамија, поред стотина које постоје. Потпуно непотребних џамија. То се најбоље види на југу Србије када се иде ауто-путем од Бујановца према Македонији. За двадесетак кућа подигнута нова џамија а само два-три километара даље за других двадесетак кућа опет нова џамија. Изградњу форсирају најистакнутије личности сецесионистичких власти. То је била пракса још за време комунизма. Изградњу џамије у Витомирици, да би се разбила компактна српска енклава, иницирао је покрајински Савеза комуниста. Сада изградњу џамије у јужном делу Митровице, код моста на Ибру, најављује председник скупштине сецесионистичког Косова Кадри Весели. Посебно је важно да је службена Исламска заједница Космета (ИЗ) проповедала одлазак у редове ИСИС-а. То није био случај у Босни. Вахабити су чак претили смрћу Муамеру Зукорлићу. И на крају најважније за папу, муслимани Албанци протерују Албанце католике. Види се да је Ватикан у праву, а власти и јавност Србије у криву.

Питање је зашто Србија то ради? Пре десетак година, гледајући исламизацију јужне српске покрајине, питао сам тадашњег министра за КИМ зашто не узму ту чињеницу у обзир? Одговорио ми је, да ја не разумем о чему се ради, да су Албанци атеисти и да ислам код њих не игра улогу већ антирелигиозни национализам. И друго да и кад би се стварно радило о исламу, да ми то не смемо да кажемо, јер бисмо тиме изиритирали исламски свет.

Колико је прва тврдња тачна најбоље показују горе наведене чињенице. А што се тиче друге, да бисмо иритирали исламски свет, и она је потпуно нетачна и показује потпуно непознавање збивања међу муслиманима.

Мирољуб Јевтић (Извор: Политика)

Глас исламског света је ОИС (Организација исламске сарадње). Дакле ОИС окупља исламски свет и има 57 држава чланица. На сваком заседању ОИС доноси резолуцију којом позива државе чланице да признају Косово. И ниједна чланица се не буни против такве резолуције. Дакле, сви се слажу да Косово треба признати. Али у пракси неке исламске земље признају Косово. а неке не. Када погледамо које су земље ОИС-а признале Косово видимо да је то учинила већина. Значи, упркос молби да будемо пријатељи већина муслимана је признала независност. Посебно је важно да су најзначајније то учиниле исламске земље: Саудијска Арабија, Египат, Пакистан, наши пријатељи Уједињени Арапски Емирати, Турска… Емирати су били и један од финансијера УЧК. У то име је, Србији веома познати, шеик Мухамед примио признање од Атифете Јахјаге. Једина важна исламска земља то која није учинила јесте Иран. Али се не сме заборавити да је и Иран подржавао УЧК.

Зашто онда Иран не призна творевину за коју се борио? Зато што има проблем са Курдима и Туркменима. Готово 40 процената држављана Ирана нису Персијанци. Мароко има проблем са Западном Сахаром, Индонезија са Аћеом, Алжир са Берберима. Признање Косова значило би да дају право својим мањинама да се отцепе. То се најбоље видело на примеру Комора. Коморско острво Мајот је остало у саставу Француске и тиме је нарушен територијални интегритет те земље. Када им је Дачић објаснио да ако они признају Косово, онда и Мајот има право на отцепљење, одмах су повукли признање. Иста је ситуација са Сомалијом. И они имају Сомалиленд који тражи независност. Дачић их је такође упозорио да добро размисле. Јер какав легитимитет имају да бране своју целовитост када то не признају другима?

Дакле, када би Србија истакла ово што каже Ватикан, то ништа не би променило у исламском свету. Напротив све исламске земље су формално у сукобу са ИСИС-ом, а. Значи ако се ми на Косову боримо против ИСИС а не против ислама, онда би и Саудијска Арабија морала барем формално да нас подржи. Овако има пуни легитимитет да „брани секуларну и неисламску косовску демократију”.

Али истицање да се Србија на КИМ бори против ИСИС-а могло би да промени ставове САД и ЕУ. Јер како да објасне својој јавности да подржавају реализацију исламске терористичке идеологије на тлу Европе?

Професор Универзитета, оснивач научне дисциплине политикологија религије

(Политика, 22. 9. 2019)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

3 replies

  1. Види Србине,ми у Такову сматрамо да се послови у политици највише воде тајно уз учешће многих фактора.У конкретном случају послови се завршавају далеко од Приштине…Тако примерице покушај атентата на једног од главних креатора у „југословенској кризи“ Азема Власија је скрајнут…Поносни носилац Штафете и хрватски зет и даље успешно саветује Хашима Тачија,српског сина,јер веле да му је мајка Српкиња…Изгледа да је одговоре најбоље потражити око Куће цвећа…Толико о томе.

