Шта је баби мило то јој се и снило – Поводом Вучићеве „критике“ Коштунице
Слободан Самарџић (Фото: Прес центар УНС-а)
Када се осврће на време пре своје владалачке ере, Александар Вучић се стално ослања на манипулацију природног заборава. Он зна да већина људи не памти детаље ни најважнијих збивања, а некмоли чињенице негдашње политичке свакодневице. Разуме се, у тој манипулацији он не рачуна на релативно мали број људи који су били учесници у апострофираним догађајима. У односу на Вучићеву референтну групу за манипулацију то је мали број људи који у једном режиму свеопште медијске контроле и одговарајуће самоцензуре медија немају шансу за публицитет.
На тако брисаном простору препарираног јавног мњења Вучић се осећа као риба у води, те може слободно да удара к`о Максим по дивизији и да се уживљава у своје спинове као да су гола истина. У припремама за свој пут у Њујорк на редовно заседање Скупштине УН, где ће како видимо одиграти симултанку са највећим светским политичарима, ипак највише пажње посвећује својим давно започетим припремама за признање тзв. Косова. Не припрема се он да призна Косово, јер се за то давно припремио, него то чини са српским јавним мњењем. Настоји да убеди људе да Србија у покрајини нема ништа, да су до тога довели његови претходници, да таква сила као што је Америка тера Србију да призна Косово, да он то, разуме се, неће признати (у његовој оригиналној верзији – неће признати Косово у његовим садашњим границама; у којим онда хоће?) и сличне страхобалије, набацујући све на конто нужности која тера људе да се помире са судбином, а најбоље да га референдумски замоле да призна ову лажну творевину као независну државу.
У тој поплави најцрњих злоупотреба, у којој и микрофони поцрвене од стида, Вучић се обрушио на једну кратку изјаву Војислава Коштунице о томе да се у време негдашњих преговора о Косову и Метохији указивало и на пример статуса Хонгконга у оквиру Кине. Била је то права вучићевска парада-шарада. Најпре, овај мајстор преваре оставља слушаоцу/читаоцу утисак као да је Коштуница то предложио данас за данашњу политику: „Моје питање за вас је – шта вам то значи – као Хонгконг? Ко ће то да прихвати од Албанаца, који имају независност од вашег мандата и Тадића. Зашто то тад нисте прихватили?“ И даље све тако и у том стилу, да би на крају поентирао својом омиљеном стилском фигуром која се зове квазиреална суперфикција: „Ја нисам у стању да направим Хонгконг. Сутра ћу да поднесем оставку, само ми гарантујте да ћете да га постигнете.“
Хајде де. Људи се тешко сећају и шта су јуче ручали, ако су уопште ручали, а не шта је тадашња државна делегација заступала као предлог решења на преговорима. Али, они који су ручали и још евентуално читају Политику могли су пар дана раније (18. септембра) да на насловној страни виде црно-сиву композицију са Вучећевом сенком и насловом: „Ћосић, Ђинђић и ја једини смо изнели некакав план о Косову“. На страну медијски створен контекст о Вучићу и његовом предстојећем њујоршком боју за Косово. На страну чињеница да нико живи није видео никакав Вучићев „план о Косову“. Порука овог наслова, највероватније ненамеравана, следећа је: то што је речено може да потврди само један од тројице набројаних. Погодите који. А то само значи да је он једини извор знања и сазнања, па није чудо што тако суверено дели лекције Коштуници.
А шта је у сагласности са чињеницама, да не кажем – истина. Србија је тада (2006) имала развијену платформу за преговоре, коју је Народна скупштина великом већином усвојила фебруара те године. Неће бити да Вучић, који је тада био посланик, није знао за овај документ, и неће бити да га је до данас заборавио. Читалаца ради, упућујем на овај документ овде, дакле на овом блогу где се документ преселио пошто је у септембру 2012. године, када је инаугурисана данашња владајућа гарнитура са Вучићем на челу, био скинут за званичног владиног сајта.
Ако се погледа садржај ове платформе, видеће се, прво, да је то развијен и разрађен „план за Косово“, и друго, да се у њој Хонгконг ни не помиње. Тек у постахтисаријевској фази преговора (август-децембар 2007), када је Финац а албански лобиста био замењен тзв. тројком (Ишингер-Визнер-Харшченко), наша државна делегација је, полазећи од своје платформе, пружила неколико примера компромисног решења – Јужни Тирол, Аландска Острва и Хонгконг – као илустрацију успешних пројеката проширене аутономије. Специфична сличност са Косовом била је у томе што је реч о три сецесионистичка случаја.
