Никола Маловић: Гдје цвјета лимун жут

Пројектовано је било да се Срби у Црној Гори као припадници српског културно-историјског круга приближе статистичкој ништици, да се Србија и Русија третирају као спољни непријатељи, а Срби у Црној Гори као унутрашњи

Фото: Никола Маловић

У Боки Которској је лакше бити Србин него у Црној Гори јер традиција суживота у Заливу умногоме неутралише с брда сишавши црногорски национализам. Ипак, питамо се: зашто се духови нису смирили када је на Референдуму 2006. године Црна Гора добила независност?

Није ни било пројектовано да се духови смире.

Пројектовано је, авај, било да се Срби у Црној Гори као припадници српског културно-историјског круга приближе статистичкој ништици, да се Србија и Русија третирају као спољни непријатељи, а Срби у Црној Гори као унутрашњи. Заувијек, не само до краја власти Мила Ђукановића.

Онај ко на брду ак и мало стоји више види него онај под брдом – зна и митрополит Амфилохије, па на њему знан начин организује општенародне саборе на којима се, паралелно са литургијама, Срби држе референдумски будним. Јединство које Срби у Црној Гори и Боки показују избезумљује власт навиклу да јединства може бити само око пара.

Срби се држе, и заиста вјерују да их је већина, јер нас је већина. Упркос свему, до удара на цркву ће канда доћи. Монтенегрински закон о одузимању црквене имовине је печен, треба само да се стави на сто у окупираној и странцима вођеној Скупштини.

Потом, нико не зна шта ће услиједити.

Александар Раковић, историчар којем је забрањен улаз у Монтенегро, и хроничар црногорског сепаратизма, храбро и са емотивним одмаком констатује да зло није кодирано да застане у свом напретку према дну.

Као заливски резидент од 1694. године, симболично сам ових дана искочио из сумало вреле воде јер на жабу из параболе нимало не желим личим. Уздигао сам обрву тачно на оном мјесту на коме су неки Јевреји ономад, али их, као ни многе Србе од браће из окружења то није лишило судбине која је била зацртана Програмом неутралисања.

Министарство културе Црне Горе најавило је прошле седмице да ће поднијети пријаву против херцегновских организатора хуманитарног концерта „За наше Косово и Метохију“, у склопу традиционалне манифестације „Трг од ћирилице“.

Извијесни Црногорски покрет, близак канонски непризнатој ЦПЦ, поднио је пријаву против Митрополије СПЦ и пјевача Влада Георгијева због, како се наводи, кривичних дјела против уставног уређења и безбједности Црне Горе. Наводи се да су на концерту у Херцег Новом иступима говорника подржаних од стране клерофашистичких хулигана, вријеђани Црногорци и Црна Гора, те да се призивала окупација земље. Изводиле су се пјесме „Тамо далеко“ и „Црна Гора и Србија, то је једна фамилија“, које су особеном интерпретацијом Георгијева сугерисале да су дјелови Црне Горе Србија и да је Црна Гора подређена Србији – кажу у саопштењу.

Довољно је укуцати: Тамо далеко Владо Георгијев, и погледати.

„Тамо далеко“ није законом забрањена пјесма, али постаје: говори о храбрости наших предака и велича их. Ријеч је о јединственој антиратној елегији у историји људског рода. Пјесму која се изводи широм свијета официјелна Црна Гора види као атак на безбиједност и уставни поредак.

Да ли је након хуманитарног концерта у Херцег Новом постало срамота бити Србин у Црној Гори и Боки? Да ли је то постало забрањено? Да ли се кроз црногорски идентитет, који је антисрпски, граде нови млади умови којима није споран лингвистички непостојећи језик, црногорско признавање Косова*, присуство званичника на прослави Олује, чланство у Натоу, обиљежавање Божићне побуне и укидање одлука Подгоричке скупштине 1918?

Огромна је сада одговорност шаке јада или пак шаке јунаках који себе проналазе на челу српске опозиције. Српска црква је уз власт у Србији, а ова је пак с прстом знате гдје – с влашћу у Црној Гори.