  2. Европа?

    http://arthistori.ru/20/ris1/image057.jpg

    …“Према Романусу понтификусу, који је на снази од 1455. и Интеркарактери из 1493, свако ко није католик нема право да живи нити право на земљу као ни право на одбрану себе.“
    Ватикан је озбиљна, нама непријатељска, организација која не мења своја опредељења. Све ово важи. Овог момента.

    Од тада је много озбиљних, наших, људи радило и ради, знајући да „од старих душмана нема нових пријатеља“,
    И то све важи.

    „16. По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?

    17. Тако свако дрво добро плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа.“

    (Св. Јеванђеље по Матеју 7:16-17)

    А шта ми налазимо, чему нас уче и чему се учимо и читамо, радимо, то је део приче.
    Кроз свакодневно поступање, у доброј намери, већином користимо НАУЧЕНИ приступ да љубимо уклапања живота у дефиниције, навикле називе, етикете, лејбл, формом дефинишући садржај… губећи и мењајући суштину

    Zlonamerni то имају као метод рада над нама, нама га потурајући у облику искривљене перспективе у којој, програмирани створови, ми, својим рукама завршавамо пројектовани задатак

    https://urban-news.ru.com/wp-content/uploads/2019/04/brexit-min-300×225.jpg

    Ко разуме схватиће, увек је тако, мора да се ради на себи или други „раде на теби“.
    Технологија и методологија су разрађене. Туђи посао завршавамо углавном својим рукама.

    Плодови папистичког пута и мученици, нису католички.
    Албанези су им тренутно најприљежнији мисији, и као клер… они су их и створили, деформације ислама у исламизам и терор су исто њихова технологија… „да се власи не сјете“, а наравно биће власи и Криви… за сво дешавање… издаја, основни тон приче, прво Христа, па људи, увек као данас
    свака прича има свој ток, ова је дугачка, ништа није од јуче…

    неколико момената

    …“Случај Ђорђа Мартиновића је завршен. Моја полиција је
    утврдила да се сам повредио и нема судског процеса. Ђорђе је први српски самурај који је над собом извршио xаракири”, peкao je Доланц, уз широки осмех.

    Поп Даниловић је тик пред Балканске ратове променио вером.

    Мијо је био у хеликоптеру, доктор Горан је остао у касарни, жена латинка, ђед заклан 41., отац професор историје, …Мијо је Слобин буразер, Праљак.

    http://patriot.rs/wp-content/uploads/2016/10/capljina03-300×217.jpg

    да чујемо прву руку, неког ко познаје,

    http://gmic.co.uk/uploads/monthly_03_2014/post-7937-0-93171900-1395690815.jpg

    Истинско гостољубље које је дуго живело у нашем народу, и још понегде живи, ствар је несумњиво несавремена и застарела, осуђена на пропаст заједно са патријархалним друштвом, племенским уређењем и старинским начином путовања. Али, само по себи, оно је величанствено и представља велику тековину у човековој борби против варварства, а за бољи положај човека у свету и боље односе међу људима. То је драгоцен ланац људских услуга и обавеза који је заиста грехота било прекинути. Али тај човечни обичај, који се још одржава понегде на селу, па чак и у варошима, претвара се у трагичан неспоразум кад га наши људи погрешно примене на неке странце, нарочито људе из Централне Европе, и нарочито Немце. Не све, и не само Немце.
    Просечан Немац – кажем „просечан“, јер наравно да су и овде сви изузеци могућни – не прима гостољубље као дар и обавезу, него га искоришћује, рачуна са њим као са вашом слабошћу. Ако сте према њему пажљиви, он ту пажњу прима као нешто што му с правом припада, што му ви дугујете. И са сваким актом пажње и гостољубља, учтивости и срдачности, ви у његовим очима бивате мањи, а он – снажнији. Вашу гостољубивост он сматра вашом урођеном слабошћу, врстом природног данка који њему и његовима дугују ниже и слабије расе. Бити услужан и гостољубивпрема таквима значи повредити основно начело гостољубља: једнакост и узајамност, значи грешити и према себи и према њима. А коректним и уздржљивим ставом разбити ту њихову заблуду о природи нашег гостољубља – значи учинити услугу и себи и њима, избећи низ ружних и тешких неспоразума, штета и понижења.
    (Карактеристично је да Немац Таубе, у свом делу из XVIII века, говори о манама и врлинама Срба, али њихово гостопримство и не помиње, него га узима као природну ствар, као врсту дуга према странцу путнику.)

    (из Знакова поред пута, Иво Андрић)

    У међувремену, многе ствари се мењају, неке су остале непромењиве.

    ZDF – Islam – Effects on Germany

  3. „Али истицање да се Србија на КИМ бори против ИСИС-а могло би да промени ставове САД и ЕУ. Јер како да објасне својој јавности да подржавају реализацију исламске терористичке идеологије на тлу Европе?“

    Било би добро када би проф. М. Јевтић објаснио како је и зашто настао ИСИС. И колико исламске земље имају удела у његовом стварању? Можда би улога ИСИС-а у Сирији помогла у објашњењу његове „генеологије“.

Оставите коментар