ЦИНС објавио је скровити извештај РЕМ-а према којем су све телевизије са националном фреквенцијом у изборној кампањи 2016. године биле у служби СНС-а и Вучића
Александар Вучић на митингу током кампање 2016. године (Фото: Твитер налог Александра Вучића)
Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објављује дуго скривани извештај РЕМ-а о медијском извештавању током изборне кампање 2016. године. Телевизије са националном фреквенцијом у потпуности су биле у служби владајуће Српске напредне странке, која је на тим изборима однела убедљиву победу. Извештај се бави и локалним медијима, а посебно су занимљиви они који су након приватизације променили начин извештавања у корист СНС-а.
Становници села Чипуљић, у Босни и Херцеговини, са знатижељом су гледали свиту која је посетила њихово мало место у априлу 2016. године. Увелико у кампањи за предстојеће изборе, тадашњи премијер а данас председник Србије, Александар Вучић, свратио је у крај из ког потиче његова породица, све време у пратњи камера телевизије Прва. Причајући са његовим рођацима, комшијама и пријатељима из детињства, Прва је гледаоцима у Србији догађај приказала као једну романтизовану, скоро полусатну емисију о Вучићевом одрастању и фамилији.
Крајем тог месеца су одржани републички, покрајински и локални избори на којима је Вучићева партија однела убедљиву победу. Вучићева доминација српским медијима од 4. марта до 21. априла свакако је утицала на тај успех. Међутим, они који су тих дана надгледали рад медија, одбили су да обелодане шта су сазнали.
Скоро све телевизије са националном фреквенцијом су емитовале емисије, редовне и специјализоване, кроз које је у највећој мери промовисан Вучић. Тако је Б92 емитовао емисију Интервју у којој је Вучић гостовао са директорком Фонда за хуманитарно право, Наташом Кандић, и новинаром Дејаном Анастасијевићем. Ниједан представник опозиције није имао прилику да на овакав начин гостује на Б92.
У емисији Ћирилица, коју на Хепију води Миломир Марић, од укупно 11 сати емисије нешто мање од пет и по сати је било посвећено Вучићу и изборној листи коју је предводио.
Хепи је иначе те године, како је Цензоловка писала, скоро месец дана емитовао огласне поруке СНС-а да би на крају ова странка тврдила да их нису они наручили. Тако је Хепи остао без отприлике пола милиона евра, а полиција тада није могла да утврди ко је наручио рекламе за СНС.
Скоро толико времена су укупно имали представници других пет листа. У емисијама ТВ Пинка Вучићева листа је имала још већу предност. Посвећено јој је преко половине времена, односно више од пет сати. Демократској странци (ДС) је, на пример, посвећено двадесет минута.
Медијска удружења, невладине организације и опозиција су све време кампање указивали на Вучићеву медијску свеприсутност и жељно су ишчекивали извештај Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), који је то требало и да потврди. Наиме, РЕМ је претходних година редовно бележио понашање емитера током кампања и касније у извештајима указивао на фаворизовање, углавном, владајућих странака. Мониторинг је важан РЕМ-у и да би покренуо поступке против телевизија које су кршиле закон, не ограничавајући се само на пријаве других.
Међутим, након што су затворена бирачка места и након што је проглашен победник, РЕМ је одлучио да прекине вишегодишњу праксу објављивања извештаја о надзору пружалаца медијских услуга током предизборне кампање, што је одмах побудило сумњу у јавности да су СНС и Александар Вучић били толико фаворизовани да је неко морао да заустави његово објављивање.
Упркос томе што је ЦИНС објавио део извештаја који се односи на рекламирање, према писању Независног удружења новинара Србије РЕМ је званично негирао да извештај уопште постоји. Ипак, новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) су успели да дођу до извештаја у поседу ове институције.
У њему се види како су национални емитери, телевизије са националном фреквенцијом, промовисале владајућу странку и њеног првог човека, дајући им у појединим случајевима чак четири пута више времена него опозицији.
Вести о Александру Вучићу
Службе РЕМ-а су утврдиле да је у периоду од 4. марта до 21. априла изборна листа чији је носилац био Александар Вучић у централним информативним емисијама (дневницима и вестима у ударним терминима) била заступљена шест сати и 25 минута, односно скоро трећину укупног времена које су кандидати имали, док је опозициона ДС добила два сата и 46 минута.
Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), који је пратио извештавање телевизија током кампање 2016, каже да се разлика између изборних листа види и голим оком.
„Разлог зашто се крије ово је што показује дисбаланс односно фаворизовање Српске напредне странке”, рекао је Гавриловић након што су му новинари ЦИНС-а показали извештај.
Када се упореде извештаји из 2014. и 2016, примећује се да су телевизије повећале простор за промоцију владајуће СНС. Време које је СНС укупно добио 2016. у централним информативним емисијама је два сата више у односу на 2014. годину када је СНС листа била присутна око четири и по сата, односно 19,6% времена, а ДС 12%.
Повећање се највише примећује код телевизије Прва, у том тренутку још увек у власништву грчке компаније Антенна.