Црногорско лудило неће стати, сада је јасније него икад. За пројектовани сукоб биће оптужене Србија и Русија. Црна Гора добиће подршку Натоа и Срби ће у Црној Гори обрати зелен бостан.

Тамо далеко од обале остаће да буде Србија.

Тамо далеко од Србије остаће да буде наше море. У Боки Которској, Свети Сава основао је 1219. Зетску епископију, претечу данашње Митрополије црногорско-приморске.

Да имам коме, параболом бих с Приморја, преко Монтенегра, некоме у Србији добацио лимун жут, као што је, у „Травничкој хроници“ Јеврејин Атијас стимулисао француског конзула да у Париз кад се врати само помене како Јевреја у Травнику уопште има.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 23. 8. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. „Знаш ти добро шта је…“
    дечак, лепо рецитује… не свиђа ми се што децу постављају на интернет…

    “Даћу вам пастире по срцу вашем.”
    (Јеремија 3,1)

    СУНЦЕ, Јован Дучић
    Родио се на Јонском мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и
    бледих статуа, и, као галеб, окупао се у азуру, светлости и мирису вечито загрејаних
    вода. Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис
    сна.
    Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме
    гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови. И једна мисао, као рана,
    опомињала га је на његову сунчану јонску обалу, тамне вртове и бледе статуе. И
    заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима
    меланхоличног туђег мора.
    Тако много година. И кад су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле;
    када су његове страсне и велике очи, некада зелене као лимуново лишће, постале
    мутне; и када је у својим венама осетио јесен која више нема свог пролећа, он се
    вратио на своје сунчане обале Јонског мора.
    Све је тамо било као и пре. Али он није више био онај исти. И није могао да
    позна те сунчане обале родног краја. Болно, он затвори очи и погледа у себе. И гле,
    тамо он виде све онако као што је било некад; непрегледне обале са дрвећем и
    сенкама, које су ишле до краја света; и бледе статуе у којима је узрујано струјила бела
    крв страшћу и заносом; и једно огромно сунце које је изгледало веће него свемир. Оно
    је давало просторе своду, сјај и облике стварима, јасноћу и чистоту мислима, и
    позлаћивало све куда је пало.
    То је било сунце које се не рађа на истоку света, Сунце Младости, које излази и
    залази на границама које су шире од свију просторâ, сунце које је давало дубину
    небеском своду, боју пределу, трептање звездама, лепоту страсти и коби у очима жене;
    и које је сада светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе.
    Јер ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.

    Свечана представа у позоришту. Балет. Жене са осмејком као у сну, лаке у лаком белом тилу. Музика, час тиха и свечана, час шумна и раскошна. Позади мене седе неки богати Јевреји, две жене и два човека. Гледао сам их и слушао пре почетка представе. Свечани, добро храњени и раскошно одевени. Мушкарци тешки и озбиљни, жене фине и неговане, са скупим накитом.
    У једном тренутку, кад је у музици владао пианиссимо и кад је цео балет играо само таласастим покретима руку и главе, закашља се једна од оних отмених Јеврејки иза мене, кратко и крто, тужним сиротињским кашљем. И тај јеврејски кашаљ, као заборављена мелодија које се човек одједном живо и јасно сети, отвори преда мном једну сасвим другу позорницу.
    У мом детињству живео је у нашој вароши, поред касарне, као кантинер и бакалин, пољски Јеврејин по имену Јанкил Гутенплан. Крупан човек са широком брадом, оптерећен великом породицом. Он је једини у нашој варошици држао поморанџе и немачке бомбоне. И кад год сам ушао у његов дућан, узбуђен, са неколико крајцара стиснутих у дечијој шаци, бирајући поморанџе, чуо сам из малог собичка поред радње исти овакав крт и кратак кашаљ
    који је кварио златну, раскошну визију коју су преда мном отварале поморанџе из корпе. У том собичку лежала је у беди и прњама мајка старог Јанкила и ту умирала годинама.
    Из тог давнашњег сећања тргнули су ме последњи акорди оркестра и аплауз свуда око мене.

    (из Знакова поред пута, Андрића)

    Отац и син, Ђура Јакшић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s