Несувисли и испрани мозгови/ то смо ми, који смо се од Њих/ и учили, а други могу „чуда“ / чинити и то им се у несташлук рачуна
Епископ зворничко-тузлански Фотије (Фото: РТРС)
Ако конац дело краси, онда да
и ми кажемо нашем Таси, да
га волимо љубављу Аве
Јустина, који је срна у пољу
био, да би Србе обожио
Од грубих речи туга нас хвата,
зар тако на Патријарха, на
брата, од таквих речи Небо се
руши и остаје само бол у души
Ако је и ово лекција, онда је
последња, јер и ми више нећемо
несувислих и испраних мозгова
бити, већ ћемо се у Господу
исправити.
Опрема: Стање ствари
(Епархија зворничко-тузланска, 2. 8. 2019)
Categories: Преносимо
Важно је прогледати из велике обмане и идолопоклонства зване Таса, па макар и у позним годинама. Истини за вољу, ко би пре неких 20-ак година очекивао да ћемо ОВО доживети од једног Атанасија Јевтића – његов став према Максиму је једно од највећих застрањења у историји СПЦ и тако смо сведоци историје како је Црква изнад једне надуване лажне слике и самонаметнутог ауторитета и како је спремна да одсече лажно учење па макар иза њега својим ауторитетом стао и један Атанасије Јевтић. И хвала Богу што је стао и показао се да бисмо знали пут и шта нам је чинити. Док је ћутао давао је лажну наду да је то можда исти човек чија смо предавања слушали и својевремено преснимавали. У сваком случају, њему на савест, историји за памћење, нама упамет!