„Вести у 19” заступале су листу СНС-а 2014. године 29,9% времена, а опозициону ДС 11,8%. Преведено у време трајања ТВ прилога, прилози о СНС-и су трајали нешто више од сат времена док су они о ДС-у трајали око 24 минута. Само две године касније, листа предвођена Вучићем у централној информативној емисији Прве (тада „Вести у 18”) добија 44,1% времена, док ДС и даље добија око 11,7%.
За истицање ТВ Прва током кампања важан је контекст власништва. Иако је била јавна тајна да је грчка компанија Антенна Гроуп власник истовремено Прве и Б92, пре избора 2014. то није било легално. Наиме, Закон о радиодифузији бранио да један власник има више од 5% власништва у другој телевизији. Међутим, након избора, у склопу сета медијских закона, Народна Скупштина је изгласала нови Закон о јавном информисању који је легализовао ову ситуацију. Савет РЕМ-а је у јуну 2015. године дао сагласност Антенна-и да обједини власништво Прве и Б92.
Грчка компанија је 2018. продала ове две телевизије (заједно са радио станицом, кабловским каналима и интернет порталима) за око 180 милиона евра Срђану Миловановићу, брату Звездана Миловановића, повереника СНС-а за Ниш.
Приватизација и локални шерифи
Из извештаја до ког је дошао ЦИНС се види и како су промене које су се дешавале у медијима између два изборна циклуса заправо послужиле напредњацима да употпуне празна места у пропагандној машинерији и да телевизије са новим власницима и уредницима, блиским власти, ставе под своју команду.
Тако је Радио-телевизија Крагујевац током предизборне кампање 2014. малу предност давала Уједињеним регионима Србије (УРС), странци из које је долазио тадашњи градоначелник Крагујевца, Верољуб Стевановић. УРС је у вестима и дневницима добио 21,9% времена, ДС око 16% и СНС око 12%.
Међутим, током опште приватизације медија 2015. године, ову телевизију купује Радоица Милосављевић, крушевачки бизнисмен и један од оних који су СНС донирали просторије, о чему је ЦИНС већ писао. Милосављевић је, иначе, купио више локалних телевизија.
За време кампање 2016. године, односно у периоду од 4. до 24. марта, РТВ Крагујевац је листи Српске напредне странке омогућио скоро 72% времена у вестима и дневницима.
Телевизија Студио Б је 2014. године још увек била београдска телевизија. Према извештају РЕМ-а, за време кампање те године, Студио Б је скоро подједнако време у вестима и дневницима посветио Демократској странци Србије, коалицији око Социјалистичке партије Србије (СПС) и СНС-у, а нешто мање ДС-у. Међутим, након избора на којима је победио СНС, долази до промене уредника ове телевизије и уместо Александра Тимофејева главна уредница постаје Ивана Вучићевић. Већ следеће године телевизију је у приватизацији купио Максим медија, власник радио станице ТДИ. Резултат је промена у извештавању у кампањи 2016. године када је, од свих изборних листи, она предвођена Вучићем добила више од половине укупног простора у вестима и дневницима.
Неке локалне телевизије су, са друге стране, одступиле од општег наратива промовисања напредњака, али нису извештавале уравнотежено. У њиховом информативном програму су 2016. фаворизоване странке које су у тим местима на власти или странке функционера са којима су ове телевизије повезане.
Тако су Палма плус и новосадска ТВ Мост убедљиво највише простора давали СПС и то Палма око 74% и Мост око 43%. Палма плус је у власништву сина Драгана Марковићазваног Палма, председника Скупштине Јагодине, народног посланика и коалиционог партнера СПС-а. ТВ Мост је у власништву родитеља директора Србијагаса, Душана Бајатовића, функционера исте партије.
ТВ Ас из Шапца је велику предност дао коалицији предвођеној ДС-ом, којој је припадао и сам градоначелник Шапца, Небојша Зеленовић. Ас је коалицији дао 51,3% простора у вестима и дневницима, односно око сат времена више него другопласираном СНС-у.
Гавриловић из БИРОДИ-ја сматра да у Србији није било праве приватизације медија, већ је очуван систем у ком су медији средство пропаганде.
„У овој земљи садржај медија зависи од онога ко плаћа, ништа друго“, закључио је Гавриловић.
Потврда аутентичности извештаја РЕМ-а
Након што су дошли до документа који се зове „Избори 2016 – завршни извештај’, новинари Центра за истраживачко новинарство су се обратили РЕМ-у. Међутим, како из РЕМ-а нису пристали на интервју, нити су одговорили на послата питања, било је тешко проверити о којој верзији извештаја се ради и да ли је он такав послат члановима Савета.
Ипак, да се ради о аутентичном извештају РЕМ-а потврђује чињеница да се информације о огласним порукама у кампањи 2016. године, које је РЕМ слао Агенцији за борбу против корупције, у потпуности слажу са оним из извештаја. Штавише страница која садржи те информације идентичног је изгледа на оба места. Такође, извештај је у истој форми објављен и 2014. године.
Како РЕМ није радио мониторинг током кампања које су уследиле, извештај до ког је дошао ЦИНС је можда уједно и последњи извештај РЕМ-а у који ће јавност имати увид.
Владимир Костић и Мина Ђорђевић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Ко је сад тај ЦИНС?