Мирољуб Јевтић: Православље међу римокатолицима

У то име је СПЦ водила озбиљне преговоре у вези са канонизацијом Степинца и барем за сада остварила неке резултате. Мало ли је

Мирољуб Јевтић (Фото: in4s.net)

Стара је истина да суштина сваке мудре политикe лежи у следећим радњама: од непријатеља правите неутралца, од неутралца сарадника, од сарадника пријатеља. У мери у којој једна држава у томе успе, у тој мери ће живот себи учинити сношљивијим.

Управо због тога не треба никога подсећати на проблеме које су Срби имали са Римокатоличком црквом кроз историју. На један од најтежих подсећамо се ових дана, говорећи о егзодусу из Книна. Мада никада не смемо заборавити на зло које нам је учињено и на жртве које смо поднели, то није разлог да не покушамо да барем у будућности нађемо заједничке тачке које би спречавале нове сукобе, а уколико је то могуће, и омогућиле сарадњу.

У то име је СПЦ водила озбиљне преговоре у вези са канонизацијом Степинца и барем за сада остварила неке резултате. Мало ли је? Посебно је важно подсећати на чињеницу да Ватикан и даље не признаје Косово. Колико ће то трајати – друго је питање. Али на нама је да га у томе охрабрујемо колико можемо.

Нажалост, велика одговорност је и на нама. Пре свега, ми о римокатоличком свету знамо веома мало. Гледамо га скоро искључиво преко Хрвата. Док су Хрвати, с друге стране, за римокатолички свет потпуно безначајни и никако не могу да озбиљно утичу на политику Ватикана. То се посебно видело доласком папе Франциска на место поглавара. За њега је однос Хрвата и Срба безначајан у односу на релације са Руском православном црквом. И будимо уверени, ако РПЦ нешто захтева од њега, а то Хрвати не желе, да ће се он, зарад добрих односа са патријархом Кирилом, лако одрећи Хрвата. Ово не мислимо баш буквално, али није далеко од истине. Бројке све говоре. Римокатолика на свету сада има око 1,3 милијарде, а Хрвата је међу њима око четири милиона, значи око 0,3 одсто.

Папа Франциско обраћа се са балкона верницима на тргу Светог Петра у Риму

Због тога интерес римокатоличке цркве нису Хрвати, него Бразилци, Мексиканци, Филипинци, Американци… Тамо где се број римокатолика мери стотинама милиона. Њихови интереси одређују политику римокатоличке цркве. Што је посебно важно, тај римокатолички свет је веома разнородан и уопште не личи на оно што је наша слика римокатолика оличена у Степинцу или фра Мирославу Филиповићу.

Имао сам безброј прилика да се уверим у то на студијским путовањима  широм света. Последњи пут у јулу, када сам имао част да присуствујем на две велике међународне конференције које су се одржале на два римокатоличка универзитета, у Кенији и на Филипинима. Прва је била на Хекима колеџу у Најробију и одржана је од 1. до 5. јула ове године. Хекима колеџ је део Католичког универзитета Источне Африке. Други је био на римокатоличком универзитету Де ла Сал у Манили на Филипинима. Она је одржана 26. и 27. јула.

Конференција у Најробију звала се „Трансатлантски округли сто о религији и раси”. Док је скуп на Филипинима одржан у саорганизацији са Хоуп универзитетом из Ливерпула у Енглеској под називом „Међународна конференција о теолошким и религијским студијама”. Ко ишта зна о историји хришћанства, зна какав је ударац за Ватикан представљала реформација. Колики год да су проблеми настали после 1054. и шизме са православнима, рана коју је папама нанела реформација далеко је већа. Универзитет Хоуп је продукт реформације и израстао је под окриљем англиканске, државне, цркве Енглеске. У теолошком смислу англиканци су отишли много даље од римокатоличке догме него што су то учинили православци. Е сада можемо да замислимо какво је расположење римокатоличког света, које с братском љубављу прима те „јеретике”. Из тога најбоље можемо да видимо колико је простор за сарадњу са православцима шири него са англиканцима. А још је виши у односу на остале протестантске деноминације које су се испилиле из Лутерове реформе.