Такве илустрације тада су имале смисла, не само зато што Косово још није једнострано прогласило независност, него још више зато што је тадашње државно руководство водило активну политику одбране, а не активну политику предаје као ово данас. И стварно, после предаје северних општина, полиције и правосуђа, цивилне заштите, енергетског система, телекома, међународног позивног телефонског броја и прихватања административних прелаза као правих граничних, што је све косметски легат данашњих власти Србије, прича о Хонгконгу делује нестварно. Само, то није прича Војислава Коштунице, него једног лажног цара, политичког клептомана који стално виче – држ`те лопова.
Иако то сада већ делује као немогуће, у долазећем времену, када ће му кредит доћи на наплату, Вучић ће западати у још већи вербални делиријум и разлоге за своје државне неподопштине хистерично пребацивати на друге, а највише на оне чија је државна политика била сушта супротност његовој. Он нема проблем са тиме, јер се ослања на свој неисцрпни капацитет деформације чињеница и у томе неће стати све док не направи катастрофу историјских размера, или му се не стане на пут.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Све је то лепо, али би г. Самарџић, као део Коштуничине екипе, могао да одговори на једно питање. Када сте знали да од ваших предлога нема ништа и да Запад иде на признање Косова? Ево, да заборавимо гурање Србије у ЕУ и на Запад, генерално, од стране Коштуничине власти, а та власт је најодговорнија за тај пут без повратка, јер када је та власт решила да “повуче ручну”, већ је било касно, али када сте, дакле, знали да они иду на то да Шиптарима дају државу? Одговор на то питање не може бити фебруар 2008., морало се знати много, много пре тога. Ја знам да је ДСС био, пословично “необавештен”, али ако и прихватимо тај изговор, он може да служи само за критику власти, јер посао власти је да буде информисана, да би могла да зна шта да предузме.
И шта сте ви прдузели? “Вратили сте мандат народу”. Каква бесмислица. Уместо да владате и спашавате земљу ЕУроспке пропасти, ви сте пилатовски опрали руке пошто сте осам година, понављам, гурали Србију у ту исту ЕУ, безалтернативно, у свим аспектима друштвеног живота.
Вучић није никаква посебност, никаква аномалија, него, врло, логичан наставак једног низа.
Postupili casno i posteno, vratili mandat narodu sto ovima nikada nebi a inece pasti napamet iako vec i mala deca znaju da nas ova SNS politika vodi u propast.
Имајући на уму, да су тај „план за Косово“, у фабијанској, бундистичкој, бољшевичкој и интермаријумској Југославији, „решили“ англо-американци у току Другог светског рата у којој су организовали, контролисали и усмеравали извесне антисрбске и антијугословенске структуре. Такође, имајући на уму, да су англо-американци на острву Вису реорганизовали, наоружали, обукли и обули национал-комунисте на челу са великохрватским-хегемонистом, диктатором Јосипом Брозом „Титом“, који данас труне у фараонској могили, у извиканој „кући цвећа“ у Београду-Јосипграду на сромоту србског народа и јуначке Србије. Тако су створили план за дугорочну политику у Југославији – “Long Term Policy”.
Разбили су Југославију изнутра и споља у коју су деведесетих година ХХ столећа стигле међународне мултикорпоративне и империјалне трупе тзв. Уједињених Нација и са њима и окупационе трупе НАТО пакта, да заштите своје дугорочне мултикорпоративне планове и намере, експлоатацију гаса и нафте из бившег Совјетског Савеза. Србима су директно и индиректно објавили рат до тоталног истребљења.
Да поменемо, за експлоатацију бившег Совјетског гаса и нафте и изградњу нафтовода финансирала би америчка влада и њене мултикорпоративне компаније “OVERSЕAS PRIVATE INVESTMENT CORPORATION” and “SOUTH BALKAN DEVELOPMENT INITIATIVE” , као што је пројектовано 1996. године ( Види: Kevin Phillips, American theocracy – The peril and politics of radical religion, oil, and borrowed money in the 21st century, New York, 2006, стр. 82; The war for pipelineistan, Asia Times, January 6, 2002; Go – Ahead for Balkan oil pipeline, BBC News, London, December 28, 2004; Michael B. Oren, Power, faith, and fantasy – America in the Middle East 1776 to the present, New York – London, 2007; Пјер-Мари Галоа, Крв нафте – рат у Босни…).
