Две деценије након што је испословао мир у бившој Југославији, Вашингтон планира да покуша да обнови разговоре између Србије и Косова
Очекује се да амерички Стејт департмент објави именовање новог специјалног изасланика за Балкан, у настојању да обнови стопирани дијалог између Србије и Косова и да се тиме оконча дуготрајни спор у Југоисточној Европи.
Метју Палмер, каријерни дипломата са искуством на Балкану, вероватно ће бити изабран за новог специјалног изасланика, према наводима садашњих и бивших званичника упознатих са овом темом. Његово очекивано наименовање представља последње настојање Сједињених Држава да се позабаве напетостима између Србије и Косова, две деценије након оружаног сукоба који је изазвао интервенцију НАТО и најпосле довео до косовске сецесије и проглашења независности од Србије.
Разговори између Србије и Косова ради нормализације билатералних односа у којима је посредовала Европска унија прво су запели а потом су и прекинути прошлог новембра, након што је Косово увело високе царине на српске производе и обавезало се како ће их укинути тек након што Србија призна косовски суверенитет.
За неке стручњаке Палмерово очекивано наименовање је добродошли развој прилика у региону који често превиђају амерички творци политика, барем од интензивних настојања да се окончају крвави сукоби 90–их. Дипломате упозоравају да Русија и Кина шире свој утицај на Балкану, па би разрешење дуготрајног спора у региону помогло земљама да се приближе Европској унији и западним институцијама.
Метју Палмер (Фото: А. Васиљевић)
„Наименовање новог специјалног изасланика за Балкан недвосмислено указује да Сједињене Државе постају, формално посматрано, много укљученије у ово питање“, рекао је Денијел Вајдич (Daniel Vajdich), спољнополитички стручњак који прати дешавања у региону и ради на европским питањима као члан особља Сенатског комитета за спољне послове и у републиканским председничким кампањама. „По мом мишљењу, ово повећава шансу да дођемо до некаквог решења овог питања пре окончања Трамповог мандата.“
Али узастопна настојања водећих лидера Европске уније, укључујући шефа спољне политике Федерике Могерини, да помогне ублажавање напетости између Србије и Косова за сада су се показала као неуспешна. Европски лидери су оклевали да расправљају о придруживању нових чланица Европској унији, кључном економском и политичком подстицају да Србија и Косово постигну коначан договор, па су неки експерти били скептични да ће дијалог уопште имати некакво исходиште.
Други активни званичник који је говорио за Форин полиси под условом да остане анониман такође се пита да ли ће ангажовање новог америчког изасланика донети позитивну промену у политици или ће изнова отпочети српско–косовске преговоре. Палмер ће задржати свој тренутни посао заменика помоћника државног секретара задуженог за балкански и егејски регион.
Сједињене Државе су играле водећу улогу у изналажењу мира на Балкану након што је регион захватио рат и етничко насиље пре две деценије. У скорије време, америчке дипломате су такође играле важну улогу иза сцене помажући Грчкој и суседној Северној Македонији да постигну историјски договор којим је прошле године разрешен спор око имена, чиме је трасиран пут да се Северна Македонија придружи НАТО.
Косово, на коме етнички Албанци чине већину од скоро 90% становништва, прогласило је независност од Србије 2008. године. Док преко 100 држава, укључујући Сједињене Државе и многе европске нације, признају косовску независност, Србија не признаје. Као ни Русија, која одржава блиске везе са Београдом.
Очекивано Палмерово постављење уследило је након састанка између америчког државног секретара Мајка Помпеа и српског председника Александра Вучића у Њујорку раније овог месеца. Помпео је инсистирао да Вучић обнови разговоре са Косовом и да се у њих „укључи у духу компромиса и флексибилности нужних да се постигне договор и ослободе потенцијали обеју држава“, наводи се у саопштењу Стејт департмента са састанка.
Амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон указао је прошле године да би Сједињене Државе могле да подрже договор између Србије и Косова, укључујући и потенцијални споразум који би укључио територијалне размене између две земље. Критичари су истицали како би било какав договор о размени територије могао да подстакне друге у региону да затраже промену сопствених граница и тако да отворе спорове који су делимично подстакли смртоносне сукобе 90–их година 20. века.
Роби Грамер
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Categories: Посрбљено
Оставите коментар