То се посебно видело на конференцији у Најробију. Тамо су главни гости, чини ми се бројнији од домаћина, били управо ти протестанти из презвитеријанске, адвентистичке, баптистичке и осталих протестантских деноминација. Ако католици могу с њима, онда је тек јасно колико могу са православнима.

На оба скупа био сам једини представник науке која се родила у доминантно православној земљи – политикологије религије.

Примљен сам изванредно, моји реферати такође. Посебно је важно да су нарочито колеге на Филипинима имале први пут прилику да чују о месту и улози православне цркве у посткомунистичким земљама. На њих је снажан утисак оставила информација о томе да је данас РПЦ оно што је Ватикан био до краја Првог светског рата, када је имао подршку Хабзбурга, најјача хришћанска црква у свету. Данас је то РПЦ, због тога што чини основу идеологије савремене Русије. Зато се за Збигњева Бжежинског везује следећа изјава: „После пропасти комунизма главни непријатељ Запада је постала православна црква”.

Аутор је професор универзитета, оснивач научне дисциплине Политикологија религије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 8. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

12 replies

  1. Увод:
    “Стара је истина да суштина сваке мудре политикe лежи у следећим радњама:
    од непријатеља правите неутралца, од неутралца сарадника, од сарадника
    пријатеља. У мери у којој једна држава у томе успе, у тој мери ће живот себи
    учинити сношљивијим.“?!

    Православни Срби су то покушали да остваре кроз политику – Краљевине
    Југославије, Титове Југославије и ове последње СРЈ, и у томе нису успели –
    “да од непријатеља направе неутралца, од неутралца сарадника, а од
    сарадника пријатеља“!
    Све три Југославије су растурене уз свесрдну политику Ватикана, римо-
    католика, и њихових верских отпадника после Реформације – протестаната,
    баптиста, адвентиста, методиста, мормона…
    Наслов теме није политика, већ ВЕРА, а вера није у уму, него у
    срцу.
    Политика је у УМУ, вера у СРЦУ

    Закључак:

    „После пропасти комунизма главни непријатељ Запада је постала
    православна црква“?!

    Како после ове тврдње, коју подржава цео Запад /световени и верски/,
    може “да се од непријатеља направи неутралац, од неутралца сарадник,
    од сарадника пријатељ.“ ???

    Никако!!!

    Зато Свети Филарет Московски каже:
    “За непријатеље своје се моли, непријатеља Божијих се гнушај,
    а непријатеље Отачаства – сатири!“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Koji su dokazi da je gospodin Jevtić osnivač „naučne discipline Politikologija religije“?

    Свиђа ми се

  3. Дођох у читању до реченице : “ У теолошким смислу англиканци су отишли много даље од римокатоличка догме него што су то учинили православци.“ Даље не идем, стид ме је и срам кад се што овако банално и неистинито, бесловесно и јересно успе срочити, приде од стране професора, стручњака или шта већ… Писмено са насловом “ Давид и Голијати “ исцељује сваки стид и срам својом истинитошћу и предањским једномислијем…

    Свиђа ми се

  4. Kњига ,,Његош и ислам“, коју је написао аутор овог чланка, је једна од најбољих књига коју сам у животу прочитао. Дефинитивно је за препоруку, реч је о мудром човеку. Зато можда и овај текст читам благо ружичастим наочарима.