Од нарочитог значаја су Ајзанхауверови извесни разговори на митингу са извесним представницима свемоћног тријалистичког естаблишмента у Сједињеним Америчким Државама који је одржан у Денверу 1952. године, на којем је дословно рекао:
„На крају 1946. године ми смо имали највећу војну силу коју је свет икад упознао. Ми смо били у положају да захтевамо на томе да правда буде задовољена за извесне народе, посебно Балтичке, Пољаке, и на Балкану…“ (Види: Why Ike didn’t capture Berlin: An untold story, U.S. News & World Report, April 26, 1971 – „Зашто Ајк није заузео Берлин…“).
У овом контексту поменули бисмо Сиднеја Сонина (Sidney Costantino, Baron Sonnino) да је у Версају у пролеће 1919. године демонстративно напустио Мировну конференцију због британског и америчког противљења да се Италији уступе извесни предели на источном делу Јадранског и Јонског мора, што су им савезници обећали Лондонским уговором од 26. априла 1915. године.
Италијани су у Риму у знак протеста покренули и масовне анти-америчке демонстрације, скинули су и америчку заставу са америчке амбасаде (Види: Maurice Francis Egan and John B. Kennedy, The Knights of Columbus in the peace and war, Volume I,
New Haven, Connecticut, U.S.A., 1920, p. 295).
Што се тиче Мировне конференције која је одржана у Версају 1919. године познато је да је амерички председник Вудро Вилсон (Wilson Thomas Woodrow 1856-1924) масон-бафемиста,окултиста, езотериста, ритуалиста и идолатриста предложио да се Албанији дају градови Призрен, Пећ и Ђаковица са свима околним варошицама и цела Метохија. Вилсоновом предлогу се одлучно супроставила делегација СХС коју су представљали у Версају др. Слободан Јовановић, Никола Пашић, др. Јован Цвијић и Николај Велимировић. На крају, на захтев Француза, Вилсон је одустао од предлога.
Не само да америчком председику Вилсону није било стало до Срба, њему није било стало ни до хришћанства, што је истакао француски публициста Пјер Вирион у књизи коју је објавио под насловом „Beintot un gouvernement mondial? – Une super et counter-eglise“, где између осталог, стоји:
„Над нагомиланим рушевинама после Првог светског рата, масон Вилсон се усудио да каже: ‘Хришћанство није успело да уједини народе. Ми ћемо успети, надам се помоћу Друштва Народа’…“ – „Sur toutes ces ruines accumulees, le F.’. Wilsom osait dire: ‘Le Christiannisme n’a pas reussi a unir les peoples. Nous reussirons, j’espere, par la Societe des Nations’…“ (Види: Pierre Virion, Beintot un gouvernement mondial? – Une super et counter-eglise, Paris, France, 1967, cтр. 40).
Версајска Мировна конференција 1919. године била је за англо-америчке и европске
империјалисте-тријалисте историска грешка, коју су направили и коју је требало исправити. То је посебно истакао и Ричард Холбрук, свемоћни амерички масон-окултиста, бафемиста,езотериста, идолатриста, ритуалиста 33 степена у предговору књиге “Париз 1919 – Шест месеци који су променили свет” ( Види: Margaret Macmillan, Paris 1919 – Six months that changed the world, New York, 2002).
О извесним западно-европским и америчким дугорочним плановима и намерама, када је у питању наш обесправљени, окупирани и понижени србски народ, писао је између осталих портала и амерички портал „cuttingedge“ у току бомбардовања Савезне Републике Југославије.