    Свиђа ми се

  5. За Jr. Право питање. Ја сам студент професора Јевтића. Дакле кровна светска организација у Политичким наукама је ИПСА(Међународно удружење за политичке науке-)Основана је 1949. под патронатом УНЕСКО.www.ipsa.org . Она је организована у истраживачке комитете. То је стручно срце ИПСА.Истраживачки комитет за односе религије и политике је РЦ 43 . Дакле тај борд пресуђује шта је релевантно у политикологији религије. Нормално на једном широком нивоу јер у науци је прави арбитар само време. Што одлично знамо кроз случајеве Ђордана Бруна и Николе Коперника . Неке ствари које нам данас делују уверљиво сутра могу бити оповргнуте ИПСА организује своје конгрес сваке две године. То је највећи скуп политиколога у свету са више хиљада учесника. Следећи скуп је 2020 у Лисабону. За сваки конгрес РЦ ови расписују конкурс за руководиоце панела који се предлажу. Као предлог РЦ се шаље апстракт и назив предложеног панела. РЦ одлучује који ће панел прихватити или одбити.После прихватња од стране РЦ панел иде на одобрење председништву ИПСА и организаторима конгреса. Они одговарају за тачност података у апстракту. Ево вам линка па погледајте https://wc2020.ipsa.org/wc/panel/politology-religion-framework-analyse-relationship-among-religion-and-politics У њему ИПСА и РЦ тврде да је научна дисциплина Политикологија религије рођена 1993/94 године по први пут у свету на Факултету политичких наука у Београду.

    Свиђа ми се

  6. @Мима „Дакле тај борд пресуђује шта је релевантно у политикологији религије.“ Ko je ovlastio taj „bord“ da to radi? 🙂 Šta ako ne poslušam „bord“ pa pišem o toj temi? Jesam li onda manje ili više naučan i bitan? Vidite, kada kažete da je gospodin Jevtić osnivač te naučne discipline je l’ to znači da niko pre njega nije pisao na temu odnosa religije i politike? Niko razmišljao o tome i došao do nekih zaključaka pa ih zapisao? Šta uopšte znači takvo predstavljanje gospodina Jevtića?
    Kada gledamo istorijski, možemo da istražujemo ko se sve od poznatih ličnosti bavio odnosom religije i politike. Da li su se recimo antički filozofi bavili politikologijom religije? Neki drugi širom sveta? Zli jezici bi možda rekli da je Muhamed osnivač te „naučne discipline“? 🙂

    Свиђа ми се

  7. @Мима Organizacije koje ste naveli su otvoreno komunističke, kao i cele UN, kao i EU, kao i… mnoge druge…

    Свиђа ми се

  8. „Драган“.Пошто су нам,како сугеришете ,католици непријатељи то би ми православци требало да насрнемо на милионе Африканаца Нигеријаца католика које свакодневно масакрира Било Харам и да их све сатремо.Јер су и они одговорни као католици за вађење очију Вукашина из Клепаца

    Свиђа ми се

  9. „Jr“А Ви се борите за православље и то писмом Светог Саве,латиницом.Браво православче

    Свиђа ми се

  10. @Петар
    “„Драган“.Пошто су нам,како сугеришете, католици непријатељи…“

    Немојте препричавати то што сам „рекао“ , већ цитирјте…

    То нисам рекао ја, већ аутор текста.

    Последњу реченицу из текста: “Зато се за Збигњева Бжежинског везује
    следећа изјава: „После пропасти комунизма главни непријатељ Запада је
    постала православна црква”, приписујете мени, а то говори/пише аутор
    текста?!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  11. @Jr Значи ИПСА је комунистичка , онда је проф Јевтић комуниста. Па шта ако је . Он остаје записан као једини Србин који је утемљио светски признату друштвену науку. Име му се спомиње на свим факултетитма полититчких наука у свету као Максу Веберу, када се крене са уводним предавањем из овог предмета. То нису постигли ни Јован Цвијић ни Слободан Јовановић…

    Свиђа ми се

  12. @ Dragijana Ne. Nisam rekao da je prof. Jevtić komunista jer ne znam njegovo političko opredeljenje. To ste Vi rekli. Ne sumnjam da je gospodin Jevtić veoma pametan i obrazovan čovek. Samo postavljam rekao bih razumna pitanja i primedbe…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s