Види: NATO SUCCEEDS IN DEFEATING — DESTROYING — THE FIRST SOVEREIGN NATION IN ITS 50-YEAR HISTORY! Knowledgeable Americans would have been livid had the United Nations attacked Serbia, because they would have realized that it might be Serbia today, but the United States tomorrow being attacked. What most people do not realize is that NATO IS the United Nations! We look at founding NATO documents for the startling truth. http://www.cuttingedge.org/…
Исто: AMERICAN TROOPS ACTING AS POLICE IN SERBIA, EXACTLY AS THE 1952 ILLUMINATI PLAN CALLED FOR! American troops are now on the ground in Kosovo and surrounding areas of Serbia, and are acting as a police force. This is precisely the role envisioned in the 1952 Illuminati Plan to police all areas of the world after the New World Order was established. Clinton is following the plans of the Conspiracy exactly! http://www.cuttingedge.org/…
Исто: ILLUMINATI ACHIEVES ITS 1952 GOAL OF PUTTING AMERICAN GROUND TROOPS INTO YUGOSLAVIA THROUGH THIS WAR OVER KOSOVO In NEWS1270, we revealed the plan to place American troops in the Balkans, Yugoslavia, Romania, and Bulgaria. We demonstrated that this war was the ruse to achieve this goal. Apparently, this ‘peace agreement’ fulfills that goal; American troops are going to Serbia, and we are already in the other countries in that region. http://www.cuttingedge.org/…
Исто: NATO CONTINUES TO INCH ITS WAY TOWARD THE 1952 GOAL OF ESTABLISHING AMERICAN TROOPS IN THE BALKANS AND YUGOSLAVIA The existence of this part of the plan proves timing of Antichrist is very close! As we pointed out in NEWS1270, the Illuminati decided to place American troops in six different areas of the world after the New World Order had been estalished, with one of those areas the Balkans and Yugoslavia. This „war“ is simply the ruse to get these troops in this region. Now, Clinton and other NATO leaders are gradually edging toward this goal, with one eye on American polls each step of the way. http://www.cuttingedge.org/…
Исто: IN 1952, THE ILLUMINATI PLANNED TO STATION AMERICAN TROOPS IN THE BALKANS AND YUGOSLAVIA AFTER NEW WORLD ORDER WAS ESTABLISHED! President Clinton is simply following the Illuminati Plan as he maneuvers American troops into the former Yugoslavia! This information demonstrates that Clinton has to order troops into Serbia if he is to fulfill this part of the Plan. Conspiracy skeptics are also going to have to admit we have a Conspiracy afoot. http://www.cuttingedge.org/…
Исто: Region 55 — Yugoslavia, Greece, Albania, Romania, and Bulgaria — the Balkans Region [NOTE: Serbia, Bosnia- Herzegovina, Croatia, and Macedonia were originally part of Yugoslavia; See CIA map of this Central Balkans Region, at http://www.odci.gov/cia/pub… You can also view the general map of Europe at http://www.odci.gov/cia/pub… ] -http://www.cuttingedge.org/….
Узрок свих досадашњих заблуда власти у Србији после 2000. године је био што су некритички прихватили лажна обећања “демократа” са Запада. Они су их убеђивали и, нажалост, убедили да је питање Косова и Метохије само “демократско” питање. Само се ви ослободите “диктатора” Милошевића, говорили су им, па ћемо решити и проблем “Косова” и све остало. Та заблуда је трајала неколико година, све до терористичког Погрома над Србима на Косову и Метохији 17. марта 2004. године, случајно или намерно, после избора В. Коштунице за председника Владе Србије. Тада су схватили ове обмане са Запада. Влада са ДСС је у свом мандату покушавала да решавање питања Космета усмери у складу са Уставом Србије и документима СБ УН. Али је и друга страна, косовски албански сепаратисти, радила своје. И, уз пуну подршку Запада 17. фебруара 2008. године су прогласили државу “Косова”. Влада Србије са В. Коштуницом на челу се суочила са различитим ставовима од стране других странака у вези са насталим проблемом и његовим решавањем. И Коштуница је поднео оставку Владе и “вратио мандат народу”. Тада је патриотски блок изашао из власти и, нажалост више никада није дошао на власт. Дешавања са (новом) СПС са И. Дачићем од маја 2008. године и новом СНС, насталом од дела СРС са Т. Николићем и А. Вучићем, септембра исте године су показала сву заблуду у вези са “изворним” патриотизмом те две странке. Последице тога су брзи заокрет у вези са решавањем питања отете Покрајине, чудно и контраверзно писмо упућено Међународном суду правде у Хагу и, најзад, преношење места преговора из Уједињених Нација у Европску унију. “Патриоте” из СПС и СНС су прихватили овакав заокрет коалиције ЗЕС на челу са ДС и наставиле тим путем до данашњих дана. А ДСС и В. Коштуница су све више губили подршку бирача и постале безначајне за политички живот Србије. Тако се испунила претња, или обећање тадашњег председника Б. Тадића да “док је он председник Србије, Коштуница неће више никада бити премијер” Његово обећање.су изгледа прихватили и носиоци власти после 2012